Ја не верујем у речи Хашима Тачија да ће Србија ускоро прознати независност Косова. Генерално, ја њему уопште не верујем и никада се са њим не упуштам у расправу. Бескорисна ствар. Али у овом случају мало ћу се са њим поспорити.
Тачи је изгледа у својим сновима видео како су демократске вође Србије пошто су једном слетеле у Брисел право из борта авиона прочитале акт о признавању независности његове републике. Сећате се како је Невил Чемберлен махао из авиона минхенским пактом о деоби Чехословачке и при том блејао: “Ја сам донео мир нашем покољењу!” То је било 1938. године. Иначе, историја не крије да су у Гордом Албиону невила сматрали глупаком и тихо се кикотали слушајући његово блејање.
Но, у Србији све изгледа другачије. Оци нације су одавно узели у руке рачунаљке и схватили шта чека Косово у будућности. А та слика импресионира машту. Чудновато детенце НАТО пакта није у стању да било шта произведе и живи искључиво на рачун увоза. Огромна већина робе на тржишту Косова, увози се на територију Косова извана, највише је робе из централне Србије.
Поред тога, на полицама косовских продавница нуди се роба из Кине, Немачке, Турске, Италије, Албаније и Македоније. Од локалне робе ту су само наркотици, проститутке и времешни “калашњикови”.
“На Косову нема никакве производње, садашња политика нас је претворила у потрошачку економију. Ми увозимо 80% робе. Ако нема производње, онда се не може ни говорити о било каквом економском развоју” – изјавио је у интервјуу приштинском часопису «Экспресс» професор Муса Лимани.
Питајте Хашима Тачија како може живети народ који ништа не производи? Јер он купује за некакав новац то што му дотурају ближе и даље комшије.
Можда се Хашим Тачи осмехне својим шармантним осмејком вампира и стидљиво призна да је у његовом народу од давнина развијена природна размена. То јест, његов народ размењује са другим народима хероин и девојке украдене у Европи, за храну. Можда он предосећа да братија из европских мафијашких ланаца не заборавља своје рођаке на Косову. Па и родитељи из Брисела Приштини бацају новчиће због сиромаштва.
Али хајде да признамо да сви ти поступци нису баш поуздани. Родитељи у Бриселу могу упасти у сопствене економске тешкоће, косовску мафију у Лондону могу да истисну неустрашиви повратници из ИДИЛ-а, а о наркотицима ни гуске не гугучу. Брзи долазак Талибана на власт у Кабулу довешће до прекида тока хероина из Авганистана. Талибани не воле наркотике.
И шта ће онда бити са јадним косоварима?
Вероватно ће они у почетку трпети своје револуционарне вође јер је то најбезбедније. Но, када сиромаштво све истински обузме, тад ће они у складу са локалним традицијама организовати оружани преврат и поставити власт која ће обећати да ће их све нахранити.
Међутим, за разлику од Спаситеља, нова влада не може са пет хлебова и три рибе да нахрани све становништво. Мораће се размислити о економском препороду, а то вам није исто као скакати са “калашњиковим”. Без учешћа Србије не може бити ни говора о било каквом економском препороду, јер америчка база “Бондстил” као очигледан доказ америчког пријатељства са косоварима, не производи ништа осим потражње за локалним проституткама.
А онда ће тај који се нађе на месту Хашима Тачија (а он ће се обавезно наћи) бити пред дилемом: шта је важније – тражити признање независности и седети гладан, или ипак не журити са независношћу, него се бавити реалном сарадњом?
Он ће највероватније изабрати друго, иако се то неће свидети родитељима у Бриселу. Нису се због тога превијали у порођајним мукама. Али шта да се ради, ако хоће да се једе.
И тада ће изнићи питање: ради чега је тако много крви било проливено?
