Сапуница око председничких избора у Србији и даље се одвија у режији странаца. Девенпорт и Скот наложили су Вучићу да одустане од општих, односно парламентарних избора, јер су проценили да би их глатко изгубио. Важније је уклонити Томислава Николића као председничког кандидата. Николић је радо посетио Русију и с пуно хвале говорио о тој посети. Као врховни командант Војске Србије иницирао је војно-техничку сарадњу са Русијом. Подржао је Републику Српску. То је било недопустиво са становишта НАТО, за Брисел, за Скота и Девенпорта.
Стога су се Скот и Девенпорт досетили – случај Воз. То је била прилика да се запали север Косова, изазове интервенција Приштине, а све заврши протеривањем Срба. Вучић је од почетка активно асистирао – наредио је Вулину и Ђурићу да оките воз, окупе децу и културно-уметничка друштва. Била је то прилика да се „драгом Рами“ Косово преда на тацни. Вучић није осудио Рамину изјаву да ће Срби на Косово моћи долазити само као туристи. Да ли то Рама на Косово полаже већа права од Србије? Вучић годинама игнорише обавезу Владе Србије да се са челницима Срба са Косова ради усаглашавања политике састаје бар једном у пола године. За цело време своје владавине Вучић је то учинио два пута. Вучић је престао постављати питања о Савезу општина и учешћу Срба у правосудним и другим структурама.
Девенпорт и Скот су планирали да Воз изазове „мали погранични спор“. Убрзо би интервенисао КФОР, односно НАТО из базе Бондстил би блокирао границу, а РОСУ и друге снаге Приштине обрушиле би се на Србе. То се није догодило јер су из обавештајне службе једне Србији пријатељске земље објаснили Вучићу да знају шта се спрема, да им је сценариј потпуно познат, а најавили су и консеквенце. Вучић се након тога театрално поставио као миротворац, поново је постао гарант стабилности, замолио Албанце да не убијају Србе. Убрзо је утекао у полупразни Давос како би се приказао као личност коју уважавају у свету. Он, храбри вођа који је имао храбрости да заустави воз и сукоб на Косову. У Давосу се, опет, током разговора са Бајденом дуго држао за руке. А Бајден је рекао оно што Вучић воли да чује – да је храбар политичар, државник који не гледа у прошлост, и обећао да ће утицати на ероинтеграције.
План Трилатерале је да се Николић елиминише као председнички кандидат, да то буде Вучић који би као председник Србије потписао указ о Косову и промени Устава Србије, и да Зорана Михајловић буде нови премијер. Вучићеву кандидатуру морао је подржати и Дачић, иако му је познато да га Михајловићева не види у својој влади. Николић у првим годинама свог мандата није схватио размере Вучићеве издаје. Није дешифровао ни свакодневне изјаве Михајловићеве да је она због „вучијих времена“ да Вучић буде кандидат за председника. Након изјаве да је са синовима спреман бранити Србе на Косову ако их Албанци нападну Николић је изложен канонади напада од Михајловићеве и ДС. Михајловићева не одустаје од напада ни када је Николић тражио да Влада Србије на основу резолуције 1244 пошаље војску у северни део Косова поводом кризе настале у случају Воз.
Какав је Вучићев однос према Републици Српској? Након што је одлазећа администрација председнику Српске Милораду Додику увела санкције Вучић је дао безбојну и неутралну изјаву. Није рекао да Додик то није заслужио нити је оптужио актере активности против Додика. Шта ћете, Вучић увек пита Девенпорта шта сме да изјави. Зато никада није осудио Изетбеговића због његових изјава, нити је оптужио Сарајево за исламизацију Босне. Вучић Републици Српској спрема исто што и Србима на Косову.
Његови театрални наступи су представа за јавност, поглед у небо, глума претходно одобрена од Скота и Девенпорта. Свим министрима, службеницима и институцијама забранио је да коментаришу дешавања у региону. Зашто? Шта то велико треба да се догоди Србима на Косову или Србима у Републици Српској? Шта то спрема убеђени месија, једини тумач политичких збивања и политичких операција у Србији и на Балкану? Уцењен и заробљен у прошлости, вођа који ради 23 часа дневно, једини који је поштен у Србији, никоме ништа не дугује, нема ни трунке имовине више од када је постао председник владе, заробљеник либерализма и НАТО, сјајан пример егоизма, мајстор манипулација и превара. Интезитет Вучићеве покварене политике постаје разоран.
