Када после изјаве првог човека немачке BND да сви трагови европског тероризма воде до Сарајева, осване изненада први човек CIA у Сарајеву, потврдиће се она стара полицијска изрека да се злочинац увек враћа на место злочина, због гриже савести, како тврде психијатри!
Употреба, тачније злоупотреба вере у великодржавном интересу, била је пракса у некадашњем Отоманском царству кога више нема, осим у недосањим сновима политичара на Босфору.
Почетак данашње заврзламе настао је још на Берлинском конгресу, јер вољом пруског моћника ушеташе Бечлије у БиХ а домаћи муслимани постадоше сирочићи, али закратко.
Планери дворски у Бечу опсетише се брзо да је Стамбол само преко повластица и вере корист од њих имао, те се зато основа институт на бечком универзитету, како би се Ислам детаљно изучио и у великодржавним плановима корисно употребио!
Почеше зато домаће муслимане „царским“ људима називати, измислише ново име “босанци“ за становнике БиХ да га наметну бунтовним Србима, те им и језик назваше „босански“!
Дуго су у католичком Бечу разматрали став према Исламу, тек после блиставе српске победе у Кумановској битци напрасно преломише, и царски указ хитро донеше.
Постаде тако Ислам „царска вера“, а Аустро-Угарска прва католичка држава у Европи која га је признала (по тврдњама самих бечких историчара)!
У Великом рату, платиће скупо муслимани БиХ „царску веру“, остављајући кости по Србији, Галицији и Буковини, Карпатима, и нарочито као царска узданица на Пијави у Италији!
Пропаде у Великом рату царска држава, претече Исламски институт бечког универзитета а муслимани БиХ остадоше у новој држави, коју је српска победа створила.
Чим нацистичка Немачка прогута независну Аустрију, „аншлусом“ као вољом већине Аустријанаца, нацистички планери се одмах опсетише института и планова за „царске људе“!
Планирајући да на Блиском истоку покрену панисламску лавину, са жељом да Турска отворено крене са Немачком на британску колонијалну војску, некадањим „царским људима“ наменили су Немци нову униформу за стару улогу, на брдовитом Балкану.
Кад се прогласи НДХ, почашћени су муслимани ласкавим именом „хрватско цвијеће“ јер су им Хрвати доделили улогу некадашњег „шуцкора“, истребљивача свега српског у Великом рату. Раме уз раме са Хрватима, исказа се „цвијеће“ у злочину над Србима које у црно завише, док се Срби пушке не латише и ратовања не прихватише.
– Љубав стара, заборава нема – нарочито када је исказана рајхсмаркама, па се део старешина ИВЗ одлучи ипак за Берлин пре него ли за Загреб, у новопроглашеној нацистичкој НДХ!
Муслиманске верске вође закукаше Немцима како су злоупотребљени од Хрвата, те сада трпе освету а нису ни наоружани ни довољно организовани да се успешно одбране од српских устаника, који су намерни да униште фашистичке злочинце у својој земљи.
Када се поломи нацистичка кичма под Стаљинградом, пораз постаде неумитан и Немци покренуше акцију да придобију многе народе Европе, да против Црвене армије ратују заједно!
Сетише се тада и молби босанско-херцеговачких муслимана, да се они организују и обуче!
Први човек SS HIMLER договори са EL HUSEINIJEM, великим Јерусалимским муфтијом, да најпре посети Павелића, а потом организује циклус предавања за муслимане, као одабране!
Велики је муфтија аниматор, намазан и премазан у дугогодишњој борби са немилосрдним британским тајним службама, вешт употреби вере у циљу остварења намере, ал ни домаћини у Загребу нису мачији кашаљ, каљени код угарских и аустријских мајстора, премазивани притом ватиканским заштитним мастима, те се коса на брус намери, како Срби кажу!
Под будним оком домаћина, који су као повод посете користили свечаност отворења џамије у Загребу на тргу Кулина бана, успео је Велики муфтија Јерусалимски покренути формирање 13.SS дивизије назване „ханџар“ (по амблему на рукаву блузе), проводећи радни налог свемоћног Химлера!
Јесте да су муслимани „хрватско цвијеће“, али постаће само хрватске коприве без аутономије о којој многи сањају са жељом и да се осамостале, као део великог немачког Рајха.
Најкраћи пут до такве аутономије води преко SS дивизије, која је већински муслиманска формација, иако се Загреб својски трудио, да католички део не буде видљива мањина.
Велики ће муфтија договорити обуку верских референата у Немачкој, где ће о нацизму и везама са панисламским циљевима, учити од некадашњих „истраживача“ по палестинским логорима. Злочин над Србима није ни требало да уче, то им је од дедова и очева већ наслеђено!
Успеће велики муфтија да убеди Берлин да „ханџар“ дивизија остане у БиХ, како би таманила Србе и разбијала ЈВуО, тако видљиво помажући велики немачки Рајх.
Дело и учинак ових злочинаца, још живе у сећању Крајишника који су као деца запамтили те страхоте „цвијећа“, у операцијама спржене земље!
Повлачећи се маја 45. са немачким трупама у Италију да се спасу од оправдане освете победни ка, припадници „ханџар“ дивизије неће доживети судбину хрватске фашистичке војске на Блајбуршком пољу.
За Британце је немачка униформа тада била одлучујућа, макар на њој била видљива фашистичка хрватска шаховница и стилизовани ханџар.
Обећао је Винстон да ће припадници немачке војске у британско заробљеништво, његова реч „џентлмена“ претегну, па тако злочинци из „ханџар“ дивизије претекоше, а заробљени саборци из усташке „црне легије“ у Марибору освануше!
Припремајући грађански рат у Југославији деведесетих година прошлог века, његови планери сетиће се и бечког института и „цвијећа“ јер нису довршили старе планове, а погодна прилика се напокон указа!
NATO инструктори преузеше 93. године организовање добровољаца из муслиманских земаља за нову „ханџар“ дивизију, претходно обнављајући старе везе на брдовитом Балкану!
Папири у бечком институту нису изгорели, само су зановљени у успешној кампањи „само организовања“ муџахедина у Авганистану, још седамдесетих година прошлог века!
После Дејтона, уместо Винстонове речи дата је Билова „часна“ да неће бити суда за те злочинце, те многи „добровољци“ радо остадоше у „ослобођеној“ земљи, на брдовитом Балкану.
Чекајући ново радосно окупљање, вредно су преносили знање, што својим потомцима, што разним „посетиоцима“ који као поклоници чистог ваздуха Коњух-планину обилазе, учећи успут вештине од интернационалних мајстора злочина и насиља, под будним оком верских службеника ИВЗ, који сада уместо у Берлин на специјализацију, у Ријад одлазе.
Када злочинци немају савести, остаје им „европски ислам“ настао у кухињи бечке дворске канцеларије, усавршен трудом немачких нациста, земљама Блиског истока разнет путовањима великог Јерусалимског муфтије, прекаљен на висоравнима Авганистана у „хуманитарној мисији“ разних помагача LENGLIJA, видљиво понуђен као неовакцина у поруци DAVUTOGLUA на верској свечаности у Бањалуци, главном граду РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ (да се никако не заборави)!
Ипак, најпре је турски председник ERDOGAN скокнуо до Загреба, да можда прочита онај указ о проглашењу муслимана за „хрватско цвијеће“ и одлуку фашистичке владе о проглашењу БАЊА ЛУКЕ за главни град НДХ (кад нестане СРБА), поводом прославе обљетнице (годишњица) „аутохтоног хрватског ислама“, који је проглашен у време НДХ а зачин му је био и велики Јерусалимски муфтија ЕЛ ХУСЕИНИ!
Тек се потом узоритом Комарици „спонтано“ усни БЛАЈБУРГ у БАЊА ЛУЦИ, а старешинство ИВЗ у Сарајеву одмах топло поздрави његов визионарски санак (пусти)!
(толико „случајности“ у време смутно на брдовитом Балкану, или …… ?)
Сви су они међутим, само немили, нежељени и пролазни на земљи српској, која је вечна!
