Последњих дана Била Клинтона у Бијелој кући, од децембра 2000. до јануара 2001. године, предсједник на одласку потписао је велики низ од 140 „указа о помиловању“ особа које су тада биле у федералним затворима или под федералном истрагом – међу којима су били и неки злогласни велетрговци дрогом и пословни људи оптужени за проневјере, утају пореза и преваре; неки тај чин – који је добио надимак Пардонгејт – сматрају Клинтоновим враћањем услуга сумњивим људима који су финансирали његове изборне кампање.
Девет мјесеци касније, још увијек активна обавјештајна мрежа, са структуром руковођења и управљања коју је поставио Бил Клинтон, приредила је Сједињеним Америчким Државама и тек изабраном предсједнику Џорџу W. Бушу – спектакл једанаестог септембра. Ал каида је напала Америку 11.09.2001. а онда је Америка напала Ирак и Авганистан, разорила, уништила и вратила их у камено доба.
Као дио обавјештајног система и „војно-индустријског комплекса“, Буш млађи је прихватио игру али права разарања и прави ратови чекали су повратак стварне моћи Клинтонових.
Та моћ је дошла до изражаја избором фрустрираног, искомплексираног конвертита који је све налоге испуњавао ревносно убијајући муслимане Авганистана, Ирака, Сирије, Јемена, Либије, а у Пакистану је убио Осаму бин Ладена – тог незгодног свједока прљавих послова Клинтонове олигархије.
Американци су убијали по Ници и Паризу (Шарли Ебдо и Батаклан), у Бриселу под носом НАТО-а и њихових служби, у Турској, кад год су то хтјели а сада убијају и по Њемачкој.
Није дилема како тумачити актуелне терористичке нападе у Анкари (убиство руског амбасадора Карлова) и Берлину (тероризам по моделу „камионског тероризма“ у Ници), него како, у ери медијског извјештавања са најнижих пропагандних и обавјештајних позиција, добацити бар зрно аналитичког расуђивања до јавности а да не будете оптужени као теоретичар завјере.
Неке неоспорне чињенице везане за два терористичка акта са обавјештајним потписом ЦИА ипак су се пробиле у јавност, па се пар закључака може извести из информација:
- Амбасадор Карлов је својим дипломатским напорима спријечио ескалацију турско-руских односа у правцу рата након обарања руског борбеног авиона изнад сиријско-турске границе и залагао се за превазилажење неспоразума. Он је био тај црвени телефон који се упалио када су пучисти у Турској хтјели свргнути и убити Ердогана. Његов допринос заједничком дјеловању Русије и Турске у Сирији је немјерљив. Сметао је америчкој служби једнако као и њемачкој – као што им смета намјера Русије, Турске и Ирана да се обрачунају са њиховим миљеницима, њиховим прљавим геополитичким убицама из Ал каиде. Уосталом, војно-политичко крило Ал каиде, „Џабхат Фатех аш Шам“, које се до јуче звало „Џабхатун ал Нусра“ – познати Нусра Фронт, је преузело одговорност за убиство руског амбасадора Карлова. Америчко-Ал каидин Нусра фронт је покровитељ убиства амбасадора Карлова, без обзира на касније неубедљиве демантије које су неки неупућени медији објавили, а који представљају класичну америчку матрицу демантовања и стварања конфузије. У Алепу је нападнут Нусра фронт – дакле Џабхатун ал Нусра тј. Џабхат фатех аш Шам. Логично је да се позив на Алеп односи на њих. И да освета припада њима. Конфузија – планирана – да се скине одговорност са америчких миљеника – Нусра фронта.
Убица је бивши полицајац, избачен из службе због повезаности са америчким обавјештајним центром у војној бази „Инџирлик“ и мрежом пучиста окупљених око Фетулаха Гулена.
- Истовремено у Њемачкој, неки фанатик, из Пакистана или из Туниса, ушао је у камион и несметано, на паркингу, јурио преко 80.километара на сат да би се ушетао међу невине грађане у божићној куповини, на Божићном сајму.
Пошто је тај догађај, тај терористички чин повезан са најважнијим вјерским празником у кршћанству и најважнијом похвалом Богу оцу, створитељу, који то није спречио, нити ублажио – неолиберално европско безбожништво добија на замаху јер вјерници своме створитељу, оправдано постављају незгодна питања.
Након прве грешке у идентификацији нападача из Берлина као „мигранта из Пакистана који је у Њемачку дошао Балканском рутом“ и његовог пуштања на слободу, баш као, послије Шарли Ебдоа, Батаклана, Брисела, Нице… открива се ново терористичко лице које „заборавља личну карту“ и друге документе („неколико пасоша“) у камиону којим је као средством извршио терористички чин. Зар то није исто што и „једанаести септембар 2001. године“ – зар путнички авион није претворен у терористичко оруђе и да након тог „терористичког патента Made in USA“, исто тако терористи нису заборављали пасоше и личне карте?
Нема дилеме да њемачка влада лаже и обмањује своје грађане, али да ли их по угледу на америчке службе и убија – то је право питање?! Хоће ли Меркелова преузети ту злочиначку палицу дестабилизације и подривања свјетске безбједности крећући од себе, односно од народа и државе који јој је дао повјерење да влада?!
Како другачије објаснити пропаганду и лажи о „Србину“ који се зове „Бобан С.“, а који је наводном Тунижанину, чија је лична карта пронађена у „терористичком камиону, обезбједио смјештај тј. стан, у коме је исламиста планирао ову терористичку акцију – него као подлу обавјештајну завјеру ЦИА и БНД, у којој су ипак убијани Њемци.
Њемачка мрзи Србију дубоко, историјски и национално. Ту чињеницу не може промијенити ни мирољубива и попустљива политика коју Србија води – али повезати Србију са исламистичким тероризмом, може само онај ко сумња у здрав разум конзумената ове информације. И ко вјерује у слијепо подаништво медија на Балкану, који ће ту информацију некритички и без ограде пренијети само зато јер ју је објавио слубени обавјештајни медиј БНД-а и њемачке званичне политике, Deutche Welle. Управо се то и десило.
Полтронски, проамерички и проњемачки медији у земљама бивше Југославије одлучно су денунцирали наводног Србина „Абу Абдурахмана“, који посједује и њемачка документа, са именом „Бобан С.“ а у којима је наведено његово наводно српско поријекло.
Да је то посљедњи њемачки примитивизам на рачун Србије, говори податак да је познати терориста Исламске државе са Косова Лавдрим Мухаџери такођер имао пасош са именом Бобан Депић, и рођен је у Србији (јер је Косово потпуно и стварно било у Србији), али га то баш нимало не чини Србином као што ни Мевлид Јашаревић, који је пуцао по Сарајеву на Америчку амбасаду, рођен у Рашкој области („Санџаку“), није Србин иако су врло жустро њемачки и амерички медији објавили вјест о терористи из Србије који је напао на амбасаду аутоматским оружијем.
Особа по имену Бобан Симеуновић – је измишљени српски идентитет: рођен и одрастао у Дортмунду, школовао се у Дортмунду – цјели живот је провео у Дортмунду, повремено је преко распуста долазио у Бор – наводно је и инжењер биохемије – има држављанство Њемачке и нема никакве везе са Србијом, осим чињенице да му породица вуче поријекло из Шарбановца код Бора. Ништа више од тога.
Он је Њемац Бобан, који је прешао на Ислам а не Србин Бобан.
Иначе, то име „Србин Бобан“ користили су на фалсификованим пасошима и познати терористи из Рашке области: Абид Подбичанин, Изудин Црновршанин, Сејад Плојовић, Мирза Ганић, Елдар Кундаковић… и многи други.
Све Бобан до Бобана али…Србина ни за лијека.
Само у њемачкој болесној мржњи и америчкој обавјештајној матрици терористичка мрежа створена у Босни и Херцеговини, у Сарајеву, Зеници, Тузли, Травнику и Бихаћу, која контролише све ове Бобане, не представља пријетњу безбједности јер је под наводном контролом влада САД, Британије, Француске и Њемачке.
Без обзира на одсуство разума у пропаганди која у Србији тражи „кривца за подршку терористима“, мала правда је, да у овој причи, влада Ангеле Меркел, ако жели наставити са овом производњом и дистрибуцијом антисрпске пропаганде – ипак мора наставити и са убијањем својих грађана.
Мање је битно када и како ће стати та врста пропагандног рата, важније је када ће западне владе, Француске и Њемачке, престати слијепо слиједити поражену америчку, неолибералну агенду и када ће престати да учествују у убијању својих грађана.
Ако нису спремни учествовати у рату у Сирији и Ираку, на том геополитичком полигону, на коме су ДАЕШ и Ал каида довели своје најважније потенцијале и ресурсе – онда ће се мигрантски таласи и терористичке акције наставити у Европи. Стварни кривци јесу Оланд и Меркелова – стварне убице Француза и Њемаца, су њихове владе.
Клинтонови предају званичну власт у Бијелој кући, али прљави послови, обавјештајне и субверзивне активности према другим земљама се настављају и сигурно ће кулминирати у идућој години – Европа ће бити поприште нових терористичких акција, више него икада.
Коалиција Русија-Иран-Турска може учинити све на Блиском истоку што испланира и ту јој није потребна ниједна западна влада, ни НАТО пакт. Рат против тероризма се наставља.
