Вашинтон против Пекинга: обуздавање јуана

У односима између САД и Кине приметан је пораст тензија по свим параметрима. Ево само неколико болних тачака које припадају монетарној сфери: питање о статусу јуана као резервне валуте; конвертибилности јуана, сниженом курсу јуана у односу на САД долар; ниска улога Кине у ММФ-у која не одговара њеном положају у светској економији, ограничења на улазак америчког капитала у банакрски сектор Кине, сузбијање кинеских инвестиција у привреду САД.

У овом тексту говоримо о таквом аспекту америчко-кинеских монетарних противуречности, као могућност јуана да постане резервна валута. Према прихваћеној дефиницији, резервном валутом се зове она валута која улази у састав међународних девизних резерви држава. Најчешће су то резерве централних банака, али такође могу бити и резерве трезора. Доле су наведени подаци о девизној структури међународних резерви свих земаља света (табела 1).

Табела1

Девизне резерве светских земаља разврстане према врстама валуте (на дан 31.12.2014)

Извор: Међународни монетарни фонд

Многе земље не обелодањују или не обелодањују у потпуности стање својих девизних резерви. Скоро половина укупних девизних резерви представља својеврсни “нераспоређени баланс”. У том делу девизних резерви који садржи информације о валутама, јуана уопште нема. Поред САД долара и еура, тамо се налазе и јапански јен, и британска фунта, канадски и аустралијски долари, швајцарски франци. А кинеске валуте нема.

Међутим, привреда Кине је у 2014. години постала најснажнија у свету, претекавши привреду САД. То је званична оцена ММФ-а. Кина је претекла САД по БНД-у, прерачунатом у долар по паритету куповне моћи (ПКМ). У 2014. години БНД Кине по ПКМ износио је 17,6 трилиона долара, а БНД САД први пут је био мањи – 17,4 трл. долара. Према последњим подацима ММФ-а, Кина је повећала улогу у светском БНД до 16,48%, наспрам 16,28 САД. Тај тренд је неповратан: према прогнозама ММФ-а, следеће године разлика у величини БНД по ПКМ два лидера светске привреде већ ће износити више од 900 милиона долара у корист Кине, а до 2019. године кинески БНД по ПКМ ће превазилазити амерички скоро за 5 трилиона долара.

У списку девиза навдених у статистици ММФ-а налазе се и јединице земаља чији је бруто национални доходак неупоредиво мањи у поређењу са БНД Кине (Табела 2).

Табела 2

БНД Кине и неких земаља у 2013. години (рачунат по ПКМ)

Извор: ММФ

Очигледна је крајња асиметрија између БНД појединих земаља и дистрибуције међународних девизних резерви по врстама валута. Та асиметрија је очигледна пројава неправедности светског финансијског система, који је Запад на челу са САД формирао током пртеклих деценија после Другог светског рата. Те земље које добијају за своје новчане јединице статус резервних валута, добијају неоспорна преимућства. Земља-емитент резервне валуте има могућност да покрије дефицит платног биланса националном валутом. САД од почетка 70-их година покривају дефицит свог трговинског биланса “зеленим папирима”. Статут резервне валуте потпомаже јачање позиције националних корпорација у конкуретној борби на светском тржишту.

Земље Запада паразитирају на другима на рачун посебног статуса својих валута. Тај паразитизам посебно је изражен на фону пардоксалне неусклађености статуса кинеске валуте наспрам позиција Кине у светској привреди и трговини. Понекад се та неравномерност ублажава на рачун тога што низ земаља света акумулира кинеску валуту у својим резервама, али то не оглашавају. Земље-чланице ММФ-а маскирају такву праксу, користећи се правом  да се не открива у потпуности девизна структура својих међународних резерви. Судећи по непотпуним сведочењима, у крајњој мери тридесетак земаља имају јуан у својим резервама.

Акумулација јуана у девизним резервама се наставља. Томе доприносе и тајни кораци Кине и њених партнера, попут потписаних билатералних споразума о валутним разменама (почетком 2015. године било је на снази 27 таквих споразума), организација трговине у јуанима на низу девизних берзи у свету, које стварају оф-шор клириншке центре (по операцијама са јуаном) у Сингапуру, Лондону, Паризу, франкфурту, Луксембургу, Сеулу и Сјангану. Поред тога, низ западних земаља, па тако и Велика Британија, емитују обвезнице номиноване у кинеској валути. То јест, потражња за јуаном у целом свету расте. И Вашингтон томе не може ништа супротставити.

Поред резервне валуте де факто постоји још појам резервне валуте де јуре. Такав статус додељује се новчаној јединици одлуком ММФ-а. ММФ је установила узак круг новчаних јединица које улазе у такозвану корпу резервних валута. А она је са своје стране неопходна због тога да би се установио курс наднационалне девизне јединице СПЗ – Специјално право замене SDR (Special Drawing Rights – SDR).

Емисија СПЗ је почела 1969. године, кад је Бретон-Вудски систем практично већ прекинуо своје функционисање. Првобитно је у састав корпе улазило 5 валута. Са појавом еура из корпе је избачена немачка марка и француски франак. На данашњи дан у корпу улазе четири валуте: долар САД, фунта стерлинга, јен и еуро. Курс СПЗ се рачуна на основу средњег процента вредности указаних валута. Улазак валуте у састав корпе знатно подиже њен ауторитет. Разговори о томе да јуан мора постати пета валута корпе воде се већ одавно, али се Вашингтон на све начине супротставља томе, схватајући да ће попуњавање корпе јуаном представљати још један озбиљан удар по долару.

Сваких 5 година ММФ спроводи разматрање корпе резервних валута. Наредна контрола треба да се спроведе крајем 2015. године. Стручњаци сматрају да кинеска валута задовољава све захтеве резервне валуте. У марту је генерални директор ММФ-а Кристијан Лагард у интервјуу западним медијима изјавила да је одлука о укључењу јуана у корпу сазрела и представља само питање времена. Вероватно је у овом случају Лагард одржавала интересе европских земаља. Трговински обрт Кине са Европом је веома велики, јуан је неопходан у резервама европских земаља. Међутим, за то је неопходна званична одлука ММФ-а, пошто је стихијска акумулација кинеске валуте постала за Европљане узрок непрестаних повика из Вашингтона.

Вашингтон покушава да унапред делује. Већ сада он врши притисак на своје савезнике, сугеришући им да јуан не може бити уврштен у корпу резервних валута. Почетком априла о томе је известио министар финансија САД Џејкоб Лев. Министар није посебно улазио у детаље, него је просто изнео порцију редовних “препорука” Пекингу. Наводно, у складу са међународним стандардима Кина мора спровести дубље реформе у монетарној сфери, у том смислу да се ослаби и контрола над кретањем капитала и да се пређе на плутајући курс јуана. То су најобичније баналности у духу економског либерализма, које је Вашингтон навикао да испоручује свим земљама изван зоне “златне милијарде”. Дуго времена те фразе су се преносиле преко ММФ-а, но данас он преживљава кризу и већ не може тако категорично да се обраћа Пекингу.

Судећи по неким подацима низ земаља (посебно Немачка и Аустралија) у децембру 2015. године током разматрања корпе валута може подржати Кину. У прилог таквог сценарија говори и то што су се многе земље Запада без обзира на притисак Вашингтона, у марту ове године пријавиле за учешће у капиталу Азијске банке инфраструктурних инвестиција (АБИИ), створеног под покровитељством Пекинга.

Наравно, Вашингтон приликом решавања питања о придавању јуану статуса валуте која улази у корпу резервних валута, може гласати против. Засад САД има блокирајући пакет (17%), али треба имати у виду опште околности у ММФ-у. Од краја 2010. године Вашингтон блокира реформу фонда која треба да доведе до котирања земаља, у првом реду Кине, које је у складу са реалношћу. Гласање Вашингтона против јуана може завршно ставити тачку на постојање ММФ-а. А то ће довести до радикалног реструктуирања светског финансијског поретка, притом уопште не на корист Вашингтона и долара.