Ноћу између 1. и 2. априла азербејџанске оружане снаге су почеле широку офанзиву дуж читаве линије додира страна у Нагорном Карабаху. Неуспешан покушај продора азербејџанске диверзионе групе од неколико десетина људи прерастао је у напад на позиције Карабаха, уз коришћење хеликоптера. Стижу саопштења о коришћењу тешких система наоружања и о погибији цивила из насеља НКР јер су коришћени системи „Град“.
Армија одбране Нагорног Карабаха прешла је на активна контраофанзивна дејства и у потпуности контролише ситуацију у првим линијама, изјавио је Давид Бабајан, начелник Главне информативне управе апарата председника Нагорно-Карабашке Републике, у интервјуу агенцији „Новости-Арменија“.
Да постоји вероватноћа новог заоштравања у Нагорном Карабаху експерти су упозоравали више пута. Заједничко у многим коментарима је било упадљиво поклапање позиција посредника из Минске групе ОЕБС-а које су представљали Русија, САД и Француска, а тицало се неприхватљивости ескалирања конфликта и неопходности да се он среди политичким дијалогом. Таква сличност је била у приметној супротности са разилажењем позиција Москве и Вашингтона по „украјинском“ и „сиријском“ питању.
Може да се претпостави да је позиција Москве која представља заштиту сопствених интереса на пост-совјетском простору и у борби са међународним тероризмом на Блиском Истоку почела да изазива све већу раздраженост код оних снага на Западу (међу којима је и Турска: недавно су у Анкари одржани азербејџанско-турски преговори на највишем нивоу) који, и то не први пут, полажу све већу наду у тероризам. Да подвучемо да је једно од претходних крупних заоштрења у Нагорном Карабаху, до кога је дошло у августу 2014.године, било усаглашено са покушајима украјинских оружаних формација да одсеку републике Донбаса од руске границе, како би их затим уништили.
Овог пута су интензивниа војна дејства у зони Нагорно-карабашког конфликта обнављени тренутку када су председници Јерменије и Азербејџана били у Вашингтону на самиту о нуклеарној безбедности. Истовремено је примећено да су у Вашингтону одржани и преговори државног секретара САД Керија са председником Азербејџана Алијевом на којима је дискутовано о питањима који су се тицала Нагорно-карабашког конфликта.
Према азербејџанским изворима, коментаришући сусрет Кери – Алијев, представник Стејт департмента Џон Кирби је констатовао „Државни секретар Кери је потврдио да САД подржавају територијалну целовитост Азербејџана…“
Експерти су више пута указивали на тиху везу „карабашког питања“ са америчко-азербејџанском сарадњом у енергетици. „Главни иницијатор формирања пројекта „Јужни гасни коридор“ је Азербејџан. Тај програм има важну улогу у обезбеђењу енергетске безбедности Европе“, – подсетио је Џон Кирби. Како је он рекао, Кери је подржао Баку у питању претварања Азербејџана у регионални трговински центар и захвалио је Алијеву за учествовање његове земље „у миротворној мисији НАТО-а, као и због његове борбе са тероризмом“. (Да у заградама констатујемо: последњих месеци се Русија више пута сударала са терористичким активностима у јужним деловима Дагестана који представљају границу са Азербејџаном).
Може да се претпостави да су иницијатори нове војне провокације у Нагорном Карабаху већ претрпели неуспех. Из Степанакерта јављају да су у мардакертском правцу карабашки специјалци уништили азербејџанску диверзиону групу и оборили азербејџански хеликоптер. Према потврђеним вестима, карабашке снаге су на југоисточном делу фронта онеспособиле два тенка, а на североисточном – један тенк и једну беспилотну летилицу.
Москва је врло узнемирена због саопштења о озбиљном заоштравању ситуације у зони Нагорно-карабашког конфликта, каже се у изјави званичног представника МИП-а РФ Марије Захарове. „Позивамо стране да се уздрже, сматрамо да је неопходно да се у првом реду одмах прекину ратни сукоби, – каже се у документу. – МИП Русије одржава сталну везу са руководством спољнополитичких институција Азербејџана и Јерменије“.
Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров је у разговору с министрима МИП-а Јерменије и Азербејџана позвао да се утиче на ситуацију у Нагорном Карабаху и да се насиље прекине. Истовремено је министар одбране Русије, генерал армије Сергеј Шојгу обавио ванредне телефонске разговоре са министрима одбране Јерменије Сејраном Огањаном и Азербејџана Закиром Гасановом.
Председник Русије Владимир Путин је врло узнемирен због саопштења о обнављању ратних дејстава на линији додира у Нагорном Карабаху, новинарима је изјавио секретар за штампу Председника Дмитриј Песков, и „позвао је стране које су у конфликту да одмах прекину ватру и да се суздрже тако да не дође до нових људских жртава“.
Треба да се буде спреман да ће Запад покушати да из настале ситуације извуче максимум. То треба да се схвати као чињеница, обзиром на комплексност операција коју су повели љубитељи игре на „великој шаховској табли“. Чини се да позив за хитни прекид ватре који је поткрепљен конкретним поступцима треба да се односи у првом реду на страну која је прекршила мир.
Сада пре свега треба да се учини све како би се зауставило крвопролиће и искључила могућност понављања војних провокација против Нагорног Карабаха у будућности.
