Недавно је на бројним Интернет страницама објављена фотографија припадника Десног сектора Хрватске на ратишту на истоку Украјине против Доњецке и Луганске републике. Они који познају историју Другог светског рата знају да се тих година на тим просторима борила такође једна легија из Хрватске. За оне који то не знају, да их подсетимо:
У данима када је трајао рат Немачке, Италије и њихових савезника против Краљевине Југославије, у Загребу 10. априла 1941. године, уз обилату помоћ немачких обавештајаца, проглашена је Независне Држава Хрватска и устоличена усташка организација предвођена поглавником Антом Павелићем. Имајући то у виду, Хрватска се реванширала на разне начине Немачком Рајху. Тако је најпре 16. јуна приступила Тројном пакту и 14. децембра 1941. објавила рат Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама. Једна од обавеза било је слање веће војне формације на ратиште на територији Совјетског Савеза. Мада су од Хрвата, према неким изворима, Немци тражили формалну објаву рата Совјетском Савезу, они то нису учинили. (За то је било више разлога али о њима неком другом приликом.) Тако се догодило да јединице хрватске војске нису отишле на Источни фронт самостално и под својим именом већ су то урадиле као припадници немачког Вермахта.
Поглавник Анте Павелић 2. јула 1941. позвао је „усташе и остале хрватске добровољце“ у борбу против „жидовско-бољшевичке Москве, заклетог непријатеља свих еуропских, а особито хрватског народа“. После десетак дана започело је устројавање Хрватске легије која је у саставу имала 369. појачану хрватску пјешачку пуковнију, Поморски склоп и 4. зракопловну пуковнију. Добровољаца је било превише па су многе одбили. Међу изабранима, две трећине су били римокатолици а једна трећина муслимани!
И Италијани су затражили да им Хрвати, као и Немцима, обезбеде једну легију која би ратовала у њиховој војсци против Совјетског Савеза, па је захтев 12. јула прихваћен и започело је прикупљање војника за тражену јединицу и њено слање на ратиште.
Хрватски поморски склоп пловио је Црним и Азовским морем а зиму 1941/42. године, због леда на Азовском мору, провео у луци на Криму. Један део војника распоређен је на школски једрењак „Товаришч“, тада највећи једрењак на свету, кога су Немци раније заробили од Црвене армије! Једрењак је растурен у случајној експлозији и тада је страдало десетине војника. Због совјетске опште противофанзиве, Хрватски поморски склоп ограничио је дејства на Црно море. Маја 1944. године вратио се у Хрватску и био стациониран у Сплиту, добивши од Немаца заплењене торпиљерке и бродове за пратњу.
Хрватска 4. зракопловна легија прошла је обуку у Немачкој, а потом је септембра 1941. пребачена на ратиште код Харкова и Мариопоља. После извесног времена, крајем 1942. један део војника дошао је у Хрватску и убрзо је враћен на Источно бојиште код Стаљинграда и Смоленска. Фебруара 1944. легија је спала на само четири авиона! У међувремену, команданти су се хвалили да су оборили 250 авиона Црвене армије.
Посебни део Хрватске легије била је већ поменута 369. пуковнија. Прве борбе имали су у селу Надеждовка, ратовали су код Харкова а потом су пребачени према Стаљинграду. Крајем августа 1942. посетио их је поглавник Павелић.
Хрватски легионари извршили су многа силовања, пљачке, сурова убиства а од немачке команде добијали одликовања.
Немачке снаге под командом фелдмаршала фон Паулуса били су најелитнији део Вермахта. У офанзиви која је почела крајем августа, хрватски легионари имали су спорадична напредовања али и велике жртве па је, на пример, крајем новембра пуковнија бројала мање од 1.000 војника. Око 700 војника и официра, под командом потпуковника Марка Месића (који је касније био један од „ослободилаца Београда“), то јест оно што је преостало, предало се 2. фебруара 1943. црвеноармејцима и отишло у заробљеничке логоре па је тиме окончано њено постојање.
Идеја о Хрватима који ратују против Руса није, међутим, пропала. Уосталом то потврђују и речи са почетка овога текста.
