Нови аспекти Бриселског процеса

317

Представници Привремене Скупштине Аутономне Покрајине Косово и Метохија, поновили су 21. октобра 2013. године позив српском становништву да не учествује на локалним изборима под патронатом Приштине. По речима председника Скупштине Славка Стевановића, разлози за бојкот избора су очигледни – са становишта правног поретка Републике Србије, ови избори су незаконити и противуставни. У случају признавања њихових резултата, ови локални избори ће ставити тачку на ликвидацију државних институција Републике Србије у покрајини (у овом тренутку не дејствује српска полиција, судство и безбедносне службе, од стране Београда уследила су незаконита масовна отпуштања како локалних руководилаца, тако и других представника државних органа и институција Србије које су деловале у покрајини). Уместо државног система Србије, биће по законима и уставу Приштине створени нови безбедносни органи и институције, којима ће се управљати из Приштине и који ће бити признати од стране међународне заједнице. Резулат изласка Срба на биралишта, са геополитичког аспекта ће представљати њихову формалну сагласност не само по питању стицања свих атрибута државности «Републике Косово», већ и по питању стварања «Велике Албаније» у врло блиској перспективи. Ивица Дачић, који тек што је стигао из посете Косову (Приштина му је дозволила да уђе – али само као верском ходочаснику и послала је своје обезбеђење у виду 200 војника «косовске» специјалне јединице «Росу» и Косовске полиције), указује да је масовни излазак Срба на изборе и формирање тзв. Заједнице српских општина која ће штитити интересе српског становништва на «Косову» (не располажући никаквим правним инструментима за тако нешто – А.Ф.), једина алтернатива масовном исељавању Срба са Косова и Метохије и понављању сценарија Републике Српске Крајине.

Међутим, у Уставу Републике Србије не постоји термин «Заједнице српских општина», тај термин води порекло из такозваног Бриселског споразума који представља својеврстан удар по уставно-правном поретку Србије, па су због тога сви акти које је држава Србија предузела у том смеру – истиче Стевановић у обраћању од 13. октобра 2013. године – «нелегални, забрањени, подлежу кривичној одговорности и за грађане Косова и Метохије нису обавезујући». Све то се ради како би се – истиче председник Скупштине – «избегла одговорност за предају Косова, за отцепљење Косова и Метохије од Србије, за стварање још једне независне државе Албанаца на територији Србије», «како би се избегло уписивање у историју као издајника – државно руководство Србије примењује свакојаке притиске, уцене и друге незаконите мере, тим самим покушавајући да пребаци одговорност на грађане и руководство севера Космета, како би их приморали да узму учешће у изборима друге државе, коју Србија не признаје». (1) Београд узвраћа да се неизласком на изборе блокирају одлуке свих животно важних питања. Контра-аргумент лидера Срба са севера Космета: «учешће Срба на изборима по њиховој одлуци, свакако да ће пружити додатни стимуланс, али искључиво у смислу јачања државности сепаратиста, пошто никаква Заједница општина створена у оквирима закона Приштине, после уништења српске државности на Косову и Метохији, није у стању да се суочи са решавањем националних циљева српског народа».

Бојкот избора на северу Космета представља једину могућност како би међународна заједница почела да трага за решењем проблема Косова и Метохије у другој равни, другим средствима, на принципијелно новим основама. Нико и никада – истичу «северњаци» – није могао поразити спољашњег непријатеља или бар задржати постојеће позиције, бацајући му под ноге своју територију и свој суверенитет. Тако се може добити само један велики надгробни споменик – српској државности на Косову и Метохији.

Српско државно руководство је уверено да ће излазак Срба на косовске изборе на неки несхватљив начин омогућити да се избегне хрватски сценарио и да ће се на северу покрајине створити нешто попут Републике Српске у Босни и Херцеговини. Међутим, поновно исељавање Срба може бити потпуно закономерна реакција на учвршћивање власти Приштине по слову и духу Бриселског споразума. Као друго, то ће целом свету демонстрирати очигледно – Бриселски споразум не само да формира државност глобалне организоване криминалне групе под називом «Република Косово», већ Тачију предаје и територију данашњег севера покрајине, коју је комунистички режим административно припојио Косову и Метохији. Дакле, у јавну свест се убрзано убацује илузија о могућој изградњи «нове Републике Српске», међутим, ти планови су у противуречности са међународним политичким и правним условима, који су фундаментално различити од ситуације у Републици Српској, као и сам споразум и више пута истакнута позиција међународних представника на Косову и у Приштини.

«Авангарда европских чиновника» – Штефан Филе, Јелко Кацин и Мајкл Девенпорт – 16. октобра текуће године поздравили су кораке Београда по питању реализације Бриселског споразума са аспекта локалних избора на Косову. Европски комесар Филе је мере српског руководства оценио као «изузетан напредак у реализацији нормализације односа са Косовом». Известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин, изразио је уверење да «конференција ЕУ- Србија може бити организована већ током ове године». А Мајкл Девенпорт, шеф делегације ЕУ у Србији, окарактерисао је протеклу годину као годину продора Београда у односима са Приштином. (2) Девенпорт сматра да је «веома охрабрујућа чињеница да српски лидери убеђују своје грађане да изађу на локалне изборе и изразе своју вољу». (3) Специјални изасланик ЕУ за Косово Самјуел Жбагар изјавио је 19. октобра: «Локални избори на Косову ће отворити врата за интеграције Срба са севера у друштвено-политички систем Косова». (4)
Хашим Тачи са своје стране нуди конкретне етапе у интеграцији следећег дела територије српског народа – југа централне Србије (општине Бујановац, Прешево, Медвеђа). Поред отварања филијала Приштинског универзитета у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи које теку пуном паром (са школовањем на албанском језику), «косовски премијер» је од 21. октобра укинуо таксене надокнаде за оне који улазе на Косово са територије југа централне Србије – и то се назива «обезбеђивање слободе кретања» – тачније, брисање границе између «Косова» и југа централне Србије. А у Албанији је истовремено ступио на снагу закон о двојном држављанству Албанаца рођених у суседним државама, у случају да је бар један родитељ – пре свега Албанац – Албанац из «Прешевске долине» (тако Албанци зову југ централне Србије). Албанске пасоше могу такође добити сви Албанци у свету који имају држављанство у земљама ЕУ. Важно је напоменути да «Република Косово» није укључена у закон о двојном држављанству Албаније – вероватно се ради о будућем уједињењу Тиране и Приштине, које се само по себи подразумева, а на становнике Медвеђе, Бујановца и Прешева овај закон треба да «пружи позитиван утицај у смислу јачања националног идентитета».

Као што је постало познато 13. октобра из британско-немачког дипломатског документа упућеног партнерима у ЕУ, који је пренела агенција БЕТА, мисији ЕУЛЕКС предстоји да «одговори на веома специфичне изазове» – да разради делатност полицијских и правосудних органа (уместо српских – А.Ф.) и «изгради линију поверења и комуникације са становништвом» у процесу примене дијалога Београда и Приштине. У јуну следеће године истиче пуномоћ мисији ЕУЛЕКС па су Британија и Немачка изразиле заинтересованост да она на крају реши веома «осетљив» задатак – асимилацију севера у уставно-правни поредак Приштине. Између осталог, од ЕУЛЕКСА се тражи да «покаже креативност у коришћењу средстава ЕУ фонда ИПА-2, како би се локално становништво уздржавало од противљења и како би се усмерило ка сарадњи са међународном заједницом». (5) Како се буду приближавали избори, ЕУЛЕКС ће повећавати своје присуство на северу Космета. То је потврдио и Бљерим Краснићи, портпарол мисије: «ЕУЛЕКС ће уз сарадњу са КФОРОМ подржавати Косовску полицију у осигуравању безбедности током избора. На северу Косова посебно ће бити фокусиран ЕУЛЕКС и тамо ће појачати своје присуство». Са своје стране, Косовска полиција је спремна да приступи, у складу са оперативним налозима, извршавању безбедносног плана на целокупној територији Косова. (6) На тај начин, док се поређења са Републиком Српском Крајином и Републиком Српском користе за беспредметно жонглирање, остајући пуком формалношћу и пропагандом, спасавање утопљеника остаје само ствар утопљеника

(1) http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/351369/Srbi-sa-severa-traze-pomoc-patrijarha-Vlast-u-Beogradu-ucenjuje-preti
(2) http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/352363/EU-zvanicnici-Srbija-pa-Bog-pa-amebe-pa-ostalo
(3) http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/351548/Ako-biste-bojkotovali-izbore-to-bi-bilo-lose-po-vas
(4) http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/353109/Zbogar-Sever-ce-se-integrisati-u-tzv-Kosovo
(5) http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/351556/Berlin-i-London-Vladi-Kosova-dati-velika-ovlascenja
(6) http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/351332/Euleks-pojacava-prisustvo-na-severu-KiM
 

Историчар и аналитичар. Дипломирала: Ломоносов Универзитет, Историјски факултет, катедра историје Јужних и Западних Словена. Магистар историјских наука (PhD). 12 година радила као научни сарадник у Институту за словенске студије Руске академије наука, 4 године предавала у Универзитету за међународне односе (МГИМО (У) МИД РФ). Бивши главни уредник сајта и руководиоц српског филиала Фонда Стратешке културе. Главни уредник Српског става. Доцент Московског хуманитарног универзитета.