Роман Носиков
Како је и очекивано, руске држављане који су доспели у заробљеништво Кијева, а до тада су радили у милицији Луганске Народне Републике, кијевска страна користи као повод за притисак на руско друштво, као болну тачку.
Али ја сам желео да поштованим читаоцима скренем пажњу на једну нијансу: она, бар се мени тако чини, не само да одлично објашњава ситуацију у којој су се наши сународници нашли, већ истовремено и њихово понашање у јавности.
Треба да се каже да има наших сународника који су, гледајући како се понашају заробљеници (које називају „спецназовци“, тј. „они – за специјалну намену“), шта говоре, колико су потиштени, колико пате зато што су их родитељи и жене „издали“, почели да показују негодовање због таквог понашања. У ваздуху су се осетиле речи „издаја“ и „кукавичлук“.
Вероватно је да те делије имају огромно искуство у ратовању и заробљавању, те сматрају да имају право на своје бучне и категоричне изјаве.
Ја не смем да им се обратим – ко сам ја да станем уз такве хероје? Али ја се обраћам онима који још увек нису успели да све проблеме у животу реше и да се на свом блогу обрате туцетом замерки, које молим да пре него што нешто напишу прво погледају у она важна лица која су се одскора појавила поред наших заробљених сународника.
Мислим на адвокате.
Они су јако интересантни! И на подједнако интересантан начин штите интересе својих клијената.
За почетак – мало о поштеној и непоткупљивој новинарки са „Радио Слобода“:
„Руске власти сматрају да су Руси Александар Александров и Јевгенија Јерофејева, притворени у Украјини, у ствари „најамници“ и „полицајци ЛНР“.
Такву позицију је заузео и конзул Русије Алексеј Грубиј на састанку с адвокатима притворених Руса, Константином Кравчуком и Оксаном Соколовском, јавља УНИАН.
„Сада је званична позиција Русије, по речима Грубија, таква, да су та војна лица, којима је у децембру 2014. истекао уговор о раду у војсци, најамници и да немају никакве везе са руском армијом“ – саопштио је Кравчук.
Истовремено је конзул констатовао да Русија чини све како би забранила излаз таквих „најамника“ ван граница такозваних ЛНР и ДНР (тј. самопроглашених Луганске и Доњецке Народне Републике). То, тако дипломата тврди, „шкоди угледу Русије“.
Провером се, наравно, констатовало да руски конзул није рекао ништа слично. Међутим, у демократским и објективним медијима се није појавио никакав деманти.
А сада мало правне етике, онако, како то ради Константин Кравчук, адвокат заробљених Руса: „Али ми полазимо од тога, да су они заиста војна лица. Наравно да схватате да војна лица не могу а-приори да буду терористи. Али постоји верзија, наравно- за сада незванична, објављена незванично, између осталог и преко медија, међу којима су и руски, да су наши клијенти у ствари дали отказ руској армији, да су незаконито прешли границу, незаконито ушли у незаконите формације ЛНР и тамо радили као милиционери. Шта више, ЛНР нам је послала копије војних… чак не знам како да их правилно назовем…“
Како сам већ објаснио, према међународном праву, а осим њега и према недавно потписаним Споразумима у Минску, на наше држављане у свему важе одредбе међународног права о војним заробљеницима, укључујући и немогућност да им се као кривица рачуна учествовање у војним акцијама и смрт бораца супротне стране.
По идеји – адвокат би морао да инсистира на законитост свих оних поступака према његовом брањенику, који би овога доводили у зависан положај од решења треће стране, очигледно некорисних по њега.
Међутим, кијевски адвокат наших суграђана је заузео принципијелно другачију позицију – позицију кијевске власти. У ствари, која је, како би се Русији завртале уши, и направила читав циркус са кривичним поступком.
Уосталом, у овом случају адвокат представља само још једно оружје изнуде и глумца у нечасном циркусу.
Али кијевски режим је и за њега смислио „кваку“ – само нека адвокат покуша да стварно штити интересе својих брањеника, да се позива на Споразуме из Минска и међународно право – истог тренутка и сам може да се нађе за бравом, са оптужбом за „сепаратизам“.
А ако се и не нађе са оне стране браве, у садашњој пост-Украјини постоји много људи који су као лојални грађани спремни да адвокату објасне шта се све од њега очекује.
Ипак све упоредите са ситуацијом и понашањем адвоката Надежде Савченко.
Зар ви стварно мислите да у свему што већ пуном снагом делује као механизам политичке провокације постоји макар и крајичак могућности да се двојици људи са оне стране решетки омогући изјашњавање?
Рањеницима?
—————————-
Превод са сајта: http://www.odnako.org/blogs/rossiyskie-grazhdane-v-kievskom-plenu-k-tem-kto-ih-osudil-za-predatelstvo/
