Јеромонах Јестихиј (Довгањук)
Представа о труду према светом оцу Руске Православне Цркве преподобном Серафиму Саровском, јесте делатно “стицање Духа Светог”, трансформација или обожење личности православног човека, тако труд постаје слободан, он не зависи од социјално-економских услова него само од изражавања воље човека да иде ка Богу, обавезно делатно, његова тежња ка обожењу душе и тела.
Тако се у корену мења смисао таквих појмова и дефиниција политичке економије као некаквих “продуктивности”, “повећања производног рада”, “стимулације рада”, “радних ресурса” итд. Није потребна таква радна стимулација човеку који је добровољно кренуо ка духовно-моралној тежњи ка молитвеном раду или разговору са Богом. Пошто је очигледно такав рад најпродуктивнији рад на свету. На пример, специјална наука “Економија рада” морала би да разматра категорију “рада” као врлину која помаже духовну репродукцију “новог” човека кроз обретење Православне вере, као откровење Бога човеку, као уједињење човекове личности са њеним Творцем, а за православне са Христом, Творцем и Духом Светим.
У данашње време је практично свима јасно да се Русија налази у кризи која се карактерише системским карактером и широким захватом, само треба признати да је последњих година учињено веома много. Први разлог за то је духовна криза као резултат социјалних катаклизми ХХ века, отклон од корена и традиционалних основа руског живота и изгубљена национална самосвест нашег народа. У својој основној маси тај народ има неку мутну представу о утицају Промисли Господње или духовних закона у економском и социјалном животу. Руски, украјински и белоруски народ су делимично изгубили схватање духовности у православној традицији што се негативно одражава на социјално-економском, политичко-правном и културно-националном развоју њихових земаља. У тим словенским земљама већ се формирала управљачка елита у економији, па тако и православна, па на њој лежи одговорност за такве аспекте развоја у земљама и по том питању је интересантна књига “Наш став” А. Е. Вандама-Едрихина, руског геополитичара, која је издата 1912. године.
Духовно-морална економија или руски капитализам представљају нови и истовремено стари тип одухотворене Православљем домаћинске економије, друштва које живи по новозаветном духовном закону Божијем. Економија, у том смислу и духовно-морална, није доминантна у превазилажењу кризе. Она представља само средство у духовном узрастању и спасењу човека од греха и смрти. Економија је релативна димензија људске делатности и као одређени начин економисања не представља циљ, него средство за спасење човека од смрти на основу социјалне праксе у процесу економског опоравка и живљења. Економија је једноставно неопходна у узајамној интеракцији са религијом, културом, етиком, моралом итд.
Социјално-економски процеси у свету с почетка ХVIII века, почевши са Индустријском, Америчком или Француском револуцијом, настављени у ХIХ веку који је француски филозоф Леон Доде назвао глупим веком, настављени у ХХ као и почетком ХХI века, показали су да се без решења главног задатка – радикалне промене типа економије – вероватно неће створити социјално-ефикасна привреда у огромној већини земаља и то је закључак водећих светских економиста.
Како је истакнуто у недавним економским конференцијама ОУН у Њујорку, превазилажење постојаног јаза између богатих и сиромашних, обезбеђења социјалне заштите сиромашних, може се решити само путем стварања духовно-моралне економије.
Тако је у складу са овим закључцима у Русији, као и у другим земљама, неопходан такозвани православни капитализам и за прелазак ка духовно-моралној економији потребно је мобилисати ресурсе који функционишу у већ постојећој привреди Русије, као што су природне минералне сировине, земља, финансије, људски, информациони, интелектуални и пре свега духовни потенцијали како су на то већ указивали руски мислиоци, како су о томе писали Гогољ, Достојевски и други. Тај потенцијал поред духовних ресурса се већ налази у рукама представника постојеће индустријске економије чије се мишљење закономерно формирало у њеном окриљу, са дефинисаним карактером за дати тип економије и начин живота. Потенцијал и време тог начина живота су исцрпљени, такво мишљење је већ отишло у историјску прошлост, притом историја света у складу са информационим технологијама све брже иде у будућност.
За прелазак на духовно-моралну привреду чији изданци тек почињу да ничу и дају до знања о себи, према речима великог господина Кирила, Свјатејшег Патријарха Московског и све Русије, потребни су нови људи, одухотворени Православљем, такозвана елита руског друштва. Само они могу развити економију будућности, екологију и рељеф друштва – духовно-моралну економију која се принципијелно разликује од постојеће. Већ сада је потребно васпитавати такве људе с љубављу према ближњем. И то није задатак само Православне Цркве, него и државе, и у првом реду образовања, информатике, културе и тако даље. Неопходно је у школу вратити систем васпитања заснован на хришћанским принципима, неопходно је са православних позиција погледати на нови тип економије – духовно-моралне.
Пре него што решимо питање о организацији такве економије, потребно је прво са теоретског аспекта размотрити и дефинисати односе према институцији категорије у самој политичкој економији. Такве категорије као што су рад, дело, посао, богатство, земља, минералне сировине, територија, људски потенцијал, саборност организације економије или конкуренције, финансије или кредит итд. Сходно томе, приликом дефинисања праваца руске економске политике неопходно је полазити не од односа власништва, већ од критеријума богатства уз поштовање захтева да се не увелича сиромаштво у Русији и другим земљама. Приликом таквог приступа, однос према проблему власништва мора се формирати у контексту политике а не обрнуто, политика у контексту односа према власништву. Последње губи свој прворазредни значај и у томе се пројављује превазилажење економског материјализма који је сада захватио свет.
У Православном Римском Царству које представља фундамент данашње цивилизације, држава је обезбеђивала реализацију идеја на које је указивала Црква, тако је касније Руско Царство умногоме усвојило ту традицију. У данашње време у Русији још постоји талентованих економиста, постоји вертикала власти и закона, постоји Божији народ са Руском Православном Црквом, квалификовани радници и сећање на пристојан живот, па је у потпуности могуће репродуковати и духовно-моралну економију. У почетку ће се можда она морати заштитити од светске конкуренције робе, међутим, после извесног времена таква економија је потпуно отворена и може да живи у истинском глобалном свету. Господ Бог од нас очекује да се покајемо, то јест, да променимо начин живота, да будемо здрави и дођемо до Духа Светога у истини и правди или да Богоопштењу приступимо у љубави, то јест, труду по Христовим заповестима. Ако се преодоли духовно-морална криза тада ће се у Русији изградити сви путеви, породица ће ојачати, држава ће стећи моралну снагу, привреда ће начинити продор и доћи ће до промене њене улоге, то јест, биће то православна економија или руски капитализам.
На тај начин, ако говоримо о преласку на нову врсту управљања економијом, на духовно-моралну економију, онда треба издвојити два узајамно повезана тока која данас зависе од жртвене воље црквене јерархије и државних чиновника. Први ток је ток духовног делања или оцрковљење као нови начин живота човека и његово обретење древних лепота Православне Вере, верујућа цев руског друштва. Други ток је – индустријски скок на основе супернових еколошких технологија и природних богатстава. Та два тока су узајамно повезана, но први је доминантан јер он чини основу и омогућава појаву духовно-моралне економије. Главни и основни разлог данашње кризе како у свету тако и у Русији, јесте духовна криза из које је могућ и неопходан једини излаз – кроз Веру Православну, кроз јачање моралне самосвести народа и његовог погледа на свет, кроз естетски осећај лепоте народа. Лепота ће спасити свет према речима Достојевског, тако да је утицај руске културе веома суштински. А треба почињати од самог себе, према речима нашег преподобног оца Серафима Саровског – спасавај се сам и хиљаде око тебе ће се спасити.
Јеромонах Јестихиј (Довгањук) клирик Знамењског Синодалног Сабора РПЦ у Њујорку, текст је преузет из књиге “Дрво греха”, издавач “Санктум”, Немачка, 2012. године.
Превод са: http://ruskline.ru/special_opinion/2015/12/russkij_kapitalizm/
