Трамп слави победу. И прима честитке. Примио је и Вучићеву, но верујем да је није ни погледао. Заиста, не знам како се сада осећа Вучић који је, још колико јуче, о трошку грађана Србије, куповао себи виђенија места на скупим Хилариним предизборним манифестацијама, помажући тиме њену кампању, а пред камерама америчких телевизија изигравао срушени контејнер за истресање породичног ђубрета Клинтонових(1) које су, не тако давно, сејали по Србији и српском народу, па одједном пожелели да негде нестане, али ја сам испуњен и задовољан. Наравно, не због, ко зна које по реду, потврде Вучићевог политичког дилетантизма, дипломатске неотесаности и одсуства било какве визије, већ пре свега због значаја који Трампова победа може имати у борби за мирно успостављање мултиполарног света и очување постојећих цивилизацијских вредности које су се нашле на мети осионих глобалистичких елита.
Истина, у овом тренутку, тај значај се више наслућује него што се може реално сагледати, јер у политичком смислу Трамп и даље остаје велика непознаница, али једно је сигурно – чак и да је он пројекат оних који себе називају „Господарима“ планете (што није немогуће) Трампов улазак у Белу Кућу значи прекид праволинијског кретања ка униполарном свету које је отпочео Реган, а следили сви амерички председници који су иза њега долазили. И то је само по себи велика ствар.
Први пут од када је започео своју велику офанзиву, која је збрисала Берлински зид, па онда Совјетски Савез, Југославију и умало Русију, глобалистички нуклеус који влада моћном финансијском, медијском и манипулативном машинеријом и који већ деценијама производи америчке председнике, управљајући њима као луткама на концу, показао је нервозу, неодлучност и пукотине у, иначе, детаљно разрађеном концепту. Разлог је само један – Путинов бедем у који су ударили много пре него што су очекивали, а који је испао много тврђи него што су мислили.
И Доналд Трамп, смешни политички Дон Кихот са почетка изборне кампање постао је, на њеном крају, велики победник, Краљ коме се зла вештица, уморна и нагло престарела, одвећ брзо поклонила, само да би што пре побегла на спавање. Далеко од прљаве кампање, погрешних процена и оних за које је веровала да постоје само као бројеви и лако надокнадиви ресурс. Народа!
Они који сада анализирају где је и како погрешила ова, крвавим новцем, зомбирана жена, следе инерцију времена којег су се Господари управо одрекли пуштајући је низ воду. Нигде није погрешила. Бар не више него њени претходници који су успели. Радила је све што и они, имала је довољно пара, професионалци у њеном штабу били су врхунски, доминирала је у свим мејнстрим медијима, чак је августа ове године њена номинација оверена великим сатанистичким зазивом у Боемској шуми(2), црним благословом коме присуствују сами Господари и који је носило најмање седам предтходних председника САД. Узалуд. Једноставно, возила се у аутомобилу превазиђене концепције. Руси су направили бољи, а Трамп га је клонирао или добио на поклон. Свеједно. Јер, ако упростимо ствари видећемо да је Трамп, кроз кампању, све време себе представљао као будућег америчког Путина, јаког појединца који ће радити у интересу народа и нације, а не отуђених елита. И амерички народ је то препознао и прихватио, посебно умирућа средња класа којој је Трамп последња шанса за спас од крпеља елитизма.
И тако је, снагом самих друштвених закономерности, низ Путинових тактичких победа последњих година прерасло у, до сада, највећи стратешки пораз глобализма и евро-атлантизма и то на њиховом терену.
Препознали су то и глобалистички Господари и зато ће Хилари препустити њеној судбини, а свој дотрајали модел једноставно извући из употребе и свету понудити нови, савременији, са нешто више простора за путнике позади, али у основи истом идејом униполаризма. Но, чак и да којим чудом приволе или приморају Трампа да седне за волан тог модела, за то ће им требати извесно време, које баш и не ради за њих. Јер, од доласка Путина у Русији се више сат не враћа унатраг!!
И зато ћемо у овој анализи апострофирати неколико важних порука које проистичу из Трамповог избора, а тичу се стварања мултиполарног света као неминовног услова опстанка људске цивилизације.
А Хилари оставимо, потрошену и болесну, да се себе сећа као насмешене прве даме која поносно корача крај свог витеза, давно несталог на уснама Монике Левински.(3)
НЕКЕ ПОРУКЕ ТРАМПОВОГ ИЗБОРА
Пре свега, морамо истаћи да победа Доналда Трампа у Америци, остварена на антиглобалистичкој изборној платформи, долази након Брегзита који се, такође, тумачи као побуна британског народа против униполарног концепта света који предвиђа да моћ „елите“ треба да замени снагу нације. И опет је у центру тог бунта био средњи слој, симбол снаге сваког народа, незадовољан својим све лошијим материјалним и социјалним статусом. Евидентне паралеле између ова два догађаја не смеју се занемарити, јер указују да се ради о озбиљним друштвеним процесима који наговештавају сукобе и драматиче промене у две државе које су, уз Ватикан, носиоци глобалистичке идеологије и њене реализације на терену.
Евентуално враћање политичке моћи из наднационалних институција у националне оквире неминовно би означио крај глобалистичке ере и зато није без основа питање да ли је Трамп заправо весник почетка анти-глобалистичке револуције на Западу?!
Друга занимљива порука тиче се односа Трампа према Русији и председнику Путину. Они су били линија чеоног судара две међусобно супростављене кампање. За разлику од Хилари која је Русију и њеног председника максимално сатанизовала, а ту линију пратили су и водећи амерички и западно-европски медији, Трамп је према Путину исказивао поштовање и најављивао дијалог са Русијом о свим спорним питањима, трудећи се да просечном америчком бирачу себе представи снажним националним лидером, баш какав је и Путин у Русији. Од тога није одустајао ни када га је друга страна почела називати „руским шпијуном“ или „Путиновом испоставом у Америци“. И то му је донело резултат, што јасно указује да амерички народ није насео на пропаганду своје „елите“ и да разуме да му ни Путин, ни Русија нису стварни непријатељи. Истовремено, то је још једна потврда да просечни амерички бирач жели националну државу окренуту себи и својим проблемима, а не светског полицајца, као и да не жели никакав сукоб са Русијом. У то име Путин је заиста имао разлога отворити шампањац.
Треће, од шпанског грађанског рата наовамо тешко да је било иједног догађаја који је тако јасно поларизовао светску политичку сцену као ова изборна кампања. Владајући кругови свих европских земаља, изузев Мађарске, подржале су прљаву кампању против Трампа и анти-руску хистерију Хилари Клинтон, најблаже речено, прилично неодмерено, да не кажем агресивно. Јасно је да су то радили следећи инструкције креатора новог светског поретка, али ваља се суочити са последицама. Са друге стране, све антиглобалистичке снаге, од националне европске деснице до Викиликса, удариле су на Хилари и симболику онога што она представља, а прве честитке новом америчком председнику дошле су од Владимира Путина и француске десничарке Мари Лепен, што свакако треба регистровати.
Четврта порука везана је за улогу медија у изборном процесу. Чињеница да је на америчким изборима победио кандидат који није имао никакву пажњу мејнстрим медија, изузев негативне, тек ће бити предмет озбиљног изучавања психолошких лабараторија евро-атлантизма, али је евидентно да су просечни грађани у њих изгубили поверење и да их или игноришу у медијском простору, или чине супротно од онога што им се сугерише. У сваком случају проста формула да изборе добија онај ко има већи простор у медијима мора се редифинисати. Трамп је показао и доказао да није тако!
И на крају, за овај део анализе, извесно је да неславни завршетак Хиларине номинације значи и крај изузетног утицаја који су Клинтонови уживали у Демократској странци. У том смислу, чини се, порука је да је Берни Сандерс изгубио номинацију, али добио будућност.
ДА ЛИ ЈЕ ТРАМП СВОЈ, ПУТИНОВ ИЛИ ГЛОБАЛИСТИЧКИ ПРОЈЕКАТ?
У овом тренутку Трамп је јавности толика политичка непознаница да је заиста тешко дати било какав смислени одговор на ово питање. Он сигурно није прави политичар, нити има дубље утемељење у странци која га је номиновала, али то не мора ништа да значи. Није га имао ни Роналд Реган, па је покренуо, односно интензивирао замајац. Истина, иза Регана је стајала „елита“, која у случају Трампа стоји насупрот. Бар на први поглед.
Но, да ли је то заиста тако?
Тешко је отети се утиску како је кључни моменат Трампове изборне победе био обнављање истраге ФБИ о Клинтоновима у самом финишу кампање, што није могло да се догоди без одобрења стварних центара глобалистичке моћи. У том случају, питање је зашто би Господари помогли некоме ко ради насупрот њихових интереса?
Али, да ли заиста ради нешто против њих или, свесно или несвесно, учествује у промоцији неког њиховог новог пројекта, налик на онај којим је у Русији, својевремено, инсталиран Лењин? Или им само купује време да израде поменути нови модел за униполарну идеју. Ни то није немогуће.
А можда је, ипак, на сталној вези са Путином, који га је Америци потурио као кукавичије јаје? Ко или шта може гарантовати да заиста није тако? Нико, наравно, сем Путина који ћути и (можда) испија шампањац.
На крају, можда је Доналд Трамп сам свој пројекат. Екцентрични богаташ који је пожелео да се мало игра, па му се допало. Сам против свих. Маса која кличе и сјај победника. Зашто да не?
Ни на једно од ових питања не можете у овом тренутку дати задовољавајући аналитички одговор. Али време пред нама и изазови пред њим (Трампом) даће га релативно брзо. Јер, Америка, а са њом и свет, налазе се на раскршћу!
Оно што је сигурно, јесте да је Трампова победа покрет америчког народа. И то антиглобалистички покрет. Баш као и Брегзит. И зато, верујем, Путин ипак испија онај свој шампањац …
_____________________________________
Упутнице:
(1) – https://www.youtube.com/watch?v=EJRgO0F-E8I
(2) – Боемска шума, приватни посед величине око 11 км2, у граду Монте Рио, крај Сан Франциска, на коме се сваке године окупља западна „елита“ ради сатанистичких ритуала, али и место где се формирају или уобличују многе политичке одлуке од значаја за планету. У години америчких избора имена председника се верификују кроз посебне сатанистичке ритуале. Женама приступ није дозвољен, па је на овогодишњем скупу Хилари Клинтон представљао њен муж Бил, а њено име је верификовано на уобичајени начин. Ово је први случај да ритуалом „верификовани“ кандидат није добио изборе.
(3) – Најпознатија секс-афера Била Клинтона.
