Нигдје на свијету мир не траје дуго. Ми, САД, стално имамо ратове. Европа се, претпостављам, неће вратити у доба два свјетска рата, али ће се вратити у нормалан живот – имаће ратове и мирове, живјети своје животе. Неће бити сто милиона мртвих, али ће идеја о европској изузетности бити прва жртва. Биће сукоба – био је сукоб у Југославији, сад је извјестан сукоб у Украјини. Што се тиче односа са САД, ми више немамо односе с Европом – имамо односе с Румунијом, Француском… Не постоји никаква „Европа“.
***
За САД је исламски екстремизам проблем, не егзистенцијална пријетња. С њим се треба ухватити у коштац, и то само онолико колико ситуација захтијева. Наши спољнополитички интереси су на другим странама.
Исконски интерес САД, због ког смо вијековима водили ратове – Први и Други свјетски рат, Хладни рат – је однос између Њемачке и Русије. Уједињени, они су једина сила која би нам могла представљати пријетњу. Циљ нам је да се то не деси.
***
Ако сте Украјинац, требало би да се обратите јединој држави која ће Вам помоћи, а то су САД. Прије неколико дана генерал Хоџис, командант америчке војске у Европи, био је у Украјини. Објавио је да ће инструктори из Америке стићи и званично, не само незванично. Не само то, него је и одликовао украјинске војнике, што није по протоколу, јер се странцима не додјељују војна одликовања. Али он је то учинио, чиме је показао да је у питању његова војска (на снимку од 2:40 – нап. Стања ствари). По одласку из Украјине, на Балтику је објавио да ће САД размјестити оружје, артиљерију и другу војну опрему у балтичким државама, Пољској, Румунији и Бугарској. Потом су САД, наравно, демантовале да ће слати оружје у Украјину, али ће оно бити испоручено.
У свему овом САД су дјеловале изван НАТО-а, јер се у њему одлучује консензусом. Свака држава може уложити вето по сваком питању.
Суштина је да САД припремају „санитарни кордон“ око Русије. Русија то зна. Русија вјерује да САД намјеравају да расцјепкају Руску федерацију. Како је рекао Питер Лори, „Нећемо да вас убијемо, већ само да вас мало повриједимо“.
У сваком случају, враћамо се на стару игру.
Ако упитате Пољаке, Мађаре или Румуне, они живе у потпуно другачијем свијету од Нијемаца. И од Шпанаца. Тако да не постоји нека заједничка црта међу Европљанима. Али да сам ја Украјинац, радио бих управо ово што раде – покушати увући Американце.
***
Темељни интерес САД је контрола над свим океанима на свијету. Ниједној сили то никад није успјело. Због тога смо у положају да можемо вршити инвазије на друге, а не они на нас. Одржавање контроле над морима и у свемиру темељ је наше моћи. Најбољи начин да поразите непријатељску флоту је да не дозволите да она настане. Британци су обезбиједили да ниједна европска сила не изгради флоту тако што су их окретали једне против других.
Политика коју бих препоручио је она коју је усвојио Реган према Ирану и Ираку. Финансирао је обе стране – да би се борили једни против других, а не удружено против нас. То је било цинично, свакако да није било морално, али је дјеловало.
Роналд Реган и папа Јован Павле II (Фото: The National Review)
Суштина је да САД не могу окупирати Евроазију. Чим прва наша чизма крочи на то тле, демографски смо у потпуно подређеном положају. Ми можемо поразити њихову војску, али не можемо окупирати Ирак. Ако помислимо да би војска од 130 хиљада људи могла окупирати земљу од 25 милиона, ваљало би да имамо на уму да је у Њујорку однос броја полицајаца према броју становника већи него поменути у Ираку. Дакле, нисмо у стању да их окупирамо, али јесмо да пружамо подршку разним скупинама које се боре за власт, да би се забавили сами собом. Та подршка би била политичка, економска, војна, савјетничка. У екстремним случајевима, да поступамо као у Вијетнаму, Ираку и Авганистану – да вршимо реметилачке нападе, чији циљ није да поразе непријатеља, већ да га избаце из равнотеже.
САД широм Евроазије не могу интервенисати непрекидно, већ селективно и врло ријетко. Као империја то не можемо чинити. Британци нису окупирали читаву Индију, већ неколико држава у њој, и окренули их једне против других, намјестивши при том британске официре у индијску војску. Римљани нису слали легионе, већ постављали локалне властодршце потчињене Риму, који су били одговорни за одржавање Pax Romana. Примјер је Понтије Пилат.
Империје које су покушале да непосредно владају, попут нацистичке империје, су пропале. Нико нема ту моћ. Морате имати одређену разину мудрости.
***
За Русе је питање хоће ли према Западу одржати тампон зону која је макар неутрална, или ће Запад толико продријети у Украјину да дође на 100 километара од Стаљинграда и 500 од Москве. Статус Украјине је за Русију егзистенцијална пријетња. И Руси ту не могу попустити. За САД, ако Русија буде држала Украјину, поставља се питање гдје ће се зауставити. Зато није случајно да генерал Хоџис говори о размјештању јединица у Румунију, Бугарску, Пољску и балтичке државе. То је Интермаријум, територијални појас од Црног мора до Балтика о ком је сањао Пилсудски. То је рјешење за САД.
Интермаријум
Оно на шта немамо одговор је – шта ће урадити Њемачка.
Исконски страх за САД је: њемачки капитал и њемачка технологија, руска природна богатства и руска радна снага. То је једина комбинација од које, вијековима, клецају кољена САД.
Како то спријечити?
САД већ играју отворених карата – то је појас од Балтика до Црног мора.
Русима су карте увијек биле отворене – морају имати бар неутралну, не Украјину наклоњену Западу.
Нијемци се, међутим, још нису одлучили. И то је увијек проблем с Њемачком – имају огромну економску моћ, геополитички су врло крхки, и никад нису начисто како да помире једно с другим.
Снимак излагања можете погледати овде:
Џорџ Фридман (George Friedman, György Friedman, Будимпешта, 1949), амерички политички аналитичар јеврејског поријекла. Године 1996. основао приватну обавјештајну агенцију Стратфор (Stratfor). Од 2015. оснивач и директор интернет публикације Geopolitical Futures
С енглеског посрбило и приредило: Стање ствари
