Роман Носиков
Русија није подржала предлог Малезије да се због рушења баксузног „Боинга“ формира међународни трибунал.
Сама чињеница да је Русија одбила да подржи ту идеју постала је база за безобзирне шпекулације по медијима. Без обзира што се ми врло усрдно трудимо да уведемо ред, јуримо зверокрадице који би хтели да у нама униште љубав према Отаџбини, добре пориве и идеје, жељу да размишљамо, да се трудимо да доведемо туристе, који нас на културном нивоу погане мемама, и с времена на време истерујемо нацисте и анархисте да се међусобно обрачунавају на неком другом месту, а не преко мозгова суграђана.
Аха! Русија је једина земља која није подржала формирање трибунала за „Боинг!“ Па какви вам докази још требају? – проноси се по блоговима, коментарима уз чланке и новостима из медија.
Чак је приметно и извесно уживање. Ево – како то види В.Шендерович:
„Нервозна Путинова реакција очигледно указује на кривца те трагедије. Да ли је реално да се суди? Ја нисам правник, али из онога, што сам прочитао, произилази да је вероватноћа да до таквог суђења дође стварно висока. У сваком случају – без обзира да ли ће то бити суђење или истрага, ипак ће врло брзо оно што и без тога сви знају , добити контуре пресуде“.
А М.Б.Ходорковски каже:
„Путин се изјаснио против међународног трибунала за Боинг. Шта ће се даље дешавати? Холандски премијер ће одмах да телефонира шефовима Малезије, Аустралије, Белгије и Украјине, цитираће им Путина и рећи: „Да ли сте ме разумели? САМ је против! А да се ми мало повучемо, док не буде касно?!“ Обзиром да је такав развој догађаја по дефиницији немогућ, остаје да се претпостави да је још једном Владимир Путин принео на жртву своју међународну репутацију због свима добро знане унутрашње потрошње“.
Стварно – какви нам то још докази требају? Одавно је све јасно – предмет треба да се затвори!“ Стварно, да ли постоји макар иједна још особа на свету која може да не жели међународни трибунал? Наравно – једино кривци, за разлику од невиних, којима је трибунал истинска жеља.
Али – зашто то?
Зашто има оних којима је недовољна уобичајена процедура, прописана за такве случајеве?
Шта то у њој није како треба?
Какве то могућности отвара трибунал, за разлику од уобичајене истраге МАК-а (Међудржавног ваздухопловног комитета) или ICAO – Међународне организације за цивилну авијацију ОУН?
Баш та питања треба себи да постави онај ко жели да разуме шта се дешава, а и због чега се дешава.
…И тако, кад год дође до авионских несрећа у којима гину људи досад је увек вршена истрага Међудржавног ваздухопловног комитета или ICAO. Тако је било када се срушио авион председника Пољске, тако је било и у случају са обарањем ракетом украјинске противваздушне одбране цивилног Ту-154 изнад Црног мора, тако је било увек.
Па чиме се ова најновија ситуација разликује од свих претходних? Само политичком ситуацијом.
Чиме се стандардни режим истраге МАК/ИКАО разликује од „Међународног трибунала“ (ТМ)? Затвореношћу истраге због политичког утицаја – под један. Немогућношћу да се од истраге специјалне ваздухопловне комисије направе међународно-правни закључци политичког карактера – под два.
Свако мешање у рад ваздухопловне комисије од стране политичких субјеката у датом тренутку представља најгрубље кршење Чикашке конвенције од 7. 12 1944.године и њеног прилога Бр. 13.
Мени се чини да је управо то оно, што се највише не допада ауторима идеје о формирању међународног трибунала . То је прво.
Трибунал се од стандардне истраге разликује управо по томе што он представља политички чин у коме учествују политички субјекти, који у оквиру трибунала легално и отворено спроводе своје политичке интересе. У оквиру трибунала преко политичког утицаја може да се руководи процесом позивања сведока, експерата, вршењем изношења доказа, блокирање неодговарајућих праваца у истрази.
Иза идеје трибунала је политички субјекат који претпоставља да је његова политичка тежина довољна да би се одлучујуће утицало на закључке истраге, зато што независна истрага никако не задовољава дотичног политичког субјекта.
Ко би то могао да буде? Ви нисте на такве наилазили?
Друго, дотичном политичком субјекту су неопходни закључци из сфере међународне политике, тј. признање неког субјекта политике да постоји претња по међународну безбедност, а не правни закључци о кривици ових или оних конкретних лица. Јер међународни трибунали се формирају управо када постоји таква претња. Стандардна ваздухопловна истрага не може да прихвати таква решења.
Да ли можда знате неког политичког субјекта који би био заинтересован да се, на пример, нека земља у потпуности изолује , да јој се уведу санкције?
Не знате?
Па онда, нама је нуђено да се уместо истраге о трагичној погибији триста људи и трагања за конкретним кривцима и за одређивањем околности почне са политичким циркусом са коњима и виком опонената, ућуткивањем сведока и експерата – и све то под строгим руковођењем једног од осумњичених за учешће у настанку трагедије.
Јасан и брз одговор политичког руководства Русије на слично представља доказ да Русијом руководе компетентне личности које добро разумеју оно што се дешава и које воде рачуна о хигијени људских мозгова.
Тако бисмо желели да и ми поштујемо најједноставнија правила која дозвољавају да нам памет остане чиста. Без обзира на нечије жеље да је упрљају.
А ви стварно на такве нисте наилазили? Стварно не?
——————————-
Превод са: http://www.odnako.org/blogs/rasstanovka-tochek-nad-tribunalom-po-malayziyskomu-boingu/
