Није било потребно дуго чекати да господин Бакир Изетбеговић, бошњачки члан Председништва БиХ, по ко зна који пут покаже да БиХ види као централизовану државу, и у континуитету са „Алијиним концептом БиХ“ из предртатног и ратног периода, у којој има мало места за друге, пре свега за Србе, који БиХ перципирају као нову „Дејтонску творевину“ у којој могу да остваре своја политичка и национална права. Бакир полази од своје константе „БиХ је оно што о њој мисле, кажу и што за њу ураде Бошњаци“, са чиме би се морали сложити сви остали у БиХ. То је на фону некадашњих изјава његовог бабе Алије, који је пред само рат, 10.априла 1991. рекао: „Или ће бити како Муслимани кажу, или нема договора…..десетине хиљада младих Муслимана спремно је да брани БиХ страшним тероризмом“ (Биљана Плавишић, Сведочим, стр. 63, 2003. А. Изетбеговић, Сећања, стр.82. 2001.).
На исти начин и Бакир данас размишља, када је реч о унутрашњем уређењу и организацији БиХ. Он не прави никакву разлику између Алијине ратне БиХ и нове „Дејтонске БиХ“. Тако је Бакир у Сарајевском Дому младих, 22.08.2018. на трибуни коју је организовала СДА, уз подршку бошњачког кандидата за члана Председништва БиХ Шефика Џаферовића, који има крајње сумњиву и интригантну ратну прошлост, говорећи о резултатима рада СДА у протеклом мандату и о визијама програма рада за наредни период, искористио прилику да изнесе своје схватање о карактеру Оружаних снага (ОС) БиХ, у контексту наводних безбедносних претњи због најаве могућег увођења обавезног служења војног рока у Србији. Наиме, Бакир је најаву могућег увођења обавезног служења војног рока у Србији, о коме се у Србији све чешће говори, и о којем ће се у наредних 6 месеци извршити детаљне анализе, повезао са безбедносним проблемима у БиХ, истакавши захтев да се у БиХ удвоструче издвајања за ОС БиХ. Он је истакао, да БиХ не може куповати авионе, као што то ради Србија, јер за то нема новца, али ће удвостручити издвајање за ОС БиХ, „како се не би десило да БиХ буде угрожена као што је био случај 1992. у скубу са тада четвртом најјачом силом у свету“, како је то каже Бакир, а мислио је на ЈНА. Он даље каже: „Слабији привлаче непријатеље“.
Знамо да се Србија налази у врло сложеном безбедносном окружењу, са значајним унутрашњим безбедносним проблемима, који су изражени пре свега, због стања на КиМ и његовог нерешеног статуса, да њен геополитички положај није посебно условљен спољнополитичком оријентацијом БиХ, која мора да усклађује свој међународни наступ у оквирима сложених међуентитетских механизама, и да Република Српска (РС) представља значајну брану негативистичким утицајима који би могли доћи из БиХ, ако би право одлучивања у БиХ имао само Бакир. Увођење обавезног служења војног рука у Србији, нема апсолутно никаве везе са БиХ, нити се могу извући било какве конотације те врсте, да би јачањем одбрамбених и војних капацитета Србије, могла бити угрожена БиХ. Напротив државних врх Србије, БиХ види као целовиту, међународно признату државу са децентрализваним унутрашњим уређењем, без икавих аспирација према БиХ од стране Србије. Чак министар спољних послова Србије Ивица Дачић, подсећа Додика, председника РС, да питање „разграничења између Косова и Србије“, о коме се све чешће говори, „не може посматрати у контексти било каквих разграничења у БиХ, истичући приврженост Србије „Дејтонском уређењу БиХ“.
Зна то и Бакир. Али он жели да искористи сваку прилику, па и ову, да истакне старе ратне теме, идеје, аспирације и идеолошке обрасце свога бабе Алије, који су фундаменталистички подкрепљени у „Исламској декларацији“, и да мобилише бошњачки народ за унитарну БиХ. Истакавши потребу увећања војног буџета за потребе ОС БиХ, као и подсећајући Бошњаке у БиХ, на то да су „Србија, ЈНА и српски народ у БиХ, били агресори на БиХ у протеклом рату“, настојећи зацементирати, ничим поткрепљене ставове о „српској кривици, српској аресији, српским ратним џелатима, а Муслиманима, односно Бошњацима, као жртвама и посве невиној страни у рату у БиХ“.
Бакир није објаснио на који начин мисли обезбедити доношење одлуке о увећању војног буџета ОС БиХ, ако о томе није разговарао са друга два члна Председништва БиХ. Он наступа солистички. Он својата Председништво, ОС БиХ и саму БиХ. Он призива неку „нову агресију из Србије, као спољнег непријатеља, који би био подржан од стране Срба из РС и из БиХ, као домаћих издајника“. Зна Бакир да до такве агресије неће доћи, као што никада није ни долазило. Зна да Срби у РС и њихово државно руководство никада нису били непријатељи Србије, нису били непријатељи ни БиХ, осим што недозвољвају њену унитаризацију, и да ће се борити за очување постојећег уставног уређења БиХ и уставне позиције РС.
Неко ће рећи, па то су само предизборне изјаве политичара. Да, јесу предизборне, али су и израз стварних жеља оних који дају такве изјаве, сондирајући политички терен, мобилишући бирачку базу, која такође „осећа сличне емоције“, када је реч о унитаризацији БиХ. БиХ неће растурити они који се боре за њену децентрализацију и очување дејтонског уставног уређења, него оне снаге које желе да је унитарузују. Тој унитаризацији предходи „дисциплиновање српског народа“, застрашивање и силом приморавање на нови „њихов концепт БиХ“.
ОС БиХ су државна институција са јасном уставном и законском позицијом. Устав и закон су јасно одредили на који начин се командује ОС и каве су надлежности Председништва БиХ и Министарства одбране. У том погледу Бакирове изјаве, да ће удвостручити војни буџет ОС, како би оне биле спремне да одбране БиХ, између осталог и од „све више милитаризоване Србије“, само су Бакирове пуке жеље и показују неспособност да он, Бакир задржи своје фрустрације под контролом, јер не може да оствари идеју унитарне БиХ, са Србима као националном мањином, којима ће признати грађанска права у складу са идеологијом „Исламске декларације“ и „Шеријатског права“.
ОС БиХ би могле бити укинуте, за што се залаже и председник РС М.Додик, а да се безбедност БиХ не угрози. Безбедност БиХ не гарантују њене ОС. Безбедност БиХ гарантује стабилно унутрашње уређење, регионална сарадња и патерналистички однос НАТО савеза према БиХ. У политички нестабилној БиХ, у којој се угрожава уставна структура, ОС могу бити само катализатор тих сукоба, које би се распале по обрасцу распада ЈНА. Пошто се Бакир хвали импозантним резултатима наменске индустрије у Федерацији БиХ, која је под ингеренцијама самог Бакира, као водећег човека СДА, а не државних институција БиХ, (производња хаубица, муниције и др.) која опрема ОС БиХ, онда он вероватно мисли и на та средства, којима би се опремале ОС БиХ, а које би могле да послуже као војна сила Бошњака у БиХ. Онда се зна против кога би такве ОС могле бити употребљене. Зато се мора од стране институција БиХ успоставити пуна контрола над наменском индустријом у Федерацији БиХ.
Дејтонско уређење БиХ, поштовање надлежности Ентитета, добросуседски односи са Србијом и Хрватском, једини су гаранти безбедности БиХ. У таквим околностима њене ОС могу бити укунуте, јер ионако служе само за међунардоне потребе и ангажовање по захтевима НАТО савеза, за куповину војног наоружања и опреме, чијом пролиферацијом се баве моћне западне фирме за производњу наоружања и војне опреме.
