Наступа кључни тренутак по питању Космета. Он је повезан са изборима заказаним за 3. новембар текуће године, који треба да буду одржани на целокупној територији самопроглашене “Републике Косово”. Да појаснимо: по Бриселском споразуму који су 19. априла потписали Београд и Приштина, север Косова и Метохије се недвосмислено предаје под управу Приштине, чиме се заокружује потпуно формирање државности “Републике Косово”. Да подвучемо: по том споразуму север Космета се укључује у границе косовске квазидржавне формације. На тој позицији стоје: западни фактор, Приштина и Београд – последњи се у решавању косметског проблема у потпуности солидарисао са Западом и Приштином. Свеобухватна пропагандна кампања о неопходности изласка Срба на косовске локалне изборе заказане за 3. новембар, коју је раширила српска влада, односи се на учешће српског становништва у друштвено-политичком животу “Републике Косово” (наводно,” ради заштите њихових права”, “ради могућности да сами изаберу представнике који ће бранити интересе Срба”). Београду је пружена само ограничена могућност финансирања низа српских институција у “РК”, но, то је све у складу са уобичајеном праксом финансирања српских институција у иностранству.
Петер Бломајер, немачки амбасадор на Косову, кристално је јасан по овом питању. Он је у интервјуу који је 2. октобра текуће године дао за Радио КиМ, изјавио да “Споразум о нормализацији (односа између Београда и Приштине) подразумева да север припада Косову и не може се одвојити”. Из његових следећих речи се види колики значај придаје Немачка питању организације локалних избора на северу Космета – “избори имају значај који се простире на простор читавог региона”. Бломајер указује да у обавезе српске власти спада и то, “да објасни Србима на Косову каква права они стичу, исто као што и “Република Косово” треба да покаже да се поштују права која су предвиђена за Србе по том споразуму исто онако као и права загарантована Уставом”. Све оно о чему говори амбасадор Немачке – закони, Устав, систем права итд., односи се искључиво на законодавство “Републике Косово”. По питању севера Космета он још подвлачи: ”Уместо субвенционисане регије, треба да се појави држава са јаком привредом”, а што се тиче становништва, Бломајер истиче “неопходност да се оно помири са реалном ситуацијом”. Све што могу учинити косметски Срби – истиче немачки амбасадор – јесте да изађу на изборе. Бојкот избора “који се пропагира на северу, само уноси конфузију”, “Срби треба да изаберу представнике који ће адекватно да заступају интересе грађана” (да поново истакнемо – у “Републици Косово” – А.Ф.).[1]
Са своје стране, ни Приштина не дозвољава двоструко или замагљено тумачење Бриселског споразума, не дозвољавајући Београду да избегне питање у каквом ће управо државном облику бити одржани избори. Хајредин Кучи, заменик косовског премијера, изјавио је да, од почетка изборне кампање – 3. октобра 2013. године – Приштина забрањује било ком званичном представнику Србије улазак на територију Републике Косово, пошто она не жели увлачење званичног Београда у косовске изборе. Српском премијеру Ивици Дачићу “Република Косово” одмах је забранила планирану посету општини Штрпце на југу Космета.
На митингу који је одржан 25. септембра 2013. године изражена је позиција Срба са севера Космета и аутор ових редова била је сведок тих догађаја. Српски лидери су истакли неколико принципијелних одредби које јасно одсликавају ситуацију око избора, као и последице које проистичу из учешћа Срба на изборима под патронатом Приштине. Пре свега се ради о губитку старих, а не о добијању нових радних места, као и о немогућности да се обезбеди лична сигурност – српска полиција и српске специјалне службе престале су да делују на северу Космета, њихове надлежности прелазе у руке Косовске полиције која је састављена од бораца бивше ОВК и у руке специјалне службе Хашима Тачија SHIK, која се специјализовала за елиминисање политичких противника Хашима Тачија.
Питање стварног или виртуелног увлачења Срба са севера Космета у гласачки процес на противуставним локалним изборима и самим тим њихово стављање под контролу Приштине, Београд решава на два начина: директним застрашивањем српског становништва (претњама да ће остати без посла, укључујући и чланове породица, у случају неизласка на изборе), а такође и масовним фалсификовањем бирачког списка. Тако је на пример Секретаријат “Централне Изборне Комисије Косова” саопштио 30. септембра текуће године да је од списка са 40 хиљада српских бирача који је ЦИК-у Приштине предала Србија, ЦИК Приштине одобрила право учешћа на гласању за само 6 593 човека. Преостали списак са више од 32 хиљаде људи садржи неистините податке (име и презиме или датум рођења нису истинити).[2]
По оценама српских лидера са севера Космета, излазност Срба неће бити већа од 3%. Да би “међународна заједница” признала изборе за легитимне, излазност мора бити већа од 15%. Како би се извршио овај задатак, одмах по истеку рока за предају бирачких спискова, у Бриселу је постигнут нови споразум. Према новом бирачком списку који је доставио Београд (мимо воље самих бирача – А.Ф.), на списак за север Космета ће бити додато нових 12 700 људи. То су Срби који живе у Србији, али у складу са документима из Матичних књига они су рођени на територији северног КиМ-а што им, наводно, омогућава да учествују на косовским изборима. Међутим, ово представља флагрантно кршење закона, пошто на северу Космета није регистрована насилна миграција становништва, па тако најновији списак представља људе који су из најразличитијих разлога напустили територију Космета и имају право гласања само на бирачким местима где су регистровани, а не где су рођени. Дакле, овде је замисао следећа – заменити вољу оних који заиста живе на северу Косова и Метохије вољом миграната са Косова и Метохије.
Треба узети у обзир и следећи важан фактор: у Аутономној Покрајини Косово и Метохија, у пуном складу са законима и Уставом Републике Србије у потпуности функционише Скупштина АП КиМ. Из овога следи да новоизабране “приштинске локалне структуре” немају никакву легитимност из перспективе законодавства Републике Србије.
Признавање важећим локалних избора “Републике Косово” изазваће непоправљиву трансформацију Балканског региона по неколико кључних параметара. Пад севера Космета који се захваљујући супротствљању Срба налазе изван приштинско-натовског система, довешће до тога да ће се у непосредној близини Јужног тока отворити слободни путеви за завршно формирање војно-транспортне инфраструктуре НАТО пакта и његових савезника. Затим, после одобравања “косовског преседана” доћи ће до ланчане реакције и отцепљења Војводине, југа уже Србије и у целини распада српског корпуса на Балкану, укључујући и Републику Српску, Црну Гору и Македонију. Македонија креће у свестрану (укључујући и војни аспект) сарадњу са “Републиком Косово”. Талат Џафери, македонски министар одбране и командант Косовских снага безбедности Агим Чеку, потписали су 1. октобра текуће године у Скопљу Протокол о војној сарадњи, по коме Македонија постаје један од главних партнера Косова у области одбране. Протокол предвиђа сарадњу Армије Македоније и КСБ у образовању, размени искустава, заједничкој обуци, сусретима стручњака из различитих области и коришћење војног објекта “Криволак” за организовање заједничких војних вежби…
На тај начин, после пада и последње баријере – севера КиМ – земље југа Балканског региона изгубиће могућност геополитичког кретања у смеру који је супротан “западном фактору”, што ће их још више маргинализовати и одбацити на позиције још горе од оних које су имали као споља контролисани протекторати. У случају признавања легитимитета ових избора, Русија ће бити принуђена да води дијалог са властима у Приштини чији легитимитет не признаје, што ће постепено подлокавати и поверење српског становништва у њу саму и у целини ће сузити могућност руског присуства на Балкану. Тим самим ће се српски корпус у свом антиглобалистичком и антинатовском супротстављању, лишити гравитационог поља, што ће отворити практично неограничене могућности за јачање САД, Немачке, Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата и Турске на Балкану, а такође и за девијантне криминалне групације и покрета вехабијског усмерења, који су се раширили на Космету.
