Као ехо терористичког напада у Паризу одјекнули су пуцњи које је 18. 11. 2015. године, из аутоматске пушке у припаднике Оружаних снага БиХ испалио Енес Омерагић, повратник са сиријског ратишта. Смртно су страдали Недељко Радић и Армин Салкић, које је Омерагић затекао у кладионици у близини касарне у сарајевском насељу Рајловац. Омерагић је пуцао и у војника који је улазио у градски аутобус, али је истог спасла присебност возача, који је затворио сва врата, погасио свјетла и путницима наложио да легну на под. Омерагић је пушку окренуо и према четвртом војнику, али више није имао метака, те се удаљио са мјеста злочина. Полиција га је недуго затим опколила у породичној кући, а он се, увидјевши да нема одступницу, разнио ручном бомбом. Тужилаштво БиХ је изнијело квалификацију да се ради о терористичком акту, а предсједавајући Савјета министара БиХ, Денис Звиздић, констатовао да је „пуцањ у војнике пуцањ у државу“[1].
Неколико дана раније, 13. 11. ове године, генерал-пуковник Анто Јелеч, начелник Заједничког штаба Оружаних снага БиХ изјавио је да ће „Босна и Херцеговина ове седмице започети прве испоруке од 550 тона муниције донираних Ираку за борбу против терористичке организације Исламска држава“, сходно одлуци Предсједништва БиХ да се из постојећих вишкова више од 550 тона муниције поклони влади Ирака у борби против Исламске државе. Ради се о контигенту од 15 милиона метака промјера 7,9 милиметара и 400.000 метака промјера 14,5 милиметара, а за транспорт муниције задужена је америчка војска.[2]
У тунелу Салаковац, 20. 11. 2015. године, на дан када је на цијелој територији БиХ поводом убиства припадника њених Оружаних снага проглашен дан жалости, испод возила генерала Јелеча експлодирао је топовски удар. Експлозија је нанијела оштећења на асфалту и зидовима тунела, али нико од сапутника није био повријеђен, захваљујући прибраном реаговању возача. У интезивној истрази убрзо је откривено да је топовски удар на возило у којем је био генерал Јелеч бацио Златко Хумо, припадник Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ. Кантонално тужилаштво у Мостару је оцијенило да се ради о кривичном дјелу изазивања опште опасности, а не о тероризму.
У раним јутарњим сатима 24. 11. 2015. године на полицијску станицу у Завидовићима бачена је експлозивна направа која је нанијела само материјалну штету. Починилац још није откривен, а из МУП-а Зеничко-добојског кантона саопштено је да „постоје индиције да у овом случају има елемената кривичног дјела тероризма, те је поступање преузело Тужилаштво БиХ, које ће и водити даљу истрагу и по чијем налогу је формиран заједнички тим СИПА-е, Федералне управе полиције и Министарства унутрашњих послова Зеничко-добојског кантона“.[3]
Све су прилике да је Исламска држава одлучила да казни Босну и Херцеговину због одлуке државних власти да донираном муницијом помогне коалиционе снаге које су овој фантомској држави супротстављене. Којим каналима је Енес Омерагић добио сигнал да крене у крвави пир, за сада није познато. Непознато је и да ли је радник Обавјештајне агенције БиХ дио мреже, а што све скупа треба да утврди озбиљна и опсежна истрага. За БиХ је напредак и то што се након напада на институције и униформисана лица више не воде вишедневне расправе о карактеру кривичног дјела, у смислу дилеме да ли се радило о тероризму ли је по сриједи било нешто друго. Али, док у БиХ пузајућим корацима расте свијест да је ова држава, са свим својим специфичностима и проблемима, постала мета Исламске државе, при чему њене грађане неће разликовати ни по националној припадности ни по вјерском опредјељењу, противник је, очито, бржи и без скрупула.
Босна и Херцеговина је на нишану Исламске државе. На „мапи пута“ њених ратника уцртана је БиХ, међутим, ова терористичка квазидржава има шири план за Балкан. Основна намјера је да се терористичким акцијама изазове нови национално – вјерски сукоб између муслимана и православних народа. Исламска држава је показала да има способност регенерације и снагу да се појави на било којој тачки на планети, гдје је широком индоктринацијом младих успјела обезбиједити сљедбенике. Идеје Исламске државе су присутне на низу интернет портала, а поједини шејхови износе их и напредавањима на којима окупе и преко хиљаду младих душа.
Нема никакве сумње да ће оперативци Исламске државе искористити мигрантску кризу како би на Балкану распоредили специјалисте за псиоп и црне операције. За очекивати је да организују ударне тимове који би извршили терористички напад, а затим се повлачили у шуму, настојећи да стекну присталице. Герилска борба била би у функцији дестабилизације региона. Операције се првенствено могу очекивати у БиХ, на Косову, те у Македонији и на југу Србије. Терористички напади су увијек у функцији изазивања несигурности, страха и дезоријентације грађана. Исламска држава жели запалити Балкан и на подручју БиХ и Рашке области створити своју енклаву. У њеним плановима је и да југ Србије са Нишом и Старом планином, према замишљеној реконфигурацији, припадне Великој Албанији.
Оно чега се оперативци Исламске државе плаше јесте да у случају напада на Србе, на позив Србије, Русија на аеродроме Батајницу или Ниш, допреми два мјешовита авио пука уз подршку двије ваздушно-десантне бригаде, уз допремање пратеће логистике авионима Антонов. Свјесни су да би, након Сирије, за Москву би то била готово рутинска операција.
[1] http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Zvizdic-Pucanj-u-vojnike-je-pucanj-u-drzavu/337317
[2] http://www.nezavisne.com/novosti/bih/BiH-pocinje-isporuku-municije-Iraku-protiv-ID-a/336363
[3] http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:578202-Terorizam-u-BiH-Bombom-na-zgradu-Policijske-stanice-u-Zavidovicima-VIDEO