Митска идеологија српског народа (коју тако систематски гуше плаћене слуге другосрбијанске) пробије изненада ко пирика (она трава која се неда искоренити), кад се не надају и не очекују!
Тако је сада у Црној Гори избио реверзибилни процес уписа у народ српски, баш тамо где је процес расрбљавања био најдубљи у време бравара и другова, чији су потомци данас највећи послушници НАТО окупатора у свим српским земљама.
Додуше, није то први пут да се српски народ уписује у себе самог, тај је процес увек био уз крст и гусле, јер се народ увек у себе уздао (када виле дођу очима, како гласи народна изрека).
Далеке ратне 1943.године, у Јајцу је почео насилни испис из српског народа у режији оних који су следили одлуке Дрезденског конгреса којим је зацртано разбијање заједничке државе СХС и стварање лилипут државица у којима ће Срби временом постати националное мањине, које ће потом добри Ватикан благонаклоно примити у своје крило, да више не тумарају у тами!
Та комунистичка тама, коју је сам српски народ почео да скида још осамдесетих година прошлог века када су Шиптари уз помоћ чувара „авнојске Југославије“ изазвали почетни потрес, дуго је подрхтавала, толико дуго, да ни сви аналитичари из америчких и британских кухиња нису могли да осете то фино подрхтавање српског националног бића, онако наоко равнодушног, скоро па већ помиреног са бруталном „реалности“ сорошевских хијена које упорно круже, док се белосветски наручиоци претварају да су тобож мртви, тачније да су сада постали „драги српски пријатељи“!
Таман је „драгим пријатељима“ изгледало да је дошао онај толико дуго чекани тренутак за завршни ударац „самилости“ кад се донесе тај закон који удари на СПЦ, а закон се мора спроводити кажу наводни извршиоци, тачније натоовски послушници!
Међутим, дотеран до дувара народ се пробуди, нема камо даље нег` да се узда у Бога и себе самога, ко увек у српској историји кад удари силник на темеље Српства!
Злобници другосрбијански и братија из региона поодавно пљују српске гусле и појање уз гусле, те су тако западни аналитичари и стасавали дефектни за разумевање симболике порука уз гусле, не разумевајући (нарочито сада) зашто се све више опјевавају литије и молебан за одбрану од насиља!
Не разумевају ни ону симболику избора коју тако јасно казују певачи уз гусле, неоптерећени материјалним статусом, жељом за лагодним животом и нарочито потребом да се наметну, и то слободном народу који има богату и пребогату историју борбе за слободу, јер је свико мријет без голема јада,увек за крст часни и Слободу златну (како гусле казују)!
Тај детаљ видљиво не разумеју ни НАТО, ни БРИСЕЛ, ни МИНХЕН, ни ПЕНТАГОН, ал` разуме свако Српче мало што шета у маси свога народа!
УПИС у саме себе, као велики плимни талас почео је поново у Српској Спарти, која је пронашла саму себе, по ко зна који пут показујући васцелом Српству једини могући пут у ово време зла за Србе на целокупном српском етничком простору, где их још само јединствена СПЦ држи на окупу пред злом васколиким, које се не зауставља!
Зато је народ и почео процес повратка себи, да се напоком ослободи од оних окова из Јајца, претворених данас у еунијатске НАТО букагије за ноге српске, још онда када су друг Ђидо и друштво мало, почели процес „саморађања новог народа“ у Српској Спарти!
Али, чак се ни они тада одмах нису усудили да ударе на српску тробојку, коју је данас народ поново васкрснуо као свој барјак Слободе, којим се брани и побеђује!
Под том тробојком има места за сваког човека у Црној Гори, без изузетака, изузев оних самих који се сада исписују из свог народа, неки зарад материјалне користи, неки зарад дужничке обавезе налогодавцима, или чиста ината, иако у дубини душе знају да греше, јер то је неповратан процес који има последице и за поколења која тек долазе, као што се данашњи уписивачи свесно одужују својим неумрлим прецима који су се у давним тешким временима свесно уписивали, за потомке своје (још нерођене)!
Исконска мудрост каже — сваком своје –, то је тако разумљиво сваком ко уме слушати народног певача уз гусле, стога ни не чуди ово садашње буђење народа српског!