Од далеке 1971.године упорно хрватски повиестничари покушавају да докажу, како су хрватски антифашисти још 22.јуна повели наводни устанак против немачког нацизма, а не да су српски устаници 27.јула 1941. у Србу почели да оружјем руше хрватску клерофашистичку државу у којој су донети расни закони против српског народа, а потом отворен слободни лов на тај обесправљени народ!
Сами учесници сисачаког догађаја, описали су тај излет на периферију вароши у оближњи гај, као покушај да артикулишу своје антифашистичко опредељење, али нису ни планирали ни извели неки оружани напад на патролу хрватских оружника (жандари), узалуд чекајући упутство KPH из Загреба о даљем деловању на терену. Како упутство никако није стизало, самоиницијативно су ухватили везу са познаником-чланом руководства КPH на Кордуну, те су напокон после дужег времена доспели до српских устаника који се нису устручавали да пуцају на оружнике, они су их повезали са банијским устаницима које је предводио Васиљ Гаћеша. Сишчани су потом на народним зборовима представљани српском народу као доказ, да има и Хрвата који се боре против такве NDH!
За разлику од њих, устанак у Лици је био дело договора групе подофицира, жандара и финанса са Тромеђе, где су се устаници договорили да истовремено почну напад на Срб, и напад на Босанско Грахово, где су биле хрватске оружничке постаје међу већинским српским живљем, који је био изложен терору локалног хрватског и муслиманског становништва, плански наоружаног од власти NDH!
Затечени жестином устаничког таласа, из Загреба убрзо шаљу читав пук домобрана као регуларне хрватске војске да угуше побуну, али устаници под водством официра Југословенске војске Стојана Матића разбијају тај пук у Пишталској драги, те заробљавају велику количину оружја, које је послужило за замах даље борбе против хрватске клерофашистичке државе.
Зато хрватски повиестничари упорно казују како је заправо хрватски народ наводно први у поробљеној Европи устао против немачког нацизма, а да су у Србу српски четници заправо почели прогон мирних Хрвата (случајно наоружаних војничким пушкама и митраљезима!), и то после почињених бројних покоља по околним српским селима!
Упорно се потенцира убиство групе избеглица-мештана Хрвата из села Боричевац, које је обезбеђивала чета домобрана која је пуцала на устанике који су поставили заседу тој колони која се евакуисала из самог места, покушавајући да се оружјем пробије из устаничког окружења!
Руководство КPH у том крају, плански је експлоатисало тај догађај, упорно покушавајући да наметне насилну симетрију, ето усташе убијају Србе, али су четници убили део становника Боричевца!
Да се икако наметну српским устаницима у Лици, кроатокомунисти су на терен довели групу шпанских добровољаца (пристиглих баш случајно из далеке окупиране Француске!) и то студената из Загреба, чији су очеви били побуњеници у Божићном сукобу 1918.године, а они студирали у Загребу, где су их у усташкој средини прихватили као своје, јер су против „великосрпске хегемоније“!
Тада се покушава преобликовати оправдани устанички набој против хрватске клерофашистичке државе у оружану борбу против талијанске војске, која је поново размештена у Другој окупационој зони у NDH, и притом не прогони српске устанике већ тактизира са њима, свесна да је устанак последица геноцида који Хрвати проводе над Србима!
Сви покушаји да се икако наговори српске устанике да нападну талијанску војску су били узалудни, те руководство КPH плански доводи групу Далматинаца у Лику, да они на католички бадњи дан пуцају на групу ненаоружаних талијанских војника који су саоницама кренули из места Кореница у оближње српско село, да купе (а не да отму!) намирнице за своју божићну прославу!
Далматинци су одмах потом за сваки случај враћени из Лике, а сам догађај је у устаничким редовима изазвао последичну поделу на партизане и четнике, тако почињући грађански рат међу крајинским Србима!
Деоба је захватила и саме организаторе устанка, поручник Стојан Матић гине под никад разјашњеним околностима при нападу на Доњи Лапац, комунистичко руководство одмах даје његово име једној партизанској јединици, као и на Банији где гине Васиљ Гаћеша, а организатора устанка у Книнској крајини (сенатора, адвоката!) убија са леђа његов пратилац, који ће бити обилато награђен у браваровој држави! Шпански добровољци – монтенегрини, у браваровој држави заузимаће истакнуте положаје, али никад неће присустовати прослави у Србу, која је обележавала стварни почетак оружане борбе против хрватског клерофашизма, као и оружана акција у Босанском Грахову, у тада јединственој држави NDH!
