Пол Крејг РОБЕРТС
Виљем Ендгал, економски аналитичар који се хонорарно бави и новинарством, недавно је у свом тексту изложио на који начин је Вашингтон искористио најамничку елиту Бразила која му у свему повлађује, само да би сменили Дилму Русеф са места председника (која је на ту дужност изабрана у интересу свог народа, а никако Вашингтона). Заслепљени пропагандом која није заснована ни на кавим доказима, Бразилци су се помирили са сменом своје заштитнице, самим тим дајући свету још један пример немоћи демократије.
Свако би требало да прочита тај текст. Ендгал извештава да се агресија усмерена на Русеф, делимично појавила због бразилских економских проблема који су смишљено исфабриковани од стране америчких кредитних рејтинга, са циљем да се прикажу државни дугови Бразила у ружном светлу, самим тим урушавајући бразилску валуту.
Отвореност бразилске финансијске ситуације учинила је од Бразила лаку мету за агресију. Остаје једина нада да ће Путин узети у обзир истинску цену те “економске отворености”. Путин је опрезан и промишљен вођа, но он уопште није економиста. Он у потпуности верује неолибералки Елвири Набиулин, чији је избор за место шефа Централне банке Русије у суштини био одобрен у Вашингтону. Набиулина мало тога зна о савременој монетарној теорији и њена приврженост “економској отворености” подвргава руску економију ризику подривања њене позиције од стране Вашингтона, као што се десило у Бразилу. Набиулина сматра да је агресија у односу на рубљу заустављена махинацијама неких безличних “снага светског тржишта”, но никако напорима Вашингтона.
Идеолошки обрађена и неолиберално агитована Набиулина у суштини представља слугу Вашингтона, несвесну додељене јој улоге “корисног идиота”. Она се купа у овацијама које јој адресира Вашингтонски консензус, због омогућавања Вашингтону да отворено манипулише руском економијом. Будући да је неолибералка, она не схвата да Централна банка може обезвредити новац уз помоћ кога би се могло финансирати мноштво перспективних пројеката у Русији. Уместо тога, она мисли да новац који се улаже у економију од стране Централне банке изазива инфлацију, а новац који стиже из иностраних извора, напротив, то не чини.
Новац је и један и други, независно од тога да ли га је доделила Централна банка или инострани кредитори. Нема значаја извор новца, уколико се та средства користе продуктивно, она не изазивају инфлацију.
Међутим, постоји колосална разлика приликом поступања са новцем Централне банке и новцем иностраних зајмодаваца. Средства која су стигла од иностраних банки у америчким доларима или евру, морају бити исплаћена са каматом у тој валути у којој су она била и дата. А новац издат од Централне банке непосредно за финансирање друштвених функционалних пројеката, уопште не треба надокнађивати, што је угодније имајући у виду плаћање камате за новац добијен из иностранства у страној валути.
Новчана средства узета као зајам у иностранству, повлаче за собом масу ризика. Она могу бити уклоњена, што повлачи пад слободно конвертоване рубље. Каматна стопа која се мора платити, представљаће изливање руског новца у иностране девизне фондове. Кредити из иностранства такође повлаче са собом сложеност са разменом иностране валуте, и та сложеност пораста са економским санкцијама. Ако цена рубље пада сама или се намерно обрушава, у иностраном кредиту она може порасти кардинално.
Ни један од тих фактора не представља претњу ако је извор новца Централна банка. Адекватни циљ Централне банке Русије мора да буде производња новца за финансирање друштвених пројеката и да служи онима који немају могућност да добијају инвестиције из руских банака приватним руским компанијама кредиторима у последњој инстанци. Таква примена могућности Централне банке омогућиће заштитну ограду од организоване дестабилизације око руске економије.
Није сасвим угодно за Русију што Набиулина и премијер Дмитриј Медведев дају предност иностраном финансирању руског државног дуга који омогућава Централна банка, над сопственим финансирањем. Једини од Путинових саветника који то схвата је – Сергеј Глазјев. Постоји сумња да су присталице уједињења са НАТО пактом усмерене против Глазјева, пошто они рачунају на уједињење Русије са Западом, не рачунајући ни на какве последице по њу. Слични руски “амерички идолопоклоници” данас представљају највећи проблем Русије.
Слична неолибералистичка строгост рекламира се “само за извоз” у земље које Вашингтон намерава да претвори у своје финансијски зависне колоније. Прилагођавајући се циљевима Вашингтона, Набиулина је у потпуности узела учешће у тој кловнијади. Зајмови у доларима и еврима узетим у иностранству, не долазе директно до руских зајмопримаца. Позајмљену инострану валуту преузима Централна банка, после чега те девизе Набиулина претвара у рубље, које са своје стране већ финансирају пројекте. При оваквом распореду, у принципу се губи сваки смисао иностраног кредитирања.
Руска влада која никако не може то да схвати, налази се у огромној невољи.
Аутори: познати амерички економиста и политиколог Пол Крејг Робертс и Михаил Хадсон.
Превод са руског: http://ruskline.ru/opp/2016/oktyabr/7/izvlechyot_li_rossiya_urok_iz_sudby_brazilii/
