Као иницијални моменат за даљње нападе на федеративни систем Југославије послужило је Прашко пролеће, јер су водећи кроатокомунисти били заједно са Брозом инволвирани у процес „демократизације Чехословачке“, који је нагло прекинут солидарном посетом војних трупа земаља Варшавског уговора!
Уплашен од могућности да и њему дођу у госте, угодио је бравар Броз захтеву хрватских сепаратиста да командни језик војске буде хрватски тако што је донео одлуку о стварању ТО (ТЕРИТОРИЈАЛНА ОДБРАНА), као модела војске некадашње Аустроугарске монархије!
Тако је јединствена ЈНА разбијена у две одвојене компоненте, јер је ТО изграђивана као републичка армија којом не руководи генералштаб као руководно тело ЈНА!
Оно неколико генерала који су се супротставили разбијању ЈНА одмах је проглашено за унитаристе и отерано у пензију, долазећи под удар каријериста који су градили каријеру на уништавању сопствене државе!
Хрватски сепаратисти су одушевљено прихватили ову идеју републичке војске, вешто пласирајући причу о наоружаном народу као сигурном гаранту слободе!
Процес напада на савезне институције је незадрживо напредовао обухватајући све структуре, те је на десетом пленуму CK SKH одржаном 1970.год, истакнути руководилац из Далмације МИЛОШ ЖАНКО јавно иступио и осудио антијугословенско деловање у Хрватској, прозивајући руководство – Savku Dapčević-Kučar, Miku Tripala, Peru Pirkera за сарадњу са Маticom Hrvatskom, али и са усташком емиграцијом!
Vladimir Bakarić, први човек SKH је одмах покренуо широку кампању против Жанка као некаквог новог орјунаша, заправо користећи моменат да потпуно угуши дугогодишњи оправдани захтев Далматинаца за својом посебности, што је још током народноослободилачке борбе избило у јавност али је гурнуто под тепих.
Имајући прећутну браварову подршку и сагласност, покренут је жесток вербални дуел који је Жанко изгубио јер није добио подршку комуниста-Срба у Хрватској, који су се уплашили да ће бити осуђени као наводни српски националисти и пустили су да фракција кроатокомуниста која је још 1941.год стварала KP NDH однесе победу над пројугословенском групацијом!
Жанко је партијски анатемисан, искључен из чланства и пензионисан као клеветник који наводно не разуме процес „демократизације у SKH“, а сепаратистима су нарасла крила и нису више крили своје огољене захтеве који су ипак преурањено обелодањени, па су и самом бравару задавали главобољу, јер је све више прозиван из земаља социјалистичког Варшавског пакта за превелику толеранцију наспрам антисоцијалистичких снага у држави.
Мatica Hrvatska и емигрантски HNO су ојачали код општинских руководстава SKH и почела је својеврсна диференцијација која је примала форму референдума у редовима чланства SKH које је још увек већински било српско и није прихватало хрватске сепаратистичке идеје које су нарочито заживеле међу студентима, угрожавајући партијску врхушку која је осећала да нема подршку и ослонац међу Хрватима, а изгубиће Србе ако не реагује против разбијања Југославије!
Зато је одржана седница CK SKH на којој је знатан део чланова прихватио ставове водеће тројке, што је бравара приморало да најзад реагује оштро и одржи саветовање најужег руководства комуниста у Карађорђеву где је осудио сепаратизам у Хрватској, али и штетне појаве у другим републикама, тако избегавајући да јасно осуди јасан хрватски сепаратизам.
Студенти у Загребу су организовали масовне демонстрације, a партијско руководство је посегнуло за репресивним мерама, те је милиција силом разбила демонстрације тек после неколико дана.
Мatica Hrvatskа и емигрантски HNO су у иностранству организовали медијску кампању, тврдећи да „srpska milicija tuče goloruke Hrvate“ као у краљевини Југославији и да је то доказ да „hrvatsko pitanje“ још није решено!
Ова кампања је имала широку подршку западних земаља кoје су превентивно омогућиле притисак на бравара, плашећи се евентуалног јачања веза са Совјетским савезом.
Смена руководства у Хрватској је била брза али не и брутална као обрачун после ИБ резолуције!
Ипак, неки општински руководиоци су кажњени краћим затворским казнама, Мatica Hrvatska je распуштена, али није извршена неопходна диференцијација међу кадровима у установама културе и на универзитету, већ је све то гурнуто под тепих да полако али сигурно зри у нови покушај.
Део млађих кадрова је отишао у економску емиграцију, укључујући се у рад усташких удружења која су тако добила школован подмладак који се плански укључио у широку мрежу већ постојећих организација NVО, приказујући се као борци за људска права у комунистичком једноумљу!
________________________________________________________________
Strojnica – домобрански назив за аутомат.
OРЈУНА – ОРГАНИЗАЦУЈА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАЦИОНАЛИСТА, странка која је заговарала југословенско јединство, супростављајући се деструктивном католичком сепаратизму у краљевини Југославији.
