Када је у питању дјеловање селефијског покрета, он се, иначе, у БиХ настоји свести на селефијску фракцију која је остала на идеолошким основама Ал Каиде или Исламске државе. Ова кампања потиче од дијела сарајевске вјерске, политичке и интелектуалне елите, али се на њу наслања и кампања коју води значајан дио селефијског покрета у БиХ, а којом се наведена, тзв. џихадска фракција, настоји приказати као секта, односно групација која не припада селефијском покрету, и за њу се користе различити називи истог значења – хариџије, текфирџије (отпадници од вјере). Наведене кампање треба проматрати као посљедицу процеса који се одвијају на глобалном плану, при чему се поједини ауторитети селефијског покрета (у контексту догађаја у Сирији и Ираку) покушавају дистанцирати од дјеловања Ал Каиде и Исламске државе. Селефијско гласило Сафф је у функцији наведене кампање, за што је илустративан примјер текст “Како да сачувамо вјеру и државу од пошасти Идишовог текфира”, који је потписао Абдусамед Насуф Бушатлић. На сличан начин су и званичници ИЗ БиХ проблем дјеловања селефијског покрета у БиХ дуго настојали маргинализовати и минимизирати. Селефијски покрет се тек од 2014. године од ИЗ БиХ почиње посматрати као „све мање облик тумачења ислама, а све више политички пројекат настао на просторима Индије и Блиског истока под ударима колонијализма“, како га је окарактерисао поглавар ИЗ Хусеин Кавазовић у интервјуу за Ал Џазиру.
Yasir Qadhi, предавач на неколико исламских универзитета, аутор више књига о исламу, популаран у муслиманских круговима у САД, Канади, Британији и Аустралији, у својој студији о селефијском покрету наводи да постоје бројне исламске групе које се идентификују са овим термином, у смислу слијеђења селефијске методологије, те да постоје одређене групе које су усвојиле милитаристичке позиције, а сматрају да је оружана борба обавезна, ако не за цијели умет онда дефинитивно за одређене дијелове.”[1]
Ове групе се фокусирају се на сљедеће приоритете:
- одстрањење секуларних владара из муслиманских земаља
- константана борба против немуслиманских влада које су извшиле инвазију у муслиманске земље.
Yasir Qadhi као најважније селефијске групе истиче:[2]
- Владајући саудијски селефизам. Ово је највећа и најистакнутија селефијска група, како то истичу многи саудијски протагонисти селефизма. Они углавном слиједе ханбелијски мезхеб и сарађују са влашћу. Ова група, представљена саудијском селефијском заједницом, избјегава отворени текфир и релативно строго приступа екстремним милитантним групама.
- Шејх Албанијева јорданска грана селефизма. Још једна велика група, што се тиче броја сљедбеника, која избјегава слијеђење било којег мезхеба и залаже се за стриктно законодавство утемељено на јасном доказу (dalīl-based jurisprudence). Политички нису много активни и избјегавају контакте са влашћу и екстремним милитантним групама.
- Покрет Sahwa из Саудијске Арабије који је био укључен у мирну политичку реформу без позивања на свргавање владара. Ова група се показала као изузетно активна у медијима што је довело до тога да су веома добро прихваћени од стране образоване омладине.
- Медхали групација је мања подгрупа саудијских селефија. Они су јединствена групација и представљају изузетак од остатка саудијских селефија. Њихова методологија је веома проблематична и базира се искључиво на подјели на оне који су селефије и који то нису.
- Египатски селефизам – такођер, представља широк спекат погледа на различита питања. Египатске селефије су највећим дијелом под утицајем шејх Албанијеве јорданске гране селефизма. Тренутно свједочимо великом оживљавању египатског селефизма након посљедњих дешавања у Египту и веома је тешко одредити какве ће ставове заузети и какве ће то посљедице имати на цјелокупно египатско друштво.
- Текфирије: они се углавном баве проглашавањем невјерницима (такфīр) владара који не владају сходно шеријату, али не позивају на борбу против њих, будући да није наступио одговарајући историјски моменат за такву борбу.
- Радикално-милитантне (jihādist) селефије: заступајући радикалне теолошке и политичке ставове ова грана селефизма укључује милитантне организације попут Ал-Каиде и Исламске државе.
Цитирани ставови потврђују процјену да селефизам у садашњем облику представља вјерско-идеолошки и политички покрет чији су циљеви успостава друштвеног уређења на принципима тзв. изворног ислама, те обнова калифата. Термин “селефизам” представља изведеницу из ријечи “selefus-salihini” којом се означавају прве генерације муслимана. Селефијске групе (па тако и оне у БиХ) не разликују се у својим вјерско-идеолошко-политичким циљевима, него у методима дјеловања. Слична подјела крајем 70-тих година прошлог вијека настала је и у организацији Муслиманско братство (чији је основни политички циљ обнова калифата (хилафета-исламске државе), па је тако дошло до увезивања дијелова овог покрета са појединим селефијским групама.
Након терористичких напада изведених у САД и Европи (11. септембар 2001., Шпанија 2003. итд.) Ал Каида је развила нову стратегију дјеловања, а која се кретала у правцу њене децентрализације и развоја регионалних огранака, са основним циљем рушења секуларних режима у исламских државама и успоставе “емирата” и „султаната“ у тим државама. Као резултат ове стратегије настају Ал Каидини “емирати” на Кавказу, Афганистану, Ираку, Јемену, Сомалији. Да би предуприједили идеолошки, а тиме и оружани продор Ал Каиде у арапске земље, САД су са својим савезницима подржале оснивање и дјеловање исламских организација на чијем челу су се нашли неки од (условно) умјернијих лидера и ауторитета унутар селефијског покрета и организације Муслиманско братство. Најзначајније од тих организација су Свјетска унија исламских уцењака и Европско вијеће за фетве и истраживања. Предсједник обје организације је египатски шејх Јусуф Карадави (иначе водећи вјерски ауторитет у организацији Муслиманско братство), а један од потпредсједника лидер селефијске реформистичке фракције повезивање u глобалнu лидер селефијске реформистичке фракције Sahwa, Selman Oadah (al Awde). Потпредсједник Европског вијећа за фетве и истраживања био је и бивши поглавар ИЗ у БиХ Мустафа Церић, док је Сафвет Халиловић (професор на Исламској педагошкој академији у Зеници) обављао дужност предсједника Вијећа повјереника у Свјетској унији исламских учењака.
Однос селефија према шиитима
Seyed Reza Taghavi, савјетник за вјерске службенике врховног лидера Исламске Републике Иран, Ayatolaha Hamneia, крајем марта 2014. године био је у посјети код реиса ИЗ БиХ, Хусеина Кавазовића. У истом периоду директор института “Ибн Сина”, др. Rouhollah Ghaderi Kangavari остварио је сусрет са директором Института за Историју у Сарајеву, др. Хуснијом Камберовићем. Дан касније, 2.04. 2014. године, Kangavari је посјетио директора Интернационалног универзитета у Сарајеву (UIS) Емира Хаџикадунића. Хаџикадунић је, иначе, у периоду 2010-2013. године обављао функцију амбасадора БиХ у Ирану. Током наведених сусрета договорена је међусобна сарадња.
Али, поменути сусрети били су повод за реаговање водећих селефијских даија у БиХ, Сафета Кудузовића и Џевада Голоша, који су у својим предавањима (Кудузовић у Џамији краљ Фахд, а Голош у едукативном центру “Еманет” у Мостару) упозорили ИЗ БиХ на дужност да заустави шиитско дјеловање у БиХ. Кудузовић (који је у свом предавању био знатно оштрији и директнији) навео је да ће доћи до “великих белаја” уколико ИЗ БиХ не заустави шиитско–рафидијску пријетњу за ислам у БиХ. Говорећи о дјеловању шиита у БиХ, Кудузовић је навео да шиити дјелују перфидно јер иза њих стоји држава Иран, а који је наводно у коалицији са Западом против сунитских муслимана. Како је нагласио, измедју шиита и сунита постоје непремостиве разлике, које ни шејх Карадави није успио да приближи[3], да би на крају нагласио : ”Нема никаквог приближавања – јасна црта”.
За ширење шиизма у БиХ, Кудузовић је оптужио и акуелну бошњачку политику, која је, по њему, довела до економске зависности ученика и студената од Ирана: ”…дјелују перфидно, дјелују са стипендијама, финансирају их у школи, екскурзије, финансијска помоћ, срж ти узму (мисли на омладину – нап.). Тако је настао “домаћи вирус”. Не пише се добро нашем исламу, ако се не зауставе шииитски мисионари. Не треба нам Ибн Сина, њихове школе, њихови колеџи…”
Као најзначајније мисионаре шиизма у БиХ, Кудузовић је навео Институт Ибн Сина, Фондацију Mulla Sadra (директор Akbar Aydi), Перзијско- босански колеџ у Илијашу и тзв. ”Кућу босанску” у Љешеву. “Кућа босанска” у Љешеву је изграђена захваљујући донацијама организације “Свјетска федерација шиија дванаестимамија (World Federation Shia Ithna Asheria)[4] током 2013. године. Процјењује се да шиитска организација у БиХ окупља око 300 сљедбеника, углавном са подручја Илијаша. Као лидери ове организације у БиХ најчешће се наводе Abdullah Sahabar i Ertan Basarik.[5] Критику шиизма код Бошњака и уопште, критику иранских културних институција присутних у БиХ, често у својим предавањима износи и Зијад Љакић, лидер селефијског џемата у Завидовићима[6], и у том контексту осуђује, по њему, превише толерантан однос ИЗ БиХ према шиитској интерпретацији ислама.
Закључак
Селефизам у БиХ као вјерско-идеолошки и политички покрет знатно је присутнији него се јавно признаје. У ком правцу ће се највише развијати зависи од процеса који се у овом покрету одвијају на глобалном плану. Поред фракција које су идеолошки наслоњене на Ал Каиду и Исламску државу, значајан безбједносни проблем може представљати и фракција која је идеолошки везана за Унију свјетских исламских учењака и организацију Муслиманско братство. На ову чињеницу указују и све чешћи наводи о ширењу бошњачког радикализма. С обзиром на процесе на глобалном плану, било је реално за очекивати да ће Саудијска Арабија настојати да Муслиманско братство (или његове дијелове) врати под свој идеолошки утицај. Таква ситуација, имајући у саудијске “савезничке везе” може створити простор за нове манипулације овим покретом и његову инструментализацију. Стога селефистички покрет у БиХ треба сагледавати у свим аспектима и кроз све безбједносне ризике које његово дјеловање може донијети. Заоштравање односа између селефија и шија у БиХ, потребно је посматрати у контексту односа и актуелних сукоба на глобалном плану. Стога не треба искључити ни могућност одређених насилних акција селефија према шиитској заједници у БиХ.
[1] http://www.akos.ba/u-fokusu/sta-je-selefijski-islam-razlike-i-slicnosti-selefijskih-grupacija
[2] http://www.akos.ba/u-fokusu/sta-je-selefijski-islam-razlike-i-slicnosti-selefijskih-grupacija
[3] Ради се о преговорима Карадавија и ајатолаха Хамнеиа који су вођени у току тзв. “арапског прољећа “, а који су на крају, због краха “арапског прољећа”, завршени неуспјехом.
[4] Ова организација издаје и периодични лист ”Муслимански живот”, а за локално становништво организује медицинске услуге, курсеве енглеског језика, семинаре и итд.
[5] Наведена двојица лидера ове организације су учествовала на различитим студијским путовањима у Иран (универзитет у Кому).
[6] https://www.youtube.com/watch?v=MeGbF2s4FLE
