Од почетка овог месеца СБ УН је одржао две седнице везане за МТБЈ.
Теодор Мерон и Серђо Брамец, Председник и главни Тужилац МТБЈ изнели су пред СБ УН периодичне шестомесечне извештаје о делатности МТБЈ. Мерон је чак представио и извештај о делатности Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале (МРМКТ). После саслушаних извештаја није донета никаква одлука. Резолуција о резултатима извештаја донета је тек 18. децембра – две недеље касније.
До каквог је закључка дошао МТБЈ у свом редовном извештају СБ УН? Ти закључци су разочаравајући. Током овог периода донет је читав низ скандалозних одлука које крше све успостављене међународне норме и стандарде о људским правима. На пример, у предмету против професора Војислава Шешеља одлучено је да се настави суђење након именовања новог судије Мандиаја Нианга у састав судског већа (уместо дисквалификованог судије Фредрика Хархофа). Ова одлука значи да МТБЈ сматра да је прихватљиво водити судски процес више од 11 година. Није извесно колико ће се судски процес још одужити, јер нови судија тек мора да изучи све материјале из предмета. То је десетине хиљада страница стенограма судских заседања и хиљаде сати видео записа. Међутим, још више страница и записа везано је за такозвани exibits – судске доказе чији тачан број није познат (јер већина њих су тајна), међутим, може бити процењена на стотине хиљада страница и сати! Овај посао се осмишљено може одрадити тек за неколико година. Међутим, ми већ имамо преседан, када су судије дале свечану заклетву да ће се у потпуности упознати са предметом за пар месеци (као што је то на пример обећао судија Бономи у процесу против С. Милошевића).
Ни у предмету против Радована Караџића није донета ништа мање скандалозна одлука од стране судског већа. Суд је удовољио захтеву одбране и наредио генералу Ратку Младићу да се појави као сведок одбране. Ова одлука без преседана, не значи ништа дуго него да Трибунал свим силама хоће да уништи одбрану генерала Младића. Свима је добро познато, а пре свега судијама МТБЈ, да су предмети против Радована Караџића и Ратка Младића – један а не два различита предмета. Да напоменемо да је оптужница против њих била једна, да су изнете опште судске одлуке, међутим, после су судски процеси раздвојени само због тога што су оптужени ухапшени у различитим периодима. На тај начин суд приморава оптуженог да сведочи против самог себе – нови допринос МТБЈ уништавању норми међународног права о људским правима.
Међутим, руководство МТБЈ о свему овоме није рекло ни речи пред СБ УН. А СБ још једном није нашао за сходно да затражи објашњења…, 18. децембра усвојена је нова Резолуција СБ УН № 2130. Резолуцијом је продужен мандат свим судијама до 31. децембра 2014. године. То је постала традиционална одлука, јер већ шест година СБ УН у децембру доноси овакву одлуку. Међутим, у самом тексту Резолуције постоје одређени интересантни моменти који захтевају посебну пажњу. Тако се на пример у тексту Резолуције говори о неопходности завршетка рада Трибунала у року који је дат Резолуцијом №1966 која је донета 2010. године (то јест, 31. децембра 2010. године), али овде стоји фраза да “СБ изражава забринутост” због чињенице што ће ради завршетка рада МТБЈ, пресуде у првој и жалбеној инстанци доносити и после завршетка 2014. године. На тај начин, формално потврђујући ранију одлуку, СБ УН легитимише њено кршење. У случају кршења одредби Резолуције СБ УН није потребно “изражавање забринутости” за продужетак овлашћења онима који је крше, него растеривање “благородног” збора прекршилаца.
Треба напоменути да је нова Резолуција по питању продужења пуномоћја судијама МТБЈ донета уз 14 гласова за и једним уздржаним – Руске Федерације. Њен представник је објашњавајући мотиве свог гласања, изјавио да ситуација око стратегије трибунала по питању завршетка рада његове делатности, током прошле године објективно уопште није побошљана. Напротив, настављена је пракса са одлагањем судских процеса, што је у супротности са одлукама Резолуције СБ УН № 1966 о убрзавању завршетка процеса. Штавише, по мишљењу Русије, нису предузете никакве мере по испуњењу одредби ове Резолуције. Чак се и процењени датум за испуњење овог циља помера све даље изван граница 2014. године, што се на жалост огледа у нацрту Резолуције. Таква линија, као што смо то већ истакли, скупо кошта не само неке оптужене, него и међународну заједницу и између осталог води до повећаног финансијског терета за државе – чланице ОУН.
Представник Руске Федерације истакао је да је Русија изнела конкретне предлоге усмерене на иправљање настале ситуације, али из слабо разумљивих разлога, они уопште нису наишли на разумевање бројних делегација. Према томе, текст тек прихваћене Резолуције № 2130 не доноси никакве позитивне промене у односу на прошлогодишњу Резолуцију № 2081 (2012). У таквим околностима Русија је донела одлуку да се уздржи приликом гласања. Да напоменемо да је у децембру 2012. године приликом прихватања аналогне Резолуције № 2081, Русија такође била уздржана.
Представник РФ је, завршавајући свој говор, истакао да се нада да ће током 2014. године МТБЈ “предузети све могуће мере ради максимално ефикасног извршења обавеза које је пред њега ставио СБ УН на спровођењу правде у складу са принципима објективности и непристрасности, уз поштовање одговарајућих права оптужених”. Жалосно је схватити да је ова нада у старту безнадежна. Сви проблеми у делатности МТБЈ нису последице добре делатности, него манифестација системских недостатака Трибунала у целини. Ако после свега говоримо о нади, онда се треба надати да ће Русија на крају ипак применити своје право вета и распустити читав тај срамотни трибунал.
