Литванија није у стању да заустави масовну емиграцију

292
Никита Голобоков

У Литванији су публиковани нови, још упечатљивији подаци о рекордном скраћењу становништва земље. Сада је највећа група становништва – она која је старија од 50 година. Како објашњавају демографи, катастрофална тенденција је постала директна последица присаједињења земље Европској унији и слободи бирања радног места Литванаца у богатим земљама Европске уније.

После 20 година у Литванији је за трећину или можда чак и за половину смањен број радно способног становништва. Такву прогнозу је у среду опубликовао литвански биро прибалтичког портала Delfi позивајући се на прорачуне демографа. Према подацима стручњака из виљнуског универзитета Витовта, сваког сата из републике побегне 4-5 људи, за дан скоро 100, за годину – 35 хиљада.

Само током првог полугодишта 2016. године, Литванију је напустило 23 хиљаде људи. То је за 6,5% више него за исто време у 2015. години, констатовала је професор на катедри за социологију Влада Станкунене. “Од 1992. године бројност становништва се смањује. Ако се опиремо на податке за септембар (2016), онда нас има мање 840 хиљада” – тврди социолог.

Како је раније истакао часопис ВЗГЛЯД, према подацима статистичког ресора, у прошлој години је емиграција из Литваније увећана у поређењу са 2014. годином одједном за 25%.

“Ти стручњаци се у Литванији практично не задржавају”

Емиграција је у првом реду захватила радно способно становништво. Раније је у коментару за тај исти Delfi, заменик шефа конфедерације послодаваца Литваније Вајдотас Левицкис рекао да се на првом месту међу емигрантима налазе вариоци. “Ти стручњаци се у Литванији практично не задржавају, без обзира на не баш мале плате. Масовно одлазе и грађевинци, они који се баве унутрашњим уређењем. Иако је потражња за њима у Литванији велика” – истакао је Левицкис. Одлазе и висококвалификовани радници – пре свега хемичари и стручњаци за информативне технологије.

Антанас Матулас, посланик скупштине (Сејма) Литваније, заменик председника комитета за здравство, пожалио се на чињеницу да литвански лекари у великом броју одлазе у Норвешку, Шведску, Немачку, Велику Британију. “Не тако давно ја сам посетио једну болницу недалеко од Брисела. Шеф болнице ми је рекао да код њих раде 24 стручњака из Литваније (лекари и медицинске сестре). То је само у једној болници!” – подвукао је посланик.

“Највише се смањује број становника у групи до 50 година. Остаје много мање младих људи, људи средњег узраста. У континуитету расте број људи пензијског узраста” – констатује Станкунене. По њеним речима, највише је у земљи људи у групи 50-59 година.

Brexit эмиграцији није сметња

Током последњих неколико година главни објект за имиграцију из Прибалтика била је Велика Британија. Према подацима власти у Уједињеном Краљевству живи најмање 180 хиљада Литванаца и 100 хиљада Летонаца.

У јуну је ТВ канал LNT саопштио да се Летонци који живе у Великој Британији масовно жале на нападе којима су подвргнути на улици, у јавном превозу, кафићима и ресторанима, а такође и на послу и у просветним институцијама, слушају и од комшија и од колега увредљиве речи и позиве да пакују кофере и одлазе.

Међутим, Brexit уопште није утицао на емиграцију из Литваније у Велику Британију – истиче Влада Станкунене. “Плата у тој земљи где одлазе Литванци је за 4-5 пута већа него у Литванији. Таква је ситуација и са минималцем. Верујте – главни мотиви су економске природе” – примећује социолог.

“Враћају се појединци”

Вјачеслав Титов, посланик градског савета Клајпеде, председник клајпедског одељења политичке партије “Савез Руса у Литванији”, истиче да су истинити ови показатељи о емиграцији. “То су веома озбиљне бројке, овде није потребно позивати у помоћ статистику. Ако погледамо на пријатеље, познанике, онда видимо да се емиграција наставља. То је ужасно. Враћају се само појединци! А људи су углавном орјентисани да путују на Запад ради зараде, јер тамо држава брине о својим становницима” – рекао је Титов за часопис ВЗГЛЯД, додајући да у земљи остају само пензионери и државни чиновници.

Политичар је рекао да власти верују у то да ће у Литванију ипак стићи инвестиције. “Они верују да ће инвестиције отворити радна места, да ће им иностранство помоћи и да ће се све само по себи реорганизовати. Ја не верујем у те бајке. Држава мора само да се бави стварањем радних места, да мисли о економији. Да се дружи са суседима, са Русијом. Да тражи не енергетску независност, него најјефтинију енергију, да би тржиште било конкурентно” – сматра Титов.

Да би се повећао прилив становништва у земљу, дејствујуће партије лобирају издвајање квота за избеглице. “Но, прост народ је узнемирен. Како то, доћи ће људи са другачијом културом. Неко се односи према томе са разумевањем. Но, у овом тренутку је код нас мало људи из земаља трећег света. Код нас нема озбиљне социјалне помоћи. А они који су стигли, дуго се не задржавају. Путују даље – у Немачку, Скандинавију” – рекао је он.

То је за Литванију нерешив проблем

Леонид Вардомски, руководилац Центра за постсовјетска истраживања Института за економију РАН, стручњак за постсовјетске државе, слаже се са основним тезама које је изнела професор Станкунене.

“Људи из Литваније одлазе на рад, теже да побољшају своје материјалне могућности, да нађу интересовање за примену својих снага, па је јасно да се неки део међу њима и врати, но губитак становништва свакако постоји” – рекао је стручњак за часопис ВЗГЛЯД. По мишљењу Вардомског, то је нормалан процес за Европску унију.

“Са друге стране, то одражава објективну чињеницу: у Литванији су ограничене могућности за тражење посла, ниске плате, одсуство перспективе за младе људе и квалитет рада који не задовољава раднике” – појаснио је он.

Такође економиста сматра да је у самој Литванији сложено било шта предузети како би се зауставио одлив становништва. “Нова радна места не ствара држава, него приватни бизнис, сам литвански бизнис је слаб, а Литванија не привлачи инострани капитал. Механичке мере у виду ограничења изласка или забране изласка, такође није могуће донети, то нарушава правила јер се Литванија налази у ЕУ2 – сматра он. Такође, по мишљењу Вардомског, проблем одлива радно способног становништва неће решити ни прилив избеглица – напротив, то ће продубити проблем, пошто избеглице не отварају нова радна места.

Превод ФСК са руског: http://www.vz.ru/world/2016/9/28/835133.html?utm_source=smi2