Никита ВОЛЧЕНКО
Аутономни борбени модул „Вихор“ – један је од последњих достигнућа кримског Отаџбинског Војно-индустријског комплекса (ВИК) који је учинио искорак напред, пре свега захваљујући широком програму модернизације армијског наоружања и проширењу тржишта за продају. Но, своју улогу је одиграо и рат у Сирији, у оквирима кога је било тестирано неколико нових достигнућа отаџбинског ВИК-а. Чиме ће се руска армија моћи похвалити већ у ближој будућности?
Стање науке и високо-технолошке производње у Русији традиционално је у корелацији са стањем ВИК-а, или народним језиком речено – са „одбраном“. У ХХ веку лавовски део перспективних отаџбинских достигнућа спроводио се у интересу војних и других безбедносних снага. Са једне стране то је створило моћне физичко-техничке и математичке школе и то је давало подршку не само прикладним, него и фундаменталним истраживањима. Са друге стране, крајем 80-их година у СССР-у је настала парадоксална ситуација: земља која је створила суперсложене космичке и нуклеарне технологије, била је неспособна да обезбеди за своје становништво довољан број нормалних телевизора и веш машина. Експерименти који су уследили по питању преформатирања и демонтаже одбрамбених научно-истраживачких института (НИИ) и фабрика, куповина готових иностраних технологија, довело је до тога са чиме смо и почели: неопходно је све умети радити сам, јер постоје санкције и ограничења, а слободно светско тржиште, напротив, не постоји.
Руски цивилни сектор високо-технолошке индустрије до дан данас није стао на ноге, а на неким местима је више мртав него жив. Довољно је завирити у било који стан и оценити ко је и у којим земљама створио тамо постојећу електричну и белу технику за домаћинство. Експерименти у духу „прековаћемо мачеве у плугове“ показали су да руски конструктори радиолокатора у целини нису могли да се науче да раде на пример микроталасне пећнице, али зато нису заборавили како треба дизајнирати радаре, зато је иноваторска производња руског ВИК-а наставила да и даље редовно гравитира у пољу интересовања међународних медија и стручњака.
У тим оквирима основни фон остаје рат у Сирији, што је потпуно разумљиво. Поред борбе са терористичким групацијама, тај рат у суштини врши и улогу гигантског полигона за испитивање војних достигнућа, што војно руководство РФ уопште и не скрива. Још се овде не ради о једноставном испитивању у пустињским условима, него и при узајамном деловању са непријатељским технологијама „западних партнера“, који директно или посредно вире иза леђа локалних брадоња.
Опширан је списак нових или дубоко модернизованих руских достигнућа која су засветлела у Сирији – посебно у области авијације и ракетне технике (узимајући у обзир превасходно дистанциони карактер рата). Као прво, то је борбена авијација: најновији ловци Су-35С, Су-30СМ, ловци-бомбардери Су-34, вишециљни тешки ловци Су-30. Као друго, то су високо-прецизне ракете Х-101 и «Колибр» са њиховим знаменитим лансирањем из Каспијског мора. Међутим, ако је стварање нових авиона и ракета била традиционално јака област и у СССР-у и у данашњој Русији, то, на пример, борбени роботи представљају релативно нови тренд који није мимоишао ни руску „одбрану“, а ствар се уопште не ограничава помпезно изрекламираним киборгом на квадроциклу.
Вишефункционални робототехнички комплекс за разминиравање «Уран-6» (фото: Сергеј Пивоваров/РИА «Новости»)
Конкретно у Сирији (а пре тога – у Чеченији и Ингушетији) били су проверени на делу роботи за разминиравање «Уран-6». Та дистанцино управљана машина са системом трала у могућности је да разруши муницију која се налази у бункерима или да иницира њихово подривање. У Сиријској арапској републици користили су га минери у Палмири – судећи према кадровима експлозија, робот се није досађивао због одсуства задатака. Средином јануара, начелник инжењерије ОС РФ генерал-лајтнант Јури Ставицки саопштио је податке о следећим моделима који су разрађени на бази „Урана“, у резултату његових испитивања на терену.
Но, ако је робот-минер званично призната машина за обезбеђење операција, то се слика са применом робота ватрене подршке у ОС РФ све до сада ослања пре свега на „прича се“. У руским и западним изворима саопштава се о примени руских офанзивних система типа „Арго“ и „Платформа-М“. Слична разрада реално постоји у Оружаним Снагама и у могућности је како да прикупља информације о борбеном пољу, тако и да уништава откривене циљеве уз управљање од стране оператера. У блогосфери је саопштавано да постоји минимум једна чињеница „високотехнолошког“ јуриша бункера од стране руских робота заједно са сиријском пешадијом, руском артиљеријском подршком под контролом БПЛА и општом координацијом преко система управљања бојевим пољем «Андромеда-Д».
Роботизовани комплекс «Платформа-М» (фото: Виталиј Ањков/РИА «Новости»)
Наставља се...
Превод ФСК са руског: http://ruskline.ru/opp/2017/fevral/3/siriya_stala_poligonom_dlya_ispytaniya_novejshih_razrabotok_rossijskogo_vpk/
