Брекзит: 10 главних последица које ће уздрмати свет

221
Валентин Катасонов

valentin_katasonov_ssha_skrivaut_istinnie_razmeri_svoih_zapasov_zolota

Последице напуштања Европске уније од стране Велике Британије Брекзит још дуго ће бити најбитнија тема политичких дискусија. Сви експерти се слажу само у једном: после Брекзита ће не само Европа, већ и цео свет, постати другачији. Брекзит је испровоцирао нову рунду борбе за прерасподелу утицаја, код држава, блокова, политичких партија. Исход те нове рунде тешко да се може предвидети. Али без обзира на сву неодређеност већ могу да се означе неке заједничке линије даљег развоја догађаја.

  1. Преговори између Лондона и Брисела за правно формулисање „развода“. За такве преговоре је потребно најмање две године. Неки експерти говоре – чак и до 7. Све до сада има детаља које не разумеју чак ни Лондон и Брисел, обзиром да „развод“ још није ушао у процедуру. Појављује се хиљаду питања. На пример, да ли је Лондон дужан да ове и следеће године испуњава своје текуће обавезе које се односе на давања заједничком европском буџету? Затим, од ког тренутка Британија губи право да користи тржишне преференције Европске уније? Такође, како Лондон треба да поступа са имигрантима из земаља-чланица ЕУ који су на острва Магловитог Албиона већ стигли (а њих има више  стотина хиљада, и скоро сви су из Источне Европе)?
  2. Преговори Лондона са земљама Европске уније о новим условима односа у сфери трговине робама и услугама и инвестиција. Посебно су важна питања узајамне доступности финансијским тржиштима. Ту постоје различите шеме. На пример, такозвана „норвешка“, која претпоставља да земља која није чланица ЕУ може да уђе у европску економску зону (ЕЕЗ), са отприлике истим трговинским преференцијама као и чланице ЕУ. Та шема предвиђа и чланарине европском буџету (чак са нешто нижим износима него што плаћају чланице ЕУ). Њен главни минус је у томе, да земља која излази из ЕЗ треба да извршава већи део бриселских наређења, али губи права да учествује у формирању одлука ЕУ. Постоји и „канадска шема“. По њој постоје посебне узајамне трговинске олакшице, али при том партнер из ЕУ не плаћа чланарине у заједнички европски буџет. Могућа је и „руска“ шема (која је важила док Запад није објавио економске санкције против Русије, 2014.г.), по којој се трговинско-економски односи формирају на бази норми СТО.
  3. Продубљивање политичке и војне интеграције Велике Британије и САД – у облику развоја „специјалних веза“, које већ постоје између њих.
  4. Компензовање економских губитака Лондона од изласка из ЕУ активирањем трговинско-економских односа са земљама изван Европске уније. У Европи су то Швајцарска и Норвешка. Може да се очекује и активирање трговинско-економских односа Лондона са Кином. У последње две године те две земље су се својски трудиле да саграде „мостове“ трговинско-економске и финансијско-валутне сарадње. Конкретно, Лондон данас представља највећи европски „хаб“ који ради са јуанима из оф-шорова. Такође,  међу страним компанијама и банкама у Хонг-Конгу су по броју на првом месту британске структуре. Лондон се усмерио и на ширење односа са Индијом, Пакистаном и другим земљама које су у Заједници нација.
  5. Није искључено да ће Лондон са Вашингтоном закључити споразум сличан оном који САД натурају Европској унији (Трансатлантски трговински и инвестициони споразум  – ТТИП). Данас постоје довољно чврсти докази да може да се претпостави да до потписивања Споразума о Трансатлантском партнерству са Бриселом и Вашингтоном уопште неће доћи, због све веће опозиције која се према том споразуму створила становника и бизниса континенталне Европе.
  6. Јачање центрифугалних процеса у Европској унији. Политичари и јавност читавог низа европских држава (Француске, Холандије, Италије, Грчке, па чак и Немачке) захтевају спровођење референдума на исти начин, као је то учињено у Великој Британији. Анкетирање становништва показује да је проценат евроскептика у низу земаља Европе чак и већи него проценат оних који су на британском референдуму гласали за излазак из Европске уније. Тако би се дошло до ризика рушења Европске уније.
  7. Јачање сепаратистичких расположења у низу европских држава. Пример за то је референдум од 23. јуна. Данас низ административних јединица Уједињене Краљевине захтева да се и код њих одржи референдум о независности, или о специјалном статусу зато што њихово становништво жели да остане у саставу ЕУ. Ради се о Шкотској, Северној Ирској, Гибралтару. Највероватније је да ће референдуми тамо бити одржани, а резултат може да буде да се Шкотска  прогласи за самосталну државу. Опет, Северна Ирска може да изјави да жели уједињење са Републиком Ирском, а Гибралтар може да постане део Шпаније. Јасно је да ти референдуми могу да створе демонстрациони ефекат тако што ће испровоцирати борбу за независност и аутономију различитих територијалних творевина и народа по читавом свету (све до појединих држава које су сада у саставу САД).
  8. Унутар Европске уније процесу дезинтеграције ће се супротставити тенденција њеног претварања у европску супердржаву. Француска и Немачка су такву идеју већ обзнаниле. Обзиром да Немачка очигледно има већу политичку и економску моћ од Француске, многи експерти говоре да у Европи може да дође до обнове Свете Римске Империје германске нације; неки чак дискутују и о обнови немачког рајха.
  9. У Европској унији могу да се појаве и „језгро“ и „периферија“. Има земаља које не могу да претендују на укључивање у „језгро“ већ се изјашњавају да могу да постану „колоније“. Посебно је узнемирена Пољска која је пре Брекзита претендовала на специјалну улогу у ЕУ. Сада су те претензије прецртане, а како би се неутралисао утицај немачко-француског  језгра  (или новог немачког Рајха), Варшава ће наставити  да продубљује своје „специјалне везе“ са Вашингтоном. Осим тога, она ће се постарати да постане „језгро“ источноевропских чланица ЕУ.
  10. Низ земаља које се прибојавају јачања утицаја Велике Британије и/или немачко-француског језгра Европске уније тражиће противтежу за тај утицај. Између осталог та противтежа ће се моћи наћи у Русији, као и у регионалним удружењима у којима учествују Русија и Кина, између осталог и у Шангајској организацији за сарадњу.

 

слика http://www.bbc.com/russian/features/2016/06/160624_brexit_eu_body_blow