У наставку мини серијала који Вам синтетизује и приближава сјајна експертска излагања са Међународне научне конференције „НАТО поход на Балкан – следећи кораци“ у организацији Фонда стратешке културе и патриотског удружења Последња линија одбране, размотрићемо ставове учесника о три важне тематске области:
- НАТО и Балкан
- НАТО и српски национални корпус и
- Криза НАТО-а
Шта су данас циљеви НАТО-а на Балкану
Бурна историја Балкана најбољи је показатељ његовог геостратешког значаја за ширење великих цивилизација, односно борбе за превласт над животним простором великих држава и народа. Тако је и данас када се на простору Балкана сударају три велика цивилизацијска пројекта: евро-атлантизам, евроазијство и нео-османизам и где је идентификовано чак 20 тачака потенцијалних сукоба, због чега га често називају и „буретом барута“.
Будући да, са геополитичког аспекта, Балкан представља предворје православне цивилизације и словенског животног простора, већ јако дуго преовлађујуће је мишљење водећих западних геостратега, од Хаусхофера до Бжежинског, да без пуне контроле Балкана не може бити успешног кретања ка Истоку, односно Русији.
Отуда, нема превише дилеме да је управо жеља Запада да у потпуности овлада балканским простором била главни узрок разбијања СФРЈ и касније агресије НАТО-а на СРЈ, као и да ти циљеви нису остварени у пуној мери и на најбољи начин по евро-атлантизам. Ово се итекако осећа у садашњим превирањима на Блиском Истоку, где пробуђена Русија показује одлучан геополитички концепт и преузима геостратешку иницијативу. У таквој ситуацији, евидентно губећи трку са временом, НАТО је принуђен да максимално убрза процесе којима покушава да оствари политичку, војну и безбедносну доминацију над Балканом, при чему користи све расположиве методе из свог арсенала.
Уз недавни позив за чланство Црној гори и нешто раније потписани ИПАП Споразум са Србијом, које можемо сматрати демонстрацијом њихове званичне политике агресивног ширења на традиционалну руску сферу интереса, ту су и субверзивне методе деловања, попут стварања политичке, социјалне, верске и др. нестабилности у региону како би се створили услови за формирање „кризних чворишта“ и инсталирање „менаџмента за управљање кризама“, покушај федерализације БиХ и одузимање ентитетских надлежности Републици Српској, затим улога НАТО-а у формирању тзв. „Оружаних снага Косова“ противно Резолуцији 1244 и принципима међународног права, о чему су опширније говорили пензионисани генерал-пуковник Бранко Крга, проф.др Предраг Ћеранић и мр Ања Филимонова, главни уредник ФСК.
Све речено указује како је што хитније стављање Балкана под пуну контролу за НАТО данас прворазредни геополитички циљ, а то са своје стране јасно указује на њихове намере према Русији у наредном периоду!
Какав је данас однос НАТО-а према српском народу?
Нема дилеме да је и по броју учесника који су је дотицали, и по значају и дубини порука које су нам о њој пренели, однос НАТО-а према српском народу, био централна тема ове Конференције. И то не само зато што су неке од информација на ту тему први пут саопштене на овом скупу, већ и зато што су и оне које су нам од раније биле познате, у амбијенту Конференције и контексту свега што је речено, добиле сасвим другу дубину и значај. Сјајни излагачи су, једноставно, посетиоцима отворили нову, од власти пажљиво скривану, димензију злочиначког односа НАТО-а према српском народу који је формално започео изазивањем и директним мешањем Алијансе у грађански рат у бившој Југославији а који, што је много важније, ЈОШ УВЕК ТРАЈЕ, наравно другим методама!! Након ове Конференције у сасвим другом контексту гледаћемо на следеће чињенице:
- током процеса разбијања СФРЈ снаге НАТО-а борбено су дејствовале искључиво против српских снага и на српским етничким просторима
- НАТО је у југословенскм грађанском рату, где су ратовали сви против свих, увек и у свим случајевима, отворено помагао српске непријатеље
- Алијанса је директно одговорна за довођење исламских екстремиста у БиХ, њихову обуку и наоружавање, па самим тим и за страшне злочине које су починили над српским народом
- Делујући кроз форме разних међународних војних и цивилних мисија НАТО је имао кључну улогу у сатанизовању српског народа и наметању анти-српских решења која су, на крају, српски национални корпус развејала у четри државе (Хрватска, БиХ, Црна Гора, Македонија) и једну парадржаву (Косово).
- НАТО је без сагласности УН, кршећи међународно право, извршио агресију на СРЈ, током које је поред војних деловао и на цивилне циљеве и инфраструктуру, при томе користећи пројектиле са уранијумским пуњењем који су од српских етничких простора начинили зоне са навећом смртношћу од рака у европи
- Чињењем и нечињењем НАТО је директно поспешивао и омогућавао злочине терористичке ОВК над српским становништвом на Космету
- Директно је управљао тзв. реформским процесима Војске Србије, током којих су пост-петооктобарске власти практично потпуно онеспособиле одбрамбену моћ земље
- НАТО се није извинио српскм народу за почињене злочине, а директно помажући у процесима одузимања ентитетских овлашћења Републици Српској и формирању тзв. „оружаних снага Косова“ Алијанса показује да на српски народ стратешки и даље гледа као на непомирљивог непријатеља.
Такође, српски народ се мора најозбиљније односити према чињеници да нису све данашње чланице Алијансе његови непријатељи, али да су сви његови историјски непријатељи данас чланице НАТО-а!!
Узимајући све ово у обзир, не може се олако одбацити бојазан да НАТО као свој стратешки концепт има Србију без Срба, односно да је српском народу наменио судбину Хазара, или у најбољем случају судбину америчких Индијанаца. Као и Русима, уосталом!
Чак и да то није стратешки концепт Алијансе, исувише геополитичких, војних, безбедносних, демографских, медицинских и других показатеља јасно указује да то може бити природна последица садашњег НАТО-а деловања према српском народу (не према Вођама или политичкој елити!!), као и деловања корумпиране и национално неодговорне политиче елите према Алијанси.
Српски национални корпус данас не сме сметнути с ума како је управо НАТО условио да Срби више не живи у једној држави, да је управо он покровитељ хрватске „Олује“, као и стварни отимач Косова и Митеохије, духовног центра српског народа, места где се спајају Небеска и Земаљска Србија.
Иако нико од ученика то није рекао таквим речима, поруке које су нам одаслали управо на то указују. Покушај да се правимо како то не примећујемо или заборављамо може имати тешке последице по даљи опстанак српског народа на овим просторима.
Који су показатељи кризе НАТО-а данас?
На сву срећу, упркос агресивном ширењу, материјалном јачању и доктринарном осавремењивању, НАТО показује и елементе кризе. Та криза, као и свака друштвена ентропија (1) започела је као криза идентитета и система вредности, што је убрзо довело и до кризе просторних, техничких и људских капацитета. Бриљантна геополитичка игра Владимира Путина последњих година учинила је ту кризу јасно видљивом, па је данас евидентно да НАТО није ни војно нерањив, ни идеолошки јединствен, ни довољно брз у престројавању.
Све те пукотине виделе су се како током украјинске кризе, тако и кроз ескалацију сиријског конфликта.
Такође, НАТО државе касне и у реализацији своје „Заједничке визије“ која је подразумевала са дефанзивне стране пуни анти-ракетни штит, а са офанзивне могућност да са сваке тачке на планети буду у стању да погоде било коју другу тачку на планети. Данас, нису близу ни једног, ни другог, а чини се да их је у много чему Русија и претекла. Ипак, НАТО је и даље концентрација највећих војних ефектива на планети, и ни једног тренутка не би се смели занемарити огромни војни, материјални и људски потенцијали које Алијанса поседује, као ни њену спремност да их употреби, посебно против слабијих противника.
Ти потенцијали, уз врхунско лицемерје и проблематични морални кодекс оних који стварно владају Алијансом, главни су разлог зашто је НАТО, упркос кризи, и даље веома опасан!
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Нема сзмње како је међународна научна Конференција „НАТО поход на Балкан – следећи кораци“, била храбар интелектуални искорак српске патриотске свести и савести против главног српског непријатеља у овом историјском тренутку и то у ситуацији када он форсира своју нову офанзиву на Балкан. Потпуно расветљавајући историјску, доктринарну, политичку и оперативну суштину НАТО-а учесници Конференције убедљиво су показали да Алијанса никада није била, нити може бити пријатељ српског народа. Ни верски, ни историјски, ни геополитички. НАПРОТИВ!
У том смислу, поруке и ставови учесника овог скупа (које су Вам синтетизоване кроз неколико тематских питања пренете у овом мини-серијалу) морају се посматрати не само као опомена, већ и као позив на отрежњење како отуђеним и дезоријентисаним српским властодршцима, тако и српском народу, управо заслугом НАТО-а, данас расутом широм Западног Балкана.
Јер, у тренутку када велики сукоб само што није започео или је већ у току, ни један народ, па ни српски, нема времена да од непријатеља прави пријатеље. Крваву цену таквих заблуда већ смо прескупо платили.
_____________________________________
Одреднице:
- – друштвена ентропија – тежња уређених система да спонтано пређу у стање веће неуређености, посебно приликом ширења
- https://www.youtube.com/watch?v=F-9UkvPN3IU
- https://www.youtube.com/watch?v=x5ICvVkZeAo
- https://www.youtube.com/watch?v=ox2Kmt9rEE4
- https://www.youtube.com/watch?v=6MiqfC3zosA
- https://www.youtube.com/watch?v=mmoBRacaR6g
