Александар Одинцoв
Из разговора енглеског амбасадора Д.Бјукенена са Императором Николајем Другим, 30.12 1916.:
„Господаре, Ви сте на раскрсници два пута… Један ће вас довести до победе и великог света, други – до револуције и рушења. Дозволите да вас умолим… да изаберете прави пут… Ви ћете својој земљи обезбедити остварење њених вековних тежњи, а себи – положај најјачег монарха у Европи…“
1. Увући ћемо се у нову глобалну кризу, о чему нам сведочи огроман пад на кинеском тржишту фондова (20% у јануару о.г. у односу на 43% максимума у мају 2014), глобални пад сировинског индекса (Bloomberg Commodity index), који је сада на минимуму за последњих 17 година, грозница на тржишту фондова САД, које је од Нове године осетило највећи пад од 10%. Наш РТС се од нове године спустио 15%, две сесије – за 5%. Падају и нека друга тржишта. Даље, може да пропада margin call за оне који тргују позајмљеним, а затим је близу и крах као 2008. Пад цена нафте може да натера да се продају и активе власника фондова „благостања“. Од 1.12.2015. до 29.01.2016. рубља је тихо „девалвирала“ скоро за 18% (!) – с 66,7 на 78,5.
Раст камате ФЕД-а увек упозорава на кризу – тако је било и 1929, и 2007. Како сматра министар финансија САД Лоренс Самерс: «Бићу запањен уколико светска економија комфорно издржи четири повећања камата и мислим да се у вези с тим тржишта потпуно слажу са мном».
QE је у САД на тржишту фондова надувао нови балон, шкриљчана грана може да изазове масовна банкротирања. Royal Bank of Scotland је својим клијентима препоручила да продају све активе, осим најквалитетнијих. А аналитичар банке Societe Generale, Албер Едвардс, говорећи о светској рецесији: „девалвација јуана и нагли пад берзи у Кини могу да постану узрок свеобухватних корекција на тржиштима САД… ФЕД САД и низ других светских централних банака су створили услове за финансијску катастрофу. По својим сразмерама она се ни мало неће разликовати од светске кризе 2008.године“.
2. Сада је популарна тема: понављање 1998.године. Зар је оно што се догодило лоше? Не можемо, а да се не сложимо са Председником РФ В.В.Путином који је рекао да у смањењу цена нафте „постоје и позитивне ствари“. Смањење цена нафте, конфликт са Западом, девалвација, – све то су поклони Судбине која покушава да нас извуче из шапа сировинске економије. Присетимо се 1998 – 1999. Девалвација је наша конкурентска предност, пут према замени увоза и економском расту. Али ми се надамо тако што смо се ослонили на руке „најбољег на свету“ борца против инфлације – на Банку Русије. Више верујемо страним научницима, али да погледамо како говори један од највећих економиста на свету, екс-председник ФЕД-а Бен Бернанке: „… плашити се инфлације, онако како је то са ММФ – ом, није потребно. То је цена која се плаћа за економски раст. Само је важно да инфлација буде стабилна и да раст буде бржи од инфлације“. Да се присетимо успешне 2000. – тада је тако и било.
А.Силуанов се прибојева да се може поновити ситуација 1998 – 1999. Тада је Русија била на ивици катастрофе: технички банкрот, девалвација четири пута, инфлација 84%. Али економија је 1999. порасла читавих 6,4%! Зато што је, налазећи се у ситуацији као пред 1998.г, рубља јачала, камате биле високе, економија губила конкурентност, у јесен 1998. економија је донела Нов правац и кренула ка побољшању.
И то, што данас моле десетине експерата: да се спусти камата и да се новац да економији – то је лек за кризе свих времена и народа, мајсторски је предложила нелиберална влада Јевгенија Примакова, уз истовремено јачање режима девизних операција. Пораст новчане масе М2 за 1999.годину је износио 57,5% (!), а данас – за 2015. – мизерних (!) 3,8%. Зачуђујуће је да код нас нема дефлације. Банка Русије не даје тај лек, она пацијента лечи глађу за новцем. Систем према коме идемо – економска пустиња или Депресија – инфлације нема, али нема ни живота, ни раста. Како су рекли у студију РБК: „Сада нема вере у будућност“. А будућност је предивна, али се она ствара данас.
Са гледишта девалвације већ смо имали период, аналогичан 1998. години. То је крај 2014. када је рубља пала скоро дупло. Економија у 2015. би могла да расте, али није учињено оно најважније. „Најбољи на свету“ резултати „таргетирања“ шокирају, они су супротни његовим циљевима: инфлација је оборила годишњи рекорд, економски раст је уништен, у економији је рецесија, но ми ћемо и даље – обрушавајући се. Бен Бернаке је био у праву – инфлација представља цену раста.
Немогуће је да се објасне поступци Банке Русије, уосталом – као и Владе, у делу који се односи на новчану политику и развој економије . Инструмент „таргетирања“ – „стисак“ М је од самог почетка потпуно лажан. Не може да постоји ниска инфлација у земљи у којој увоз износи 40% и неконкурентна економија, у којој ће уз пад цена сировина постојати стална девалвација, а то значи да се као нормалан сматра стални раст цена. Девалвација 2014 – 2016. је процес који је одложен од прошле кризе, јер је читаве 2000.године рубља јачала, а конкурентност, као и пред 1998.г. – падала.
Другачије него „несарадничким“ извршењем препорука ММФ-а (а председник Централне банке, министар финансија и министар економског развоја су његови сарадници) то не може да се објасни. Да наведемо одговор академика С.Глазјева на питање новинара: „А они – … они су саботери?
Не, они само извршавају препоруке Вашингтонских финансијских организација“. Стварни циљ ММФ-а је да се комплетна светска економија потчини САД-у и доларској зони. Један од најважнијих узрока пада Царске куће и кризе легитимности власти 1916-1917.године су биле приче о „издаји“. Народ није могао да пронађе реалне узроке за котрљање земље у провалију.
1998.г. нафта је коштала само 10 долара (!) и њена цена је полако расла (сада још 30!!!), а ЗВР (руске резерве у злату) су биле мизерне – 12,2 милијарди долара. Али – прорадио је ефекат девалвације. То је био једини, потпуно позитиван боравак на власти нелибералистичких економиста. Излаза није било: Јељцин се плашио таласања, али је уклонио Примакова чим му се указала прва могућност. Зар није време да предузмемо Нов правац, да позовемо новог Примакова? Можда ипак да послушамо академика С.Глазјева?
Да чујемо мишљење немачких аналитичара Wilfried Martens Centre for European Studies, који су недавно објавили извештај: „Пад Русије: Најгора криза од времена рушења СССР-а“, чији назив даје и одговор: “Криза не само да се није завршила, већ, напротив, она је тек у почетном стадијуму, тј. економија има све шансе да преживи још јачи пад“. И тако, да се вратимо у ’90 године – опет смо уочи нове „епохе промена“.
3. Глобални историјски изазов – снижење цена нафте и сировина. Сахрана сировинског модела.
Цене нафте су на најнижем нивоу од 2004. Уколико Кина успори – цена нафте и сировина ће још пасти. Рокфелер је своје нафтне активе продао још 2014.
САД и Саудијска Арабија хоће да понове догађаје из ’70 – ’80 година прошлог века који су СССР довели до банкротирања преко коришћења стратегије Роналда Регана. Томас Фридман из «The New York Times» пише: «Очигледно је да ми покушавамо да са председником Путином и ајатолом Хаменеи учинимо исто, што су Американци и Саудијци су учинили с последњим руководиоцима СССР-а: изазвали су њихово банкротирање тако што су спустили цену нафте испод нивоа који је потребан Москви и Техерану». Пас не може да се бори са својим газдом: њих двојица заједно лове медведа. У другој половини 1985.године Саудијци су нагло повећали капацитет са 2 милиона на 9 милиона барела, а цене су пале са 30 на 10 долара до 1986.године. У 2015. г. Саудијци су повећали капацитет експлоатације на 1,5 милиона барела дневно; њихов буџет је рађен полазећи од цене од 30 дол. за барел нафте. У ту игру су се укључили и амерички хеџ-фондови.
Упоредите: спољни дуг РФ је са 1.10.2015. износио 538.197 милијарди, а резерве РФ у злату су 5.1 2015. – 370,2 милијарде долара. Салдо рачуна текућих операција платног биланса РФ за 3.тромесечје 2015. је пао два пута у односу на 2.тромесечје, јер је са 15,9 пао на 7,5 милијарди долара. Ми присуствујемо сахрани руског сировинског модела: држава више не може да постоји ослањајући се на њега. Али, њу су осудили не наши «партнери» већ лично Историја, а наши «партнери» су само њен алат. Шпанија се купала у злату, али није саградила сопствену индустрију, те ју је Енглеска заувек одбацила на руб историје.
4. Раст светске економије нема перспективу – цене ће дуго бити ниске.
Уколико Кина успори – постоји вероватноћа за Нову глобалну рецесију која може да представља најтежу кризу у последњих 50 година. О таквој могућности су последњих неколико година писали многи значајни економисти. Ако се ситуација посматра са гледишта „циклуса Кондратјева“, између 1973. и 1982.године постојао је низлазни стадијум четвртог дугачког таласа. Реално, то је била глобална криза претеране производње, која и јесте била на реду, и која је превазиђена распадом социјалистичког система и СССР-а и формирањем нових тржишта. Узлазни стадијум 5. дугачког таласа је трајао од 1990. до 2002.године. Сада смо у низлазном стадијуму, његов почетак је 2005. – 2008.г, а он ће се завршити не пре 2018.године.
наставиће се
Превод са:
http://ruskline.ru/special_opinion/2016/01/rossiya_i_mirovoj_krizis_nakanune_velikogo_pereloma/
