Политичка казуистика је тако занимљива ствар да може да излуди сваког неприпремљеног човека. Ето, на пример, бивши премиејр Украјине Арсениј Јацењук је изјавио у интервјуу ТВ каналу ARD: “Руска војна агресија против Украјине је напад на светски поредак, и то је напад на европску безбедност. Ми сви се заједно веома добро сећамо совјетске инвазије у Украјини, а такође и у Немачкој. То се мора избећи и никоме не дозволити да прекраја резултате Другог светског рата, као што то сада покушава да уради председник Русије, господин Путин”.
Када се ово прочита, неопходно је хитно разлучити ко је ударио главом о довратник – читалац или Арсениј Јацењук. Зато што нормалан човек не може замислити да су совјети “извршили инвазију у Украјини” за време Другог светског рата, а поготово, да се не сме дозволити више оно што је СССР учинио са фашистичком Немачком.
Уосталом, све је јасно са Арсенијем Јацењуком. У психијатрији је одавно познато да запуштене форме клептоманије воде до озбиљне промене свести, која се граничи са паранојом. То јест, човек је стигао до таквог степена да се почиње свега бојати и доживљавати свет у изврнутом виду.
Но, зашто многи српски политичари упоређују Косово и Крим, тешко је схватити. Највероватније да већина од њих не болује од тешких облика клептоманије и требали би да разликују да међу добровољним изражавањем воље народа и насилним одузимањем територије, постоји не танка, него веома велика разлика.
У Криму је одржан добровољни општенародни референдум, који је показао да 95% људи не жели да над собом има украјинске нацисте. И они су били у праву, зато што притисак на неукрајинце у Украјини подсећа на норме из периода немачке окупације. Само што је донет закон о замени билингвистичког (двојезичног) образовања. И то у земљи где 50% становништва чине носиоци руског језика.
Господо, ви желите да се руски Крим врати назад у ту земљу без памети, само зато што су негде у Европској унији или Вашингтону смислили неке норме за самоопредељење? Но, уколико они траже поштовање таквих норми, зашто онда нису спровели општенародни реферндум на Космету или бар у Косовској Митровици? Као што је прописано, под контролом централних власти, то јест Београда? А они тамо нису уопште организовали никакав референдум. Била је то некаква жалосна имитација и то је све. У резултату тога, независност Косова је проглашена не путем народног изражавања воље, него само у парламенту. Но, САД и сва америчка развратна дружина је признала тај акт. Апсолутно незаконит акт са тачке гледишта међународног права.
И Ви ћете те догађаје ставити у исту раван? Уразумите се!
Зашто се апсолутно јасно поређење Косова и Крима никако не уклапа у главу већине српских политичара? Изругивање на Косову и демократски процес на Криму, они виде кроз исте наочаре.
Нека буде. Но, шта ћемо са Валенсијом, која је без сагласности Мадрида одлучила да се извуче на слободу? Уколико та веома богата провинција постане самостална, такође је нећете признати? Без обзира на то што је тамо 90% људи спремно да гласа за излазак.
Штитићете шпанске краљеве? Зато што они пију сокове из Валенсије?
Такве оцене ометају нормалну изградњу српске спољне политике. Сваки разуман човек схвата да су Србима на силу отели Косово. Но, не сме се допустити да тај проблем заслепи српску владу. У том неправедном свету мноштво народа праведно тражи слободу и независност.
Зар им се то може забранити? Долазак Кримске делегације у Србију, макар и незванично, изазвао је панику међу српским политичарима. Званична лица зазиру од Кримљана као ђаво од тамјана.
Интересантно је како се са таквом искомплексираношћу може даље живети? А шта ако Република Српска пожели да организује референдум о присаједињењу Србији? Борићемо се и рукама и ногама и слати да се реши у Бриселу. Или чак у Вашингтону.
Највероватније ће доћи време када ће Београд морати да промени снагу своје диоптрије. То очигледно смета да се спроводи адекватна политика.
Пут Арсенија Јацењука није прихватљив за нормалног човека. Тај најгори представник европског народа је на сопственом примеру показао колико се може ниско пасти у користољубљу и политичкој неодговорности.
Но, ми се надамо да нас представљају честити људи.
