Србији предстоји период преласка из једног историјског квалитета у други. Ако је уочи приступања Европској унији она представља традиционално друштво са хришћанским појмовима о честитости и угледу, то ће испуњење тачке 23 преговора о приступању у ЕУ, то радикално променити.
Не схватам – узвратиће сваки читалац који поздравља систем мера које спречавају корупцију у друштву – добро је да наши чиновници убудуће буду полагали рачуне не само за сопствене приходе, него и за приходе родбине по првој линији сродства. То јест, о приходима целе породице. Поред тога, у Србији ће се појавити омбдусман који ће контролисати поредак у тој области. И само треба да се неки политичар појави у Скупштини у оделу марке Бриони и омбдусман ће одмах почети дреку: због чега мушкарац носи одело који вреди колико његових пет месечних плата?!
Шта тек рећи о приватизацији бивше народне имовине која није увек пролазила глатко. Сада ће учесници приватизације морати да се фиктивно разводе од својих супруга, да би већи део непрописно стечене имовине отпао на њихова крхка плећа.
Али нисмо хтели причати о томе. Борба са корупцијом у демократском друштву представља светињу и нису узалуд у најнапреднијим земљама ЕУ по том питању достигли врхунске резултате. У том смислу да свако мора да плати порез, уколико, наравно, нема рачун у оф-шор зонама.
У Србији ће се такође побољшавати ситуација са порезима чак и за оне који не могу да плате порез. Поредак је поредак. Ми говоримо о томе да је корупција главни елемент тршишне економије и зову је каматном стопом. Тај једноставни приступ, осмишљен од стране паметних нерадника у освит човечанства и представља главни елемент распадања човека (корупција у преводу са латинског значи распадање). Каматна стопа легализује паразита као корисног чиниоца друштва. Та друштва у којима је он уздигнут у основни животни закон, постаје корумпирано у својој унутрашњој суштини. Та друштва бесконачно порађају незакоње, насиље и распадање. Истина, све је то оформљено по неким правилима. Хришћани знају да Православна Црква до дан данас не признаје каматну стопу, за разлику од римокатоличке. Зато што исходи из њеног, по хришћанство погубног морала.
Каматну стопу не признају ни исламске државе и она није постојала у систему реалног социјализма. Релативно чист морал у српском друштву условљен је тим околностима што му је социјалистички ситем привређивања одговарао у свом духовном оформљењу. А сада почиње оформљење потпуно другачијег духовног система, који иза спољашње уљудности економских односа скрива принцип преваре и пљачке.
Признајем, мени као човеку који је одрастао у социјализму, веома је тешко подизати банкарске кредите под високим каматним стопама. Не зато што ми је жао новца. Него зато што ће ми неко сести за врат и са задовољством користити моју радну снагу у себичне сврхе. Само због тога што се направио паметан и постао власник каматних стопа. А ја сам се направио паметан да постанем његов роб.
Мислим да многи српски грађани такође имају тај осећај. Но, сада их треба навикавати на то да се највеће достигнуће тржишног друштва и огледа у томе да се једни возају, док други пешаче.
Но, верујте да одела марке Бриони, која вреде пет месечних плата, неће нигде отићи од својих власника.
