Проблем украјинског дуга представља један од најоштријих проблема за ту земљу. Земља стрмоглаво јури ка техничком банкротству. Закон који је Врховна рада већ усвојила „Особине вођења операција са дуговањима – државним, гарантованим од стране државе и унутрашњим“, који влади омогућује да уводи мораторијум на враћање дугова и припадајућих обавеза приватним кредиторима – то је већ пола пута до банкрота.
Говорећи у парламенту уочи гласања о наведеном закону, украјински премијер је изјавио: „Јанукович и његова банда су за три године отели 40 милијарди. Људи тај новац нису видели, он је нестао, али то је легло у дуговање сваке украјинске породице. Желим да ослободимо Украјину од дужничког јарма.“
А сада да ми упоредимо неке цифре и да погледамо ко више личи на банду. Да приметимо и да укупан збир узетих кредита не представља баш најбољи показатељ за процену финансијског пословања владе. За оцењивање финансијске политике овог или оног режима боље је да се користи не показатељ бруто величине кредита у периоду ове или оне власти, већ укупан износ државног дуга на почетку и на крају владавине.
Бруто износ кредита од 40 милијарди долара који је навео Јацењук односи се не на три, већ на четири године (Јанукович је на власти био од 25.02 2010. до 22.02 2014.) односно, на годину дана власти Јануковича просечно је долазило 10 милијарди долара. А сада да погледамо актуелни украјински режим. Почетком децембра 2014. Јацењук је у Врховној ради изјавио да је Украјина у прошлој непуној години добила 9 милијарди $ у облику спољних зајмова и кредита . У марту 2015. Украјина је такође добила кредит и од ММФ-а од 17,5 милијарди долара. Сабрано, бруто износ кредита је 26,5 милијарди долара. И то за једну годину и нешто мало више, од тренутка фебруарског преврата 2014. Односно, ако се рачуна годишњи износ – Украјина се за власти Јацењука задужила 2,5 пута више него док је председник био Јанукович.
А сада о показатељу државне задужености Украјине за време Јануковича и Јацењука. Дајемо званичне податке Министарства финансија Украјине – Табела 1.
Табела 1
Укупан државни дуг Украјине (у млрд.дол.)
| Датум | Укупан дуг | Спољни дуг | Унутршњи дуг |
| 01.01.2010 | 39.7 | 26.5 | 13.2 |
| 01.01.2014 | 73.1 | 37.5 | 35.5 |
| 01.04.2015 | 65.0 | 46.2 | 22.4 |
Извор: minfin.com.ua
Из Табеле 1 произилази да је Јацењук успео да смањи укупни државни дуг тако што је смањио његов домаћи део. Зар је садашњи украјински премијер одлучио да приоритет у отплати државног дуга да његовим домаћим власницима? Зар је та влада заиста отплатила унутрашње државне дугове од целих 13,1 млрд. долара? Са гледишта прописа „Вашингтонског консензуса“ то је отворена побуна против „финансијске интернационале“. Тамо је, као што се зна, на снази челични принцип приоритета спољних финансијских обавеза у односу на унутрашње. Али, наравно, никакве побуне није било. Ради се о томе, да је за време Јацењукове власти дошло до наглог обезвређивања гривне, домаће валуте, и да је то довело до завидног смањења валутног еквивалента унутрашњег државног дуга. Унутрашњи дуг се, по закону, рачуна у гривнама. Његов битан део се такође отплаћује и опслужује у гривнама. За Јацењука су домаћа државна дуговања, изражена у гривнама, порасла 1,85 пута, а укупан државни дуг – 2,61 пут (види Табелу 2).
Табела 2
Укупни државни дуг Украјине у националној новчаној јединици (у гривнама, млрд)
| 01.01.2014 | 01.04.2015 | |
| Спољни дуг | 300.0 | 998.4 |
| Унутрашњи дуг | 284.1 | 525.9 |
| Укупно | 584.1 | 1524.3 |
Извор: minfin.com.ua
Међутим, за време Јануковича, за укупнан раст државног дуга две трећине је обезбеђивано преко раста домаћег, а једна трећина преко раста спољног дуга. Гривна је у то време била стабилна, зато је обрачун дуга, све једно да ли је био изражен у доларима или у гривнама, давао исти резултат.
Ако узмемо да је показатељ дуга у гривнама, испоставиће се да је укупни раст државног дуга у периоду 01.01 2014. – 01.04.2015. износио 940 милијарди гривни, док је раст спољног државног дуга био 698 милијарди гривни. Тако је општи раст државног дуга Украјине у време Јацењука од 74,3% обезбеђиван преко повећања његовог спољног дела. Очигледно је да за време садашњег режима нема само обичног повећања дужничког јарма, већ је много тежи постао спољни дужнички јарам.
Да се вратимо на Табелу 1. Види се да је за 4 године власти Јануковича спољни дуг порастао за 11,0 милијарди долара, а за 1 годину и четврт власти садашњег режима спољни дуг је порастао за 8,7 милијарди долара. У првом случају годишњи просечни раст спољног дуга је 4,25 милијарди, у другом – 7,33 милијарде долара. Обично се каже: да ли сте осетили разлику?
Да обратимо пажњу и на чињеницу да домаћи државни дуг мало узбуђује садашње украјинске власти. Према мишљењу Јацењука и компаније, домаћи власници државног дуга могу мало и да причекају. У ствари, могу да чекају и бесконачно дуго. Зато држава не намерава да објави никакав банкрот због домаћих дужничких обавеза. Званични Кијев има огромни административни потенцијал и потенцијал моћи, тако да са лакоћом може да врши такозвану реструктуризацију домаћег дуга, а једноставније речено – она може мирно да једнострано одбија извршење својих обавеза по унутрашњим дуговањима. Тако је држава већ одбила да испуњава и обавезе и враћање дуга за оне благајничке записе које су у своје време стекле државне и полудржавне банке Украјине (што, успут речено, прети крахом банкарског система земље).
Стручњаци одлично знају да најобјективније и најпрецизније показатеље, уз чију помоћ могу да се процене финансијски резултати рада владе, представља релативни показатељ државног дуга (тј. однос дуга према бруто домаћем производу).
Табела 3
Релативни ниво укупног државног дуга Украјине (у % према БДП-у)
| Датум | % БДП |
| 01.01.2010 | 34.7 |
| 01.01.2014 | 40.1 |
| 01.04.2015 | 70.2 |
Извор: minfin.com.ua
Подаци Табеле 3 лепо доказују каква су „достигнућа“ у области управљања спољним дуговањем владе била док је председник био Јанукович, а каква су за владе Јацењука. Код првог је за 4 године раст изнео 5,4 процентна поена, а код другог – за 1 годину и четврт – 30,1 процентних поена. Опет бих хтео да питам: да ли сте осетили разлику? „Достигнућа“ Јацењукове владе у области повећања задужености земље могу да се унесу у Гинисову Књигу рекорда, јер чак ни афричке земље нису успевале да у тако кратком периоду толико отежају дужничко бреме своје земље.
Тако да, ако се већ Јануковичева екипа назива „банда“, Јацењукова заслужује да је назову „банда на квадрат“.
