Још у Јајцу Србији скројена “уска кошуља”

198

Ђуро Загорац

НА ДРУГОМ заседању Авноја четири будуће републике имале су на том заседању своје војно-политичке делегације.

Међу присутнима (Македонци нису ни дошли), једино је Србија имала само војне делегате, борце Прве и Друге пролетерске бригаде. Где су се загубили политичари, они без оружја?

Да ли они нису звани или су звани, а нису смели кренути према Јајцу? Или том већању можда нису придавали значај јер се ратни победник још није знао…?

Бројни су се упињали да то питање (судбоносно?) истраже и открију зашто Србија није била адекватно заступљена, али им је труд био узалудан.

Треба имати на уму да су српски комунисти, одреда, војевали са комплексом кривца. Стратегија КПЈ била је усмерена на рушење монархије и буржоазије. Политички противник, краљ односно династија – српски. Тачно је био фиксиран и класни непријатељ – “великосрпска буржоазија”. Српски комунисти су признавали колегама из других народа да су “грешници” и, знајући партијска правила, били предводници у затирању династије и буржоазије која се налазила у зачетку.

ПРЕТПОСТАВКА је, због тога, да су управо српски комунисти, који су се налазили у шуми, имали задатак да потраже и политичаре, али да их у Јајце не доведу. Причало се, рецимо, да су трагали за Драгољубом Јовановићем (1898-1977), али он као да је у земљу пропао…

А ко је био тај Јовановић?

Словио је за “вечитог опозиционара” (што је и био), школовао се у Француској и по струци је био правник. Имао је беседнички дар, а као полемичар користио је аргументе и мало је оних који су му били равни. Јовановић пред комунистима није имао “српски комплекс” и да је приспео у Јајце, сигурно тамо не би био само тапшач.

За Србију је сашивена “тесна кошуља”, упозоравао је Јовановић у скупштинским расправама око првог устава нове државе, а описујући свој сусрет са Брозом (кад му је било понуђено амбасадорско место у Москви) посебно га је интересовало – зашто је Црна Гора проглашена за републику чиме је био “поцепан” српски корпус?

У одговору, Броз се “вадио” да је то друговима Црногорцима обећано још пре рата и да се то није могло избећи. А упитан – да ли би био противан, ако се они још једном изјасне за уједињење са Србијом – одговорио је: Не!

ЈОВАНОВИЋ је опстајао као српски грађански политичар међу комунистима посланицима. Како је добро познавао друштвене прилике, Јовановић им је загорчавао живот. Кад је у расправи о првом Петогодишњем плану Јовановић “нокаутирао” друга Ђиласа (“гвоздену песницу” комуниста), стигла (га) је и освета: затвор и седам година робије!

Другови, имате ли душу?

Један од необоривих доказа да се Јовановић бави шпијунажом (хоће да врати краља?) био је и француски лист “Монд”, који му је пронађен приликом претреса стана. Суђење је било “фер” и он је добро прошао.
Јовановић је поседовао све, од знања до поштења, али не и “жицу” која обезбеђује опстанак у политици. Комунисти-чобани су га искористили: трпели су га док им је био потребан за придобијање маса, а кад су освојили све полуге власти био им је сувишан.

СКУПШТИНСКЕ полемике Драгољуба Јовановићева остале су да се памте као стилски и политички бисери, посебно оне вођене са Кидричом, Кардељом, Ђиласом, Брозом…

Упозоравао је Јовановић:

– Србији је, територијално, сашивена “уска кошуља”;

– Не могу Срби под једну капу и у једну партију;

– Југославија неће имати просперитет на само државној својини, мора имати равноправне – државну, мешовиту и приватну својину;

– Стварање Сељачких задруга присилом, води пољопривреду у пропаст.

– Прва Југославија је пропала због једног народа, а друга ће пропасти због једне партије… Шта вреди говорити глувим и слепим?
То што комунисти нису успели “пронаћи” Драгољуба Јовановића, унапред знајући какав је није чудно, али је чудно да нису обезбедили свог секретара, др Благоја Нешковића (1907-1984). Где се загубио Нешковић?

НЕШКОВИЋ је руководио партијом, опстајао је у Београду, а 1943. године извукао се на слободну територију (Топлица). Овај Крагујевчанин је био посвећен науци, докторирао је медицинске науке, а “хоби” му је био илегални рад међу комунистима. Колико је био опседнут идејом, доказ је и његов одлазак у грађански рат у Шпанију. Иако је КПЈ превасходно била радничка партија, овај високи интелектуалац се морао толерисати, бирати на високе функције. По повратку из Шпаније постао је први човек КП за Србију.

Зашто Нешковића није било у Јајцу?

Упућени у правила партије су говорили да он није био пуки послушник Броза и партијског врха, да је више веровао себи. Такав какав је био, починио је и грех. У пружању отпора окупатору и фашизму, Нешковић се држао концепта: отпор пружати у градовима и срединама где је стациониран окупатор и где обезбеђује подршку фронту…

ИДЕЈЕ, око унутрашњих граница, Благоја Нешковића, такође се нису уклапале у већинску. Тако је навођен и случај КиМ. Он је био да се тамо формира српски округ у коме би били највреднија српска историјска и културна добра, а да се остало препусти Албанији. Нешковић се замерио многим друговима и у време присилног откупа пољопривредних производа. Залагао се, говорило се, да се откупом прво подмире потребе Србије, а тек ако буде вишка да се уступи и другима. Приписано му је било и да није могао прикрити симпатије према Совјетима и кад се ломило између Стаљина и Тита, да је размишљао “ибеовски”.

Сви греси Нешковићу су били предочени тек 1952. године. Приморан је био да се повуче, иако је обављао највише функције: био је члан Политбироа и председник Савезне контролне комисије. Окренуо се Нешковић својој науци и ту је оставио запажен траг.

У Јајцу, кад се мало веровало да ће постати и историјски, Србија је остала без гласа. Србију, ону из 1912. године и ојачану 1918. године није имао ко да брани. Она је била раскомадана, као Аустроугарска после Првог светског рата. На њеној територији створене су две нове државе (и нације!), Македонија и Црна Гора. Комунистички врх ју је третирао као губитничку иако је у партизанским редовима које су предводили марширало осамдесет од сто Срба.

СТРАХ ОД РУСА И СРБА

СРПСКИ делегати у Јајцу знали су само став Совјета кад је у питању друга Југославија и њено уређење. До њих није допрло ни размишљање америчког председника Рузвелта, који је процењивао да ће се Србија, “сама собом” успоставити, а да Хрватску треба ставити под “старатељство”. Нису знали ни за опредељење Велике Британије. Она и њен Черчил били су за то да се поново успостави Југославија, као “неминовност” да је – не воде Срби! Ако би Срби остали главни, проценили су њени стратези, онда ће се и СССР уселити у Средоземље!

Новости.рс