Сад ми је драго што је влада САД игнорисала мој пројекат о новом оружју. Оно би вероватно било искоришћено против СССР-а, стоји у књизи мемоара Николе Тесле „Ја могу објаснити много“
Доносимо посрбљене одломке из књиге мемоара Николе Тесле „Ја могу објаснити много“, објављене 2017. године у Русији. Књигу је приредио Стеван Јовановић, који у предговору за себе каже да је новинар и даљи рођак Николе Тесле. Приређивач кратко описује и како је дошао до ових дневника: будући да је по мајци (Софија Мандић, рођ. Будисављевић) рођак и Јованке Будисављевић, супруге Јосипа Броза, он је преко ње 2011. године ступио у контакт са Патрицијом Никсон, ћерком бившег председника САД Ричарда, а онда дошао и до Теслиног архива у ФБИ. Јовановић тврди да је добио права на објављивање дневника (које је Тесла „почео да пише на осамдесети рођендан, а завршио непосредно пре смрти“) а онда потписује уговор са „једним од угледних издавача у Београду“. Та издавачка кућа пропада, али права за Теслине мемоаре за земље бивше СФРЈ остају код ње. То је разлог, тврди Јовановић, што се књига прво објављује на руском (московска издавачка кућа „Јауза“) и у преводу.
Из овог кратког увода јасно је да се не може гарантовати да су Теслини мемоари аутентични, посебно имајући у виду ставове које су у њима изнети, па овај прилог доносимо са том напоменом.
Примедбе у загради написао је Матија Малешевић, који је текст посрбио и приредио.
Често жалим што сам у оно време изабрао Сједињене Државе уместо Русије (Тесла је у Њујорк дошао 6. 7. 1884. – нап. ММ). Тада није постојала нека разлика. У међувремену, појавом СССР-а све се кардинално изменило, он се сада битно разликује од остатка света. У новинама га поливају говнима, међутим они који долазе одатле говоре невероватне ствари. Мене је највише заинтригирао совјетски систем науке. Њиховим научницима обезбеђена је плата и неопходни услови за рад. Ослобођени су дневних обавеза, сконцентрисани искључиво на науку. Не морају размишљати ко ће их финансирати. Кад је иза тебе држава, социјалистичка држава, а не богаташ који се сваког тренутка може предомислити – то је поуздано. Често размишљам како бих отишао у СССР, само да сам 15-20 година млађи. Имао сам прилику да одем у Москву, имам је и сада, али превише сам стар за тако велики корак. Поред тога, не могу да оставим започети посао, што би могао да постане једно од мојих највећих открића. Мој живот ових дана помало подсећа на живот совјетских научника, јер моје експерименте финансира држава. Међутим, због великог притиска да се ствар што пре заврши, нисам спокојан и немам преко потребну независност. Вен не разуме или не жели да разуме да с нашим експериментима треба ићи постепено. Он умишља да је телепортација војног брода из Сан Франциска у Бостон могућа без темељних прорачуна и испитивања. (На крају Тесла није узео учешће у тзв. Филаделфијском експерименту јер није хтео да ризикује животе америчких војника – нап. ММ.)
Пажљиво пратим ситуацију у Русији. Трудим се да дођем до сведочанстава од очевидаца, а не из новина које лажу без престанка. Одобравам руску револуцију јер је на шестини земљине површине прогласила принцип поштења. Пред Совјетским Савезом налазе се невероватна искушења али је држава спремна да их превазиђе. Русима се посрећило – они имају социјализам и Стаљина. Срећан народ са мудрим вођом. Завидим Русима и жалим своје сународнике којима управљају три случајна човека (после атентата на Александра трочлано намесништво преузело је улогу краља – нап. ММ). Само под руководством мудрог и јаког вође народ је способан за подвиге.
Да могу да вратим време пола века уназад не бих размишљао ни секунде, отишао бих у Москву, а Бечелора и Едисона послао дођавола. У својој невеликој библиотеци на видном месту држим зборник текстова о Октобарској револуцији који ми је поклонио Сквирски (совјетски амбасадор у Сједињеним Државама – нап. ММ). Често се враћам зборнику и са симпатијама размишљам о држави коју не могу да посетим. Старост има много предности али и два недостатка – слабо здравље и размишљање у духу: „Ово никада нећу успети“. Да имам децу или унуке вероватно бих се, ради њихове среће, одлучио за одлазак у СССР. Сам да идем, у овим годинама, нећу. Сећам се да сам једном приликом рекао Сквирском: „Нема смисла старе кости превозити преко океана. Селити се треба док си млад како би нова отаџбина имала што више користи. Мој одлазак у СССР представљао би за вас само терет“.
Никола Тесла
Основни део мог архива који се тиче „Светског система“ дао сам Сквирском. У Сједињеним Државама и Европи овај пројекат је немогуће остварити зато што у њега нико неће да инвестира. Јако ми је криво кад се присетим да сам претрпео пораз буквално на прагу победе. Недостајало ми је свега 20 одсто новца које је већ било потрошено на пројекат. Једна петина! О „Светском систему“ писаћу касније. Овде само хоћу да напоменем да сам архив предао Совјетском Савез јер је то једино место где је могуће остварити овај пројекат. Сквирски ми није дао никакве гарантије јер није компетентан, али ми је обећао да ће мој архив бити подробно изучен, што ми је давало утеху. Било који научник који се упозна с мојим архивом схватиће да „Светски систем“ није утопијска глупост излапелог старца већ логично конструисан и прорачунат пројекат на добробит целог човечанства. Уверен сам да ће се за овај пројекат у СССР-у наћи финансије. (Реч је о пројекту бежичног преноса енергије који би човечанству подарио бесплатну енергију – нап. ММ.)
Ништа ми није жао ако иде на корист совјетском народу. Са друге стране, све предлоге о сарадњи који су долазили од стране Немаца категорички сам одбијао. Задивила ме је њихова упорност која не проистиче из снаге карактера већ из тврдоглавости. Врло добро знам шта представља савремена Немачка. Довољно је послушати Алберта Ајнштајна и његове мотиве за емиграцију. Можемо да се не слажемо око питања која се тичу науке, али не и политике. Немачко-јапански пакт против СССР-а изазива забринутост. Међутим, уверен сам да ни једна сила на овом свету не може да победи Совјетски Савез. Кад нису могли одмах после Револуције да свргну нови режим у Москви, неће моћи ни сад.
Док радим на пројекту са Веном добро знам у какве сврхе ће се користити добијени резултати. Моја најзначајнија открића коришћена су у првом реду од стране војне индустрије. Мени се то никада није свиђало зато што сам по природи мирољубив човек и противник сваког рата. Пре много година био сам принуђен да се скривам од позива у аустријску војску. То сам урадио из принципа, а не из страха. Сама помисао на убиство за мене је одвратна. Само ванредна ситуација, као нпр. одбрана отаџбине, могла би ме натерати да узмем пушку у руке и пуцам у друге људе. Да браним Аустроугарску која нас је годинама угњетавала не пада ми на памет. Не стидим се што радим за Министарство одбране Сједињених Држава. Пре или касније америчка војска ће морати да се супротстави Хитлеру зато што таквог гада може поразити само заједничка акција уједињеног света. Уверен сам да ће ускоро букнути нови светски рат и да ће га покренути Немци, баш као и прошли пут. Несрећни двадесети век! Толико смо наде полагали у њега, а он је толико беде донео човечанству и тек ће донети. Једина позитивна ствар у овом веку је руска револуција и стварање Совјетског Савеза. Врло добро памтим прогнозе из 1918. године. У почетку су сви говорили да бољшевици неће остати у власти дуже од пар месеци. Касније, месеци су се претворили у године. Прошло је двадесет година, а бољшевици су и даље на власти! Двадесет година! На почетку цео свет је окренуо леђа револуционарима, сад их признаје и сарађује са њима. Било би ми јако драго кад би Стаљин посетио Сједињене Државе. Имам велику жељу да га видим, али ми здравље ми не дозвољава да кренем на тако далеко путовање.
Након напада Немачке на СССР поново сам послао документа у Москву (реч је о пројекту „Зрак смрти“ – нап. ММ). Добио сам још једно писмо захвалности од СССР-а и обећање да ће документи бити изучени. Проблем је у томе што су моја открића толико необична, да други научници једноставно не могу да их разумеју. Без лажне скромности, она су бар сто година испред времена у коме обитава савремена наука. После демонстрације експеримента сви би се уверили да сам у праву. Међутим, најпростији експеримент за овај пројекта превазилази моје финансијске могућности. Осим тога за експеримент ми је потребан велики простор, по могућности војни полигон и десетак јединица опремљених војном техником. Све ово је могуће само у случају подршке неког из министарства. Одлично разумем како се осећао Коперник када је покушао савременицима да представи хелиоцентрични систем.
Могуће да би ме разумели Немци, али са њима никада не бих сарађивао. Предлоге из Берлина увек сам одбијао без размишљања. Међу Аустријанцима и Немцима не постоји разлика, они у једнакој мери уживају у угњетавању других народа. Сам факт о немачким научницима и интелектуалцима који су у потпуности подређени вољи суманутог Хитлера довољно говори о Немцима. Разумем их, очарала их је идеја владавине светом коју пропагира Хитлер. У својој империји Аустријанци су се међусобно третирали као људи, други народи за њих су били само прашина под ногама. Док сам живео тамо свакодневно су ми напомињали на овај или онај начин да сам Србин.
Већ двадесет година совјетским научницима редовно шаљем своје идеје. Међутим, осим писама захвалности никада нисам добио конкретан одговор. Могуће је да је руководство СССР-а заузето, између осталог и тренутним ратним стањем, па нема довољно ресурса да се посвети мојим документима. Могуће да су љути због моје сумње у лењински план електрификације. Тада је стварно изгледало немогуће да после светског, а касније и грађанског рата, разорена држава каква је била Русија за само 10 година изгради 30 снажних хидроелектрана. Касније сам признао да сам се преварио и замолио Сквирског да лично преда Стаљину моје писмо извињења. Он ме је уверавао да је све у реду и говорио: „План је био толико фантастичан да чак ни Херберт Велс није веровао у њега“. Стид ме је што тада нисам поверовао Лењину. Сваки пут када неко не верује мојим идејама сетим се лењинског плана електрификације.
Наши војници још једном су показали ко је газда на својој родној земљи. Драго ми је било када сам то чуо. (Никола Тесла без сумње има у виду Народноослободилачку борбу у Босанској крајини од јула до августа исте године. Конкретна белешка унета је у дневник 1.9. 1942. – нап. ММ.) Међутим, криво ми је што моји сународници не могу да се обједине у борби против општег непријатеља. У тренуцима окупације отаџбине противречности се морају држати по страни.
На конференцији у Москви (од 12. до 17. августа 1942. – нап. ММ) Черчил је одложио отварање западног фронта у Европи за следећу годину. Типично британска позиција, сачекати погодан тренутак, а онда присвојити „највећи део колача“. Овог пута Черчилов план неће се остварити. СССР је већ одавно доказао свету своју величину и доказаће је још једном. Хариман је на конференцији био у позадини, што савршено осликава тренутну политику Сједињених Држава. Све чешће се питам да ли је влада Сједињених Држава уопште заинтересована да уништи Силе Осовине или да максимално ослаби СССР. Проклета лицемерна дипломатија. Зар није свима јасно – што пре уједињен свет крене на Хитлера и његове савезнике, то ће они пре бити уништени. Моји сународници у невероватно тешким условима ратују против непријатеља, а Черчил одлаже помоћ Русима за следећу годину. Лако је политичарима да седе скрштених руку месецима, чак и годинама. Они нису свесни колико људи гине у рату сваког минута.
Илустрација: ruslovo.ru
Сад ми је драго што је влада Сједињених Држава игнорисала мој пројекат о новом оружју. Оно би вероватно било искоришћено не против Хитлера, већ против Совјетског Савеза. Хитлер је само конкурент за светску доминацију. СССР је нешто много више. То је други свет, држава која својим постојањем доказује човечанству да је могуће изградити свет на савршено новим принципима. По томе како се овде односе према комунистима, јасно је колико их се плаше. Због контаката са совјетским грађанима већ три пута сам имао разговоре са ФБИ. Они мени ништа не могу, али свеједно остављају непријатан утисак. Ја, слободан грађанин државе која себе представља као перјаницу слободе, принуђен сам да говорим с непознатим људима о стварима које не захтевају никакво објашњење. Са мном су разговарали као са шпијуном. Трећи пут кад су ме позвали отерао сам их дођавола и у њиховом присуству позвао Вена са молбом да убудуће поштеде мој нервни систем од излишних стресова. У то време радио сам с њим на пројекту, тако да је био изузетно заинтересован да останем спокојан. Тренутно радим на побољшању радио везе. Волео бих да могу да обрадујем наше војнике и предам поклон до Божића.
Шта Србин може да очекује у Сједињеним Државама? Само неразумевање. Тешко је живети у свету где је реч част и достојанство замењена речју долар. Већи део живота провео сам у Сједињеним Државама али се нисам осећао „свој на своме“. Не негирам нити умањујем величину Сједињених Држава, само констатујем да то није држава у којој бих хтео да живим. Сада је касно да мењам свој живот који се приводи крају. Констатујем само факт и са жалошћу се присећам речи Бечелора које су ме навеле да одем у Америку. У свом животу направио сам две непоправљиве грешке: одлучио се да будем усамљен и отишао у Америку уместо Русије. Променити ништа не могу али признати грешку, никад није касно.
У младости нисам веровао у Бога. Због свог атеизма осећао сам се као црна овца у породици свештеника. На моје велико изненађење, отац се није љутио на мене кад сам му рекао да не желим да кренем његовим стопама. Чудно ме је погледао и рекао: „Права вера долази кроз сумњу. Сумња – то су искушења кроз која свако мора проћи да би задобио чврсту веру.“ Било ми је потребно 40 година да схватим да Бог постоји. Свака тајна коју сам одгонетнуо, свако ново откриће приближавало ме је мислима о постојању Свевишње замисли, закона над свим законима. Мене по инерцији сврставају у непоправљиве материјалисте, али ја већ дуже време то нисам. Приступио сам вери кроз дуги период одрицања. Сад је моја вера чврста, баш онако како је мој отац и предвидео.
Одломци из мемоара Николе Тесле: Ја могу објаснити много («Дневники. Я могу объяснить многое»), Јауза-прес (ООО «Яуза-пресс»), Москва 2017.
С руског посрбио и приредио: Матија Малешевић
