„Нема и не може бити праведног богатства.“
Антон Павлович Чехов
Зашто крити истину?
Када говоре о демократији запада представљају да је слобода свуда око нас. Кажу нам све је отворено, све је доступно, ништа не кријемо. Говорећи неким новим српским језиком наша „елита“ данас додворавајући се својим газдама са запада воли да каже транспарентно – шта год то значило.
По дефиницији демократија је политичка орјентација која фаворизује владу народа односно изабраних представника народа. Не улазећи у то како су ти представници изабрани не знам да ли још неко верује да у западној демократији влада народ. Па који би народ бирао такву власт и уништавао сам себе. Посматрајући ту демократију запада и њену отвореност и доступност, видимо да је истинито, отворено и доступно само оно што они кажу и дозволе. Мишљење које није део устаљеног клишеа који су нам унапред задали није пожељно, а још чешће немогуће га је уопште изнети у јавност.
Приказујући и говорећи само оно што њима одговара и недозвољавајући супротно изношење става обезбеђују да постоји само једна истина – оно шта они кажу. Суштина је да је западна демократија скуп полуистина и неистина које послагане одређеним редоследом и милион пута поновљене без могућности да се оповргну постају на „силу“ истина. На сваки покушај изношења праве истине долази милион њихових тумачења истине а када и то није довољно служе се методом коју је најлепше описао наш сатиричар Владимир Булатовић ВИБ:
„Много је лакше забранити туђе мишљење, него одбранити своје.“
Е сад, мени је све једно за њихово мишљење. Мене не интересује њихова демократија. Али када видим да мој народ чији је православни дух потпуно супротан тој гомили лажи, заведен безглаво јури у ту провалију схватам да се нешто мора чинити. Знам да је тешко и да људи у тој гомили шарених лажи виде најлакши излаз, али одлично знам да нема „бесплатног ручка“. И размишљам колика је цена тог зла које тако лепо издалека изгледа. Надам се да ће мо се на време освестити и окренути себи пре него почне наплата тог „ручка“. Никола Тесла је давно говорио:
„Капитализам је као ватра, ако се пусти да слободно гори без контроле запалит ће цео свет.“
Та ватра капитализма већ одавно гори кроз демократију Европске уније и Америке, треба само мало боље прочитати податке који су доступни и суочити се са истином. Можда неко сматра да је то што је незапосленост у 28 држава чланица ЕУ постигла рекордни ниво и са 7.1 % отишла на 10.9 % неважно. Можда није забрињавајуће што тај проценат и даље расте. Нећемо да гледамо Шпанију где је незапосленост достигла 27.2 %, тужније делују све мере штедње које су примењене у Мађарској у последњих 5 година, па тим мерама се више не зна ни број. Ако Mађарима не смета што им се незапосленост повећала за 6% ми им ту не можемо помоћи. Али Мађари ипак још увек не долазе у толиком броју у нашу Србију. Која је гле чуда и даље ван те „дивне“ ЕУ, они још увек не траже посао у пограничним градовима не би ли нешто зарадили као наше комшије из бугарске (зар они нису у ЕУ?). Они и даље покушавају нешто да зараде у Димитровграду, Пироту и другим градовима ближим граници иако им је Европа дала све. Погледајмо шта је ЕУ донела комшијама Румунима. Румуни су у придруживање кренули 1993 да би свој сан који се врло брзо претворио у ноћну мору остварили 2007. Спољни дуг Румуније на почетку придруживања 1993 био је 4 милијарде долара, пред сам улазак 2005. 35 милијарди долара, 2011. године премашио је 127 милијарди долара. Спољнотрговински дефицит пре уласка у ЕУ био је 5 милијарди долара, сада је већи од 11 милијарди долара. Буџетски дефицит 2004. износио је 1 милијарду долара данас је већи од 8 милијарди. Ако случајно прочитамо наводе агенције ројтерс могуће је да приметимо и да је Хрватска у последњих десет месеци од када је пришла ЕУ и остварила свој сан, практично без сна, јер јој економија све дубље тоне. Својим примером пославши нам јасну поруку да ЕУ ником не може обезбедити проспаритет. Колико је обичан Србин обратио пажњу на податак да Грчка дугује 236 милијарди еура, Португал 266 милијарди, Ирска 867 милијарди, Шпанија 1.1 билион, Италија 1.4 билиона… Па зар још неко жели да седи са њима на ручку за истим столом, питатели се из чијег џепа ће тај ГМО ручак бити плаћен.
Да не испадне да све што нам та Америка и Европа кажу је лаж, има једна истина. Истина је да што ближе будемо тој Европи све мање ћемо морати да бринемо за пензију. Односно више ту бригу нећемо ни имати. То је стварно потпуна истина. С обзиром како се и за колико старосна граница за одлазак у пензију помера, пензије нико неће ни доживети. Дакле барем ту бригу су нам скинули са врата, само треба да издржите.
За западну демократију би могли рећи да је најсличнија Сунцу када је посматраш издалека изгледа тако привлачно и топло али како јој се приближаваш схваташ да изблиза више не делује тако идеално. Наставиш ли јој даље у загрљај нестаћеш брже него што свест схвати разлоге из којих то није паметно, неуспевши да побегнеш из тог кобног загрљаја.
Постоји ли данас човек слободних мисли који верује да Америка и Запад штите мир у свету. Верују ли људи стварно да се мир брани једино ратом. Верују ли људи да демократске власти у интересним зонама запада нису оне које је народ изгласао на изборима, већ искључиво оне које је запад довео разним обојеним револуцијама.
Приметиће те да се у таквим новим демократским државама стално доносе неки нови закони под окриљем усклађивања са новим токовима цивилизације мене то само неодољиво подсећа на речи једног од највећих античких историчара, римског говорника, правника и сенатора Гаја Корнелија Тацита:
„Највише закона има у поквареној држави.“
