Дана 27. маја у СБ ОУН одржана је још једна седница на којој је разматрана ситуација на Косову и Метохији. Као и увек, извештај Генералног секретара ОУН (овај пут састављен на основу саопштења Ф. Зарифа, шефа Мисије ОУН на Косову и Метохији) одликовао се пристрасношћу и покушајем да се манипулише информацијама.
Тако на пример, привлачи пажњу параграф 11 извештаја у коме се тврди да су српски парламентарни избори на којима је учествовало становништво севера Косова и безбедносне мере које су стим у вези биле предузете, “организовани професионално и све се одиграло без било каквих озбиљнијих инцидената или проблема”.[1] То је веома чудан закључак уколико се узму у обзир реалне чињенице које је забележила чак и сама Мисија УН. Тако су уочи избора власти ухапсиле Оливера Ивановића, кандидата за градоначелника Северне Митровице. Неколико дана касније – овај пут од стране снага ЕУЛЕКСА, ухапшен је био Драгољуб Делибашић, бивши сарадник МУП-а Србије у северном делу Космета. Само неколико дана уочи избора, косовска “полиција” није дозволила да на Косово уђе председник Демократске странке Србије и бивши Премијер Војислав Коштуница. Све је то довело до немира и масовних протеста, укључујући и блокаду путева и слично.
Према Генералном секретару ОУН, све је то представљало “професионални рад”.
Други пример сличне лажи представљао је параграф 22 истог документа, где се каже да су по питању безбедности “околности на Косову и даље у целини мирне”. Управо такав закључак чини шеф УН приликом представљања свог извештаја члановима СБ УН у позадини високе стопе криминалитета у мафијашкој “држави Косово”, у којој се догађају масовна хапшења, паљења и други злочини повезани са нападима на имовину Срба. Настављају се крађе по ненасељеним кућама које су у власништву косметских Срба. Такође се не прекидају ни акти вандализма према Српској Православној Цркви и српским православним гробљима. Само за последњих 6 месеци и само међу званично регистрованим случајевима, забележено је 18 насртаја на СПЦ. Тако су 7. фебруара текуће године оскрнављени споменици на српском православном гробљу у селу Беривојце у општини Каменица. Затим 15. фебруара и 9. априла оштећени су одговарајући надгробни споменици на српском православном гробљу у селу Бинач и општини Витина и надгробни споменици у општини Ђаковица. Такође су 12. априла тешко оштећени надгробни споменици и капија на улазу у српско првославно гробље у Косову Пољу. На фасади зида око православног храма Пресвете Богородице у Ђаковици осванули су 22. фебруара графити увредљиве садржине.
Међутим, околности су за Бан Ки Муна “у целини спокојне”.
У једном делу свог извештаја генсек УН жали се на мали број избеглица и расељених лица, која су решила да се врате на своја огњишта. Ради прикривања реалне слике таквог повратка, Бан Ки Мун иде на “лукав корак”. Без обзира што он једном у пола године реферише и сходно томе то подразумева упознавање чланова СБ са статистиком управо за тај период времена, генсек је известио да се на Косово вратило 25. 193 представника мањина. Цифра је истинита – али то је цифра за протеклих 14 година! Колико их се вратило за наведени период? Само 50 људи. Разлози овако упечатљивог повратка на “мирно и спокојно” Косово су очигледни, но они нису удостојени било какве суштинске анализе у извештају генсека УН.
Једини члан СБ УН који је говорио о тим проблемима био је стални представник Русије у СБ УН Виталиј Чуркин. Он је члановима СБ УН скренуо пажњу на то да положај Срба на Космету остаје и даље фрустрирајући. “По питању повратка српских избеглица и успостављању њиховог имовинског права, практично нема напретка. Људи се плаше да путују Косовом из страха од етнички мотивисаног насиља, одсуства гаранција безбедности и заштите њихових права од стране локалних власти. А управо стварање услова за тако нешто представља један од услова Резолуције СБ ОУН №1244 (1999). Наставља се и пљачкање и узурпирање имовине Срба, као и скрнављење гробаља. Прогнани Срби често немају могућност да посете гробове својих предака чак ни на православне празнике. На зидовима српских манастира и кућа појављују се увредљиви натписи и претње. Недавно се у манастиру Високи Дечани који се налази под заштитом НАТО снага на Косову, десио још један сличан инцидент. Рутинске јавне осуде оваквих инцидената од стране косовско-албанских власти нису довољне. Потребна је истинска борба са свим пројавама етничке и религиозне нетрпељивости. Међутим, резултати истраживања бројних злочина високог профила заснованих на међуетничкој основи, нису видљиви”.[2]
Треба напоменути да је формално састанак Савета Безбедности УН сазван због расправе о ситуацији на Косову и одржан је под називом "Разматрање испуњења Резолуције СБ ОУН 1244 (1999)", али се у стварности данас реално више разговарало о извршењу сасвим других одлука, попут одлуке Европске Уније, а посебно успостављања ЕУЛЕКС-а и о другим одлукама. Овај покушај "заборављања" Резолуције СБ ОУН 1244 (1999) је такође привукао пажњу руског представника у Савету Безбедности. В. Чуркин је напоменуо да Мисија ОУН (УНМИК) представља главно међународно присуство у региону и позвао је Мисију да у потпуности и активно испуњава свој мандат. Русија је оштро осудила покушаје да се девалвира улога УНМИК-а и позвала је албанску страну на Косову на пуну сарадњу са присутним снагама ОУН.
Још један важан аспект извештаја генсека УН о Косову било је одобравање идеје о стварању Армије Косова. У вези са тим такође је важно истаћи позицију Русије по том питању. РФ сматра да је иницијатива о стварању такозваних “Оружаних Снага Косова” у супротности са Резолуцијом Савета Безбедности УН број 1244 (1999). Говорећи на састанку СБ ОУН одржаном 27. маја текуће године, Виталиј Чуркин је још једном потврдио ту позицију и назвао намеру о стварању Оружаних Снага Косова провокацијом.
Све у свему, извештај генсека УН и његова подршка од стране низа земаља СБ показује да “светска заједница” није узнемирена због реалног стања људских права и да се ово питање поставља само ради решавања појединих задатака на дестабилизацији државе. Права српског становништва на Космету морају бити обезбеђена и гарантована и никакав развој догађаја који не узме у обзир решавање тог питања, неће донети ни мира ни стабилности.
