Валентин Катасонов
У последње време се углавном разговара о увођењу санкција на испоруку турских роба руском тржишту. Могу да кажем да ће те санкције имати врло мало утицаја. Ако се погледа у гро-плану структура увоза Турске у Русију издвајају се три веће позиције: пољопривредни производи, производи конфекције и шивења уопште, и, како сам са чуђењем сазнао, чак и неки аутомобили и резервни делови за њих; уосталом, то су највероватније предузећа у којима се монтирају неки познати брендови.
Што се тиче прехрамбених производа ту ће, како ја мислим, прилично брзо доћи до замене роба, и то делимичне, тако што ће се преузимати робе других извозника, а делимично чак и домаће производње. Из Турске су у Русију ишли чак и производи од млека – и у том делу одмах може да се направи делимична замена увозне робе. Наравно, биће колебања – купци турске робе ће имати губитке, јер испоруке хране често иду преко авансног плаћања које је 50% и преко 50% укупне вредности уговора, али то су већ детаљи који се неће одразити на укупно тржиште хране. Могу да кажем да у укупном руском увозу турски удео износи, колико ја знам, око 1,5%. Међутим, много је озбиљније питање извоза из Русије – ми шаљемо за Турску прилично велике испоруке природног гаса, она је један од главних купаца нашег гаса. Али за сада ми не мислимо ни на какве санкције у вези са испорукама гаса, а ни Турска не реагује, те испоруке теку као и до сада. Истина је да турска страна изјављује да ће извршити замену гаса, али та тема, по свему судећи, није много обрађивана ни у самој Турској.
Следећа сфера је туризам. У вези са њим је све јасно – судећи по свему, 2016.године наших туриста више неће бити у Турској, а то ће већ за турску привреду представљати озбиљан ударац, јер су туристи остављали Турској приход од око 4 милијарде евра, и то је њој прилично значило.
Међутим, најозбиљнији ударац може да се нанесе у другој сфери – не у извозу, и не у увозу, већ у сфери проласка кроз Босфор и Дарданеле зато што део испорука, и то не само турских, иде кроз њих. Ја сам у вези с тим консултовао правнике за међународно право, али они тврде да су тамо међународни споразуми чвршћи од армираног бетона, и њих Турска нема право да крши. Међутим, ми живимо у 21.веку, међународно право се крши, гази, те зато није искључен ни сценарио да се ти мореузи затворе.
Тако да, како ја видим ситуацију, сужење трговинско-економских односа међу нашим земљама ће због величине земље јаче да погоди Турску, а Русија то неће толико да осети. Али уколико се реализује сценарио смањења или прекида у испорукама гаса – последице ће се много више осетити, јер те испоруке представљају важан извор руског девизног прилива. Друга „гасна“ могућност је привремена обустава, или, како ја мислим, потпуна обустава изградње „Турског тока“. Треба да се прво добро одмери колико смо ми уопште инвестирали у тај пројекат, мада, како ја мислим, нисмо успели претерано много да уложимо, јер је у почетку та грана требало да иде преко Бугарске, али су тамо измислили проблеме и онда су почели да нам причају да треба да се преоријентишемо на Турску, јер су тамо губици минимални. Сада се поново дискутује питање повратка у Бугарску, само, можда, у мањем обиму.
Све у свему, довољно је компликовано бавити се инвестицијама у цевоводне пројекте, зато што је ситуација врло нестабилна. Не сме да се искључи ни фактор Ирана, који би такође желео да учествује у испорукама гаса. То је задатак са много непознатих, а тих непознатих ће сваког месеца бити све више. И ако се погледа трезвено, без идеолошких ограда, Русија баш и нема много поузданих савезника.
Има експерата који понекад кажу да нам је то Кина, али при том, наравно, виде оно што желе да виде, као да то стварно постоји. Чак и уколико погледамо статистику спољне трговине, испоставиће се да је у 2015.години укупан промет између Кине и Русије смањен, и то прилично битно. Сећам се да је у прошлој години постојао договор да се у трговини између наше две земље пређе у обрачун у нашим националним новчаним јединицама, али када је дошло до пада рубље Кинези су рекли да хоће да наставе операције преко долара, и то је схватљиво. Цевовод „Снага Сибира“ (тачније – не цевовод, већ споразум о испорукама природног гаса Кини) такође изазива масу питања – прво, превише дуг рок за реализацију инвестиционог пројекта, при чему се не зна када ће све то почети да ради пуном снагом. Можда ће се и цене мењати, мада су већ коришћене различите формуле за осигурање од ризика промене цене за плаво гориво како за испоручиоца, тако и за купца. Али експерти већ говоре о томе да уколико Кина и не одбије тај пројекат, њене потребе гаса ће се нагло смањити, и зато не треба да се рачуна на њу као на праву замену за европско тржиште. Ми схватамо да на европском тржишту такође постоје процеси који за нас нису повољни, који су повезани, прво, са тим да Американци упорно натурају Европи испоруке компримираног природног гаса, плус, стално се дискутује о испорукама природног гаса са територија Блиског и Средњег Истока, и Ирана. Нашли смо се у ситуацији да ни једна велика земља, била она наш противник, била савезник, није потпуно поуздана. Александар Трећи је још у 19.веку говорио да Русија има само два сигурна савезника – армију и флоту. Тих речи су се присећали и у току интервенција и у Грађанском рату, зато што су се против Совјетског Савеза тада наоружавали сви – једино што нам је Немачку успевало да неутралишемо захваљујући Рапалском уговору, а Монголија је и тако била неутрална.
Могуће је да треба да се и сада присећамо речи Александра Трећег. Треба да се мисли на најгоре сценарије. Или ће нас згњечити, или ћемо успети да се мобилишемо, између осталог и у економији, тако што ћемо обновити економију која ће садржати све што нам је потребно за наш опстанак. То је једина варијанта која ће Русији омогућити да настави мирно да живи.
————————————-
Први пут објављено на сајту Руског друштва за економију „С.Ф.Шарапов“, преузето са сајта http://ruskline.ru/news_rl/2015/12/15/svorachivanie_otnoshenij_silnee_udarit_po_turcii/
