Радикализација религиозних организација представља појаву са којом се међународна заједница одавно суочава, међутим, не предузимају се никакви озбиљни кораци у правцу супротстављања овој појави.
С једне стране, радикализација религиозних организација представља инструмент за дифамацију религије. Са друге стране, то представља идеолошки процес који обезбеђује формирање међународних борбених одреда ради форматирања постојећег међународног система. Управо тај фактор је кључан за схватање тих процеса који се данас одигравају по питању радикализације ислама, како у одређеним регионима, тако и у свету у целини.
Једна од тенденција коју треба истаћи у оквиру разматране појаве – јесте интернационализација многих радикалних исламистичких организација које се из група које делују у оквирима одређених држава преобраћају у некакве транснационалне терористичке корпорације. Свакако да то преобраћање не остварују све радикалне организације. Тако организације попут Талибана и даље остају “унутрашње”. Међутим, низ тих организација “одједном” са лакоћом савлађује државне границе не само суседних земаља, него заузимају и читаве регионе. Таква је трансформација какву је извршила Ал-Каида или Исламска држава. У овом тренутку, примећује се аналоган процес трансформације у транснационалну “терористичку корпорацију” и организације Боко Харам (БХ). При том је практично немогуће разлучити где се завршава једна организација, а где почиње друга. Тако је у последњем саопштењу Савета безбедности Уједињених нација од 28. јула, Боко-Харам назван филијалом Ал-Каиде. Истовремено је сама БХ променила свој назив у “Западноафричку провинцију исламске државе”…
За више од деценије свог постојања БХ је починила стотине терористичких акција, број погинулих рачуна се у десетинама хиљада људи, број избеглица рачуна се у милионима. М. Бухари, нови председник Нигерије који је на дужност ступио у мају ове године, предузео је као прве кораке у својству шефа државе муњевиту акцију на стварању међуафричке коалиције за борбу против БХ. Као прво, М. Бухари је (као ранији генерал армије) пренео командовање армијом из престонице у стратешки важан центар Маидугури, практично у центар активности БХ. Буквално неколико дана по ступању на дужност он је посетио шефове Нигера, Чада и Бенина, а припрема посету лидера у Абуџи. На састанку је донета одлука о стварању Мултинационалних специјалних јединица посебне намене, бројности скоро девет хиљада војника. Председник Нигерије М. Бухари је 29. јула учинио историјску посету Камеруну (са више значења – имајући у виду стара историјска трвења између две државе).
Међутим, покушај брзих дејстава од стране влада четири земље наишао је на муњевит одговор од стране БХ.
После прилично дуге историје одвојених напада БХ на хришћанске цркве у Нигерији, прешли су на нови стадијум и почели остваривати нападе и на муслимане и уопште на цивилно становништво без икакве разлике. Дуго времена је проблем са БХ сматран као унутар-нигеријски, међутим, постепено је БХ почела чинити упаде и на територије других земаља, пре свега Камеруна, а такође и Чада и Нигера. И већ сада жртве свакако нису само хришћани (премда се демонстративни напади искључиво на хришћане и даље настављају) и тим пре не лица “која су добила западно образовање”.
Активирање процеса преласка БХ са локалне на транснационалну организацију је очигледно. Терористичке акције и директни оружани напади догађају се истовремено у различитим тачкама региона, што демонстрира одличну техничку припрему и обележено је многобројним жртвама. У престоници Чада Нджамену 16. јула почињен је моћан терористички удар. То се у Чаду није догађало чак ни у време последњег рата са Либијом. Слично се није догађало ни за време грађанског рата 60-их година прошлог века, ни у време перманентних унутрашњих немира у појединим регионима земље. Не само да је то била прва терористичка акција у историји Чада, него је била и блиставо организована. Као прво, дошло је до неколико експлозија истовремено, као друго, све су почињене пред зградама државних институција Чада, као треће, сви терористи су били терористи-самоубице. Пострадало је више од сто људи. Само током 2015. године БХ је починила неколико напада на насељена места у Нигеру, за време којих је убијено неколико десетина људи, углавном жена и деце.
Ако су на почетку делатности БХ сви били уверени да је борба против западног утицаја заиста реални циљ организације, постепено је постајало јасно да је то само верзија за прикривање. Такође, постепено је пропала и друга верзија коју је истакла БХ – борба против хришћана. Да кажемо да је то разоткривено много пре него што је БХ прешла на терор и у односу према муслиманима. Постало је јасно да је циљ БХ унутрашња дестабилизација Нигерије. Убиства хришћана имала су за циљ да изазову експлозију на религијској основи – најпроблематичнијој тачки Нигерије. Када та тактика није прошла, прешло се на класичан покољ, са тежњом да се изазове стање хаоса и панике.
Данас се свака држава, која тежи да крене путем развоја, суочава са проблемима устаничко-терористичких организација. То да је БХ креатура глобалне власти, нема више никакве сумње. То је још једном потврдио недавни извештај тужиоца Међународног кривичног суда (МКС) о току истраге ситуације у Нигерији. Подсећамо да је влада Нигерије предала тужбу у МКС са циљем истраге против БХ, међутим, испоставило се да је МКС почео истрагу против саме владе Нигерије ради “кршења људских права за време борбе са Боко-Харамом”! Суштински, стали су у заштиту БХ и Високи комесар за људска права З.Р. ал Хусеин је изразио крајњу забринутост поводом убистава, “тоталног терора” и других грубих кршења људских права која се врше над устаницима у северо-источним регионима Нигерије, а такође и због кршења хуманитарног права од стране оружаних снага те земље. Обратите пажњу – БХ је стављена у исту раван са снагама које се против ње боре. А сам термин “устаници”, како комесар именује терористе, сам по себи говори доста. Није случајно да правозаштитник није учинио никакве захтеве према БХ, а већ према влади Нигерије јесте – наредио јој је да спроведе “независну” истрагу према сопственим снагама које су се бориле против БХ – што значи, позвао је на директно торпедовање те борбе.
На тај начин, вештачка и добро организована политика по питању радикализације ислама представља оружје за корениту промену међународног система. У овом тренутку седиште радикалног ислама постао је афрички континет, међутим, то не значи да последице примене тог оружја нећемо видети и изван граница Африке.
