Александар Разувајев
Пољопривредна инспекција Руске Федерације („Россељхознадзор“) је саопштила да је у четвртак, 6.августа, уништено 290 т прехрамбених производа биљног порекла и 29,3 т животињског. Та институција тврди да ће данас уништавање да се настави јер је откривено укупно 407 т незаконито увезених биљних култура.
Наведени догађаји су по социјалним мрежама и мозговима алтернативно талентованих људи већ изазвали врло бурну реакцију. Тој публици је, у ствари, потребан повод. Са стране то може да изгледа да је она потпуно изгладнела, да су сви до једног човека гола беда, или да чекају да их неко из Америке усвоји, или да су сви до једног запослени као ловочувари и т.д. Међутим, у великој мери они су ти који губе дане по „ин“ кафићима Москве и Питера (тј. Петрограда).
Истовремено – власт је овог пута поступила потпуно исправно, не само с економског, већ и с политичког гледишта. Да би се заштитило национално тржиште и национални произвођачи неопходне су врло оштре забране увоза. Свака појава такве робе на руском тржишту представља директан ударац по приход руских фирми, као и одличну могућност за корупцију и незаконито зарађивање. Јер продати робу на „црном“ тржишту за прави новац је много исплативије него је поделити онима који немају. А ово последње, уосталом, захтева и значајне државне трошкове, пре свега логистичке. Плус што квалитет шверцоване робе наравно да није баш најбољи, те представља и претњу по здравље Руса.
Али постоји и политички моменат. Одлука Москве представља прави одговор на санкције Запада. И сваки компромис у вези са питањем кажњавања Запад ће, највероватније, да процени као слабост и недоследност. Интереси државе су увек изнад интереса појединца. Производна вредност производа који се уништавају је врло близу нуле. Буџет због уништења практично нема никаквих озбиљнијих трошкова, а уништење оних који шверцују, као и уништење шверцера и дилера дроге представљају општеприхваћену међународну праксу. Замена увоза у том питању се неће тако јако одразити на величину БДП-а изражену у новцу, али ће сасвим поуздано побољшати квалитет и диверсификацију економије, као што ће позитивно утицати на продајну безбедност земље.
И на крају: у ствари – сва та прича о контра-санкцијама и т.д. има само један важан плус. Прво је код нас било много увоза, пре свега из Европе. То нам је приредила историја. Дефицит робе је нестао 1994. – 1995, углавном захваљујући „европљанима“. Једна мадам је већ јавно говорила о „европским вредностима исхране“.
А сада се враћају и јаретина, и коњско месо, и сибирска кухиња … Све у свему – „масандра“ и „барбуљка“ (зубатац уз добро вино). Па и ја сам их наручио само пре два дана у једном врло популарном московском ресторану. Храна, која је традиционална за царску Русију, СССР и шире – Евроазију.
Русија је посебна и успешна цивилизација, и храна коју ми користимо је наша и врло укусна. А коме се она тек тако не допада, из принципа, једноставно зато што је „прасе руско, а није шпанско“ – па путовања по Европи још нису забрањена!
——————————
Превод са сајта:
http://www.odnako.org/blogs/massandra-i-barabulka-o-tragedii-rossiyskih-zhkt-evropeycev/
