Без обзира што Јуриј Косов, политиколог за међународне ситуације, сматра да ослобађање Ирана од санкција за Русију може да значи велике ризике и геополитичке проблеме…
„Шесторица“ коју сачињавају Велика Британија, Немачка, Кина, Француска, Русија и САД наставља у Бечу, заједно са Европском унијом и Ираном, преговоре о завршном споразуму који се односи на нуклеарни програм Ирана – саопштавају РИА „Новости“. РБК, позивајући се на изјаве Марије Харф, секретара за штампу америчке делегације, преноси да је група одлучила да „дедлајн“ о наведеном привременом споразуму продужи до 10.јула. Она је подвукла да Вашингтон више узнемирава квалитет посла него време усаглашавања. „Компликоване одлуке неће бити ништа једноставније донети доцније, зато ми настављамо преговоре“,- додала је.
Очекивало се да ће питање контроле нуклеарног програма Ирана бити решено до 30.јуна, али су се стране на преговорима у Бечу договориле да дедлајн одложе на недељу дана. После тога је шеф спољнополитичког комитета Европске уније Федерика Могерини изјавила да се рок више неће продужавати.
Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров је, са своје стране, после преговора у Бечу одржао брифинг, саопштава служба за штампу институције на чијем је он челу.
„Завршили смо редовну министарску рунду преговора о иранском нуклеарном програму: погледали смо где смо сада, констатовали врло битан прогрес и извукли 8 – 9 питања која треба да дорадимо“ , – рекао је. – Дата су потребна упутства нашим заменицима/политичким директорима, који ће у следећих дан-два да наставе тај посао. На крају – ја сматрам да је у реду што су, као што је то било и са нашим заседањем у Лозани, министри одржали овај састанак. Што је финиш ближе, то заинтересоване стране доживљавају све јача искушења како би за себе извукле нешто више позитивних уступака од друге стране. То је природно, тако је увек, на свим мултилатералним форумима и дискусијама. Данас може да се констатује следећи резултат – још смо се више приближили коначном договору. Очигледан је интерес свих нас да се до њега дође. Нећемо одређивати вештачке рокове да би се он постигао.“
„Било је дискусија о 7. или 9. јулу – подсетио је министар. Нико о томе сада не говори – сви су се сконцентрисали да се дође до квалитета у договору, и постоје сви разлози да се претпостави да ћемо то и успети“. Он је још подвукао да нема никаквог вештачког датума. „Договорили смо се да десетак питања решимо тако да буду задовољни сви учесници, – објаснио је руски дипломата. – Наши експерти су већ почели да раде на томе.“ Министар је саопштио и која су основна питања остала нерешена.
Он је рекао да је одавно решено „све што се односи на саму технологију задатка – да се учини све што је потребно како би се уклонили ризици од ширења оружја за масовно уништавање и технологија које имају везе са војним одмеравањем нуклеарне индустрије.“ – Сада се ради о процесима, о процедурама коришћења ових или оних корака, уколико би се код некога појавила сумња у то, колико друга страна поштено извршава прихваћене обавезе. Заправо, за једну од страна је политички корисно да се ради приказивања стварних достигнућа договори „упакују“ у одговарајуће формулације. Али све то се ради са добром вољом и уз узајамно поштовање, како крајњи производ не би изгледао као нечија победа или нечији пораз. То је врло важно“.
„Сви желе да се припреми такав пакет докумената који ће бити наше заједничко достигнуће, наш допринос јачању режима неширења и нормализације односа са Ираном код оних земаља које те односе за сада држе „замрзнуте“ и, најзад, ради стабилизације и побољшања опште атмосфере у региону, – изјавио је Министар. – Принципијелно је важно да се што пре постигне договор по питању скидања ембарга на испоруку наоружања, о чему стално говоримо. То је важно и зато што данас у први план избија задатак уједињења снага земаља региона ради борбе с тероризмом – то сви признају. Ако се тако посматра, онда забрана испорука оружја Ирану, неопходног за борбу с тероризмом представља врло актуелан задатак“.
Постоји разумевање о томе да ће главни део санкција да се укида, наравно, не баш првог дана доношења одговарајућег документа, одговарајуће резолуције. Поставља се логичан редослед корака – то је онај исти принцип етапности рада и узајамности. Тамо је све уписано и могу да вас убедим да остаје само један велики проблем у вези са санкцијама, проблем ембарга на оружје. Већ сам рекао са којих позиција ми прилазимо том питању. Као што је условљавано и до сада, преко Савета безбедности УН ће бити формиран специјални механизам који ће разматрати жалбе на недовољну сарадњу при испуњавању обавеза ове или оне стране – и таква могућност је предвиђена. То је врло разрађен, садржајан и конкретан документ и ја мислим да се неће још дуго чекати на тренутак када ћете моћи да се упознате са њим“, – Министар иностраних послова Русије је завршио своје излагање.
Досадашње резултате Бечких преговора у интервјуу „Руској народној линији“ коментарише експерт у научном савету при Савету безбедности Русије, политиколог за међународне ситуације, заменик директора Северозападног института у Управи Руске академије народне привреде и државне службе при Председнику Русије, доктор филозофских наука, професор Јуриј Косов:
Иран је под притиском санкција од краја ’70-х година, када су Савет безбедности и западне земље увеле забране. Данас је и Русија под незаконитим санкционим деловањем, и то се у нашој земљи јако осећа. Када се преговара о Ирану, Русија то не заборавља.
Дискусије у вези с Ираном трају десетак година, али су САД тек недавно, и не обазирући се на протесте Израела, донеле одлуку да преговори у вези с тим проблемом почну, за Русију врло сложеним, јер се ми залажемо против сваке незаконите примене ограничавајућих мера, јер уводимо само контрамере као одговор. Зато је Русија чврсто на страни Ирана, али укидање санкција Ирану Москви истовремено ствара одређени ризик. Да подсетим да је Иран највећи произвођач нафте и гаса. Његов излазак на светско тржиште ће спустити цену „црног злата“.
Такође, о,бнављање односа између Ирана и западних земаља ће омогућити да се постави цевовод из Централне Азије у Европу, а да се притом Русија заобиђе. Сада је за испоруку нафте и гаса неопходно да се искористи руска територија или дно Каспијског мора, али обзиром да на Кавказу није стабилно велики инвеститори избегавају тај опасни пут.
Ослобађање Ирана од санкција Русији може да донесе геополитичке ризике какви су промена конфигурације цевоводних система који могу да нанесу удар нашим позицијама, не само на регионалним, већ и на светским тржиштима. Међутим, без обзира на то Русија је донела стратешку одлуку да подржава Иран.
Какви проблеми могу да се појаве? Иран захтева хитно укидање санкција, а западне земље се залажу за њихово укидање у етапама, уз много различитих провера. Пошто се донесе коначна одлука санкције ће почети да укидају тек после шест месеци, у току којих Иран треба да испуни одређене договоре. Сликовито речено – Запад је строги учитељ, а Иран примеран ученик који треба да уради домеће задатке. Они ће бити проверени од стране учитеља и тек после тога ће одлука о укидању санкција бити донета. Таква шема Русију не задовољава.
САД и ЕУ се залажу за укидање санкција Ирану у економској и финансијској области, јер њима јако одговара иранско тржиште. Истовремено Запад се залаже против укидања санкција у делу испорука наоружања Иранцима. Очигледно се спор води управо о тим ограничењима које је Ирану изгласао Савет безбедности УН. Са своје стране, Русија је заинтересована за испоручивање оружја Ирану. У своје време она је, иако је Иран већ био платио испоруку, одбила да Ирану испоручи ракетне комплексе С-300 мада они нису потпадали под санкције, због притиска Американаца и тражећи компромис са Западом.
Међутим, сада, после увођења антируских санкција Русија не може да се сложи са испуњавањем давнашњих џентлменских споразума, те је потврдила своју спремност за испуњење обавезе по том уговору с Ираном. Међутим, они комплекси које је Москва требало да испоручи пре пет година у Русији се више не производе, те је зато Кремаљ Иранцима понудио савршеније комплексе за противваздушну одбрану. Ситуацију је кочило то, што Иран није затворио спор по претходном уговору. Због тога смо ми предложили следећу размену: да Иранци одустану од својих захтева због закашњења у испоручивању по претходном уговору, зато што би могло да се деси да Русија испоручи нове комплексе на рачун оних, које су Иранци платили, а Иранци – лукави Персијанци, могли би Русију да туже због неизвршења уговора од пре пет година. Зато се у руско-иранским преговорима ради о томе да се одустане од претходних одштетних захтева пошто се закључује нови уговор о испоруци оружја. Уколико Савет безбедности УН укине Ирану санкције, Русији би се отворило изузетно перспективно тржиште за продају оружја, јер иранска армија захтева модернизацију. Жестоки спор међу странама се разгорео управо због тих санкција.
Постоји још једна околност која може да доведе до несугласица. У Ирану лежи 7,5 тона малообогаћеног урана кога, према предлогу Запада, Иран треба да се ослободи тако што ће га испоручити Русији. Преговори о укидању санкција су се отегли, а иде се ка томе да ће бити потписан документ од скоро 80 страница и план о заједничком деловању у вези са Ираном, чиме ће се поништити питање потписивања уговора.
Код Сергеја Лаврова се појављује дипломатски цајтнот јер се истовремено дешава неколико озбиљних догађаја – БРИКС, референдум у Грчкој, Бечки преговори о Ирану. Ако је разочарење Министра изазвано управо тим дипломатским цајтнотом, ситуација ће се свакако разрешити, пре или после. Али његову намргођеност су могла да изазову и фундаментална размимолилажења, јер Запад и даље наставља да санкције користи као оружје, остављајући при том „бомбе“ успореног дејства и тежећи да оштети националне интересе Русије. Иза проблема Ирана постоје и друга нерешена, сложена питања. До ублажавања односа између Запада и Русије не долази мада знамо за изјаве Х.Клинтон о томе да са Кремљом треба да се граде везе. За сада , ипак, то представља само предизборну реторику.
Разочарење Сергеја Викторовича може да буде и тактизирање изазвано цанјтнотом, а може да буде и истинско, због новог хлађења односа између Русије и Запада.
Преговори о Ирану представљају важан показатељ зато што је чак и председник САД, уводећи санкције против Русије и називајући Русију једном од највећих светских претњи, говорио да је са Русијом неопходна сарадња, конкретно, и по иранском питању. Међутим, ипак – ако је до преговора о Ирану стигла „сумразица“, односи између САД, ЕУ и Русије се баш замрзавају.
——————————-
Превод са: http://ruskline.ru/news_rl/2015/07/08/rossiya_prinyala_strategicheskoe_reshenie_podderzhivat_iran/
