Бжежински није рачунао на тихи преображај Русије у глобалног „играча“. Стога је привидно ревидирао своје ставове у погледу активности које треба да предузму САД. Била је импресивна активност и професионалност учтивих зелених војника који су запањили свет када су на ванземаљски начин увели Крим, сходно жељи његових становника, у матичну државу. Тада је Бжежински схватио да Русија, уместо да се распада због унутрашњих противречности како је он предвиђао, постаје незаобилазна геополитичка фигура. Након тога Русији је дао значајно место у будућим дешавањима и предложио да се са Русијом сарађује. Бжежински привидном променом својих гледишта жели изманипулисати Русију, а главна његова делатност се своди на нарушавање партнерства Русије и Кине. Такве активности су већ на сцени. Моћни медији у власништву неокона објавили су непоуздане и нетачне вести како Кина размешта интерконтиненталне ракете на кинеско-руској граници. Део медија даје објашњење да су ракете уперене на САД, а део да су усмерене и на Русију. Од објављених информација једина тачна је да Кина располаже типом ракета који се помиње. Друга информација, објављена у истим медијима, гласи да САД, сходно наредби новог председника Трампа, на Тајвану граде велику војну базу.
Циљ неокона је да дезинформацијама доведу Трампа у тешку ситуацију како би закомпликовали његов сусрет с Путином, а састанак с кинеским председником постао немогућ. Нити би Трамп, нити би његови сарадници, кратко време након преузимања дужности предложили нешто тако непрофесионално. Трамп, који је у пуној брзини потписао и ревидирао многе законе и уговоре од стратешке важности не би преко ноћи ризиковао и довео САД на ивицу рата са Кином. Трамп то сигурно неће урадити бар док Кину економски не ослаби и не умањи трговински суфицит који Кина са САД има у износу од скоро 300 милијарди долара. Трамп мора консолидовати војску, модернизовати је и учинити ефикаснијом, покушати обезбедити предност у сајбер простору, флоту уредити по одређеним приоритетима, уз модернизацију и непробојност комуникација.
Шта медији неокона желе постићи? Сигурно је да ће Трампу отежати ситуацију, али ће лажима довести до уништења медија и новинарства каквог смо познавали до данас. Проузроковаће укидање низа штампаних, преко стотину година кредибилних и демократских медија, а новинарство ће се преселити у сајбер простор који ће читаоцима пружати информације на глобалном ниво у неколико секунди. У тој трансформацији читаоци ће уочити кредибилне портале са тачним информацијама, а неолиберализам и неокони постојаће само у историји. Друга последица ће бити да као извор информација неће преживети ни друштвене мреже које су бесомучним активностима, заснованим на лажима и режираним вестима, покушале уништити истину, у чему нису успеле. Манипулатори друштвеним мрежама остаће без публике и конзумената. Медији уместо да промовишу дијалог и сарадњу, осуђују ратове и увођење тенковских демократија, подижу тензије, „слуђују“ народе и мале државе, скоро садистички уживају у својој бахатости и егоизму, распирују мржњу између народа и држава, између етничких група чак и у својој држави. Одустаје ли Бжежински од теорије хаоса? Не би се рекло. Али, хаос је немогуће држати под контролом.
Како би дали традиционални допринос тезама које је Бжежински изнео у својим књигама, британски естаблишмент у својим медијима показује вековну, патолошку мржњу према Русима и Србима, указујући на Балкан као регион у којем је извесно избијање рата ако Руси подрже Србе и покажу интерес за Македонију и Црну Гору. Британци поуздано „знају“ да је неизбежан сукоб на северу Косова и југу Србије и да ће он „запалити“ Балкан. Британци у ствари постављају сцену за нове сукобе на Балкану који су неопходни њиховим империјалним апетитима.
План је једноставан. Тереза Меј има задатак да приволи Трампа да преиспита своје ставове о НАТО, и да га убеди у важност тог војног блока. Опстанак НАТО је неопходан како би се осујетила Русија у Украјини, на Балтику, и на Балкану преко кога Русија улази у ЕУ. На Балкану и Кина, за Трампа највећи проблем, гради крак Новог пута свиле. На Балкану је кинески капитал све присутнији, што је против интереса Ротшилда и покрета Бостонска чајанка, ултрадесничарске струје републиканаца. Тереза Меј ће Трампу Балкан представити као нову линију између Запада и Русије. Указаће да су Срби већ започели један светски сукоб атентатом у Сарајеву, да су Срби терористи, народ гори од народа Исламске државе. Срби су реметилачки фактор.
Британски и француски медији већ врше припреме како би планиране нападе Албанаца на српске енклаве на Косову представили као гушење побуне, јер су енклаве наводно припремале устанак. С друге стране, Албанци на југу Србије морали су се бранити од покоља који им је спремао Београд. Руски центар у Нишу прети да превазиђе базу Бондстил и обезвреди њено постојање. Нападе Изетбеговићевих фаланги на Републику Српску представиће као одбрану суверенитета БиХ, јер је држава била у опасности. Британци планирају користити исламске екстремисте на Балкану за покоравање и протеривање Срба, јер цене да ће на тај начин са Балкана протерати и Русе. Тачи је под њиховом контролом, као и политичари у Рашкој области. Ипак, за Британце је Бакир Изетбеговић најпоузданији и најинтелигентнији сарадник на Балкану, са готовом структуром исламске БиХ.
Британска премијерка ће од Трампа тражити помоћ за опстанак НАТО. За Украјину, која није чланица НАТО, захтеваће да се прогласи савезничком државом од националног интереса како би НАТО могао да је брани од „руске агресије“. Специјалне снаге САС већ су на терену и спремају увлачење Русије у директан конфликт са Украјином. Мејова очекује да Трамп „због будућности демократског света који гарантују САД и НАТО“, покаже разумевање. Уједно, Мејова ће код Трампа лобирати да познати русофоб, Дејвид Камерон, преузме НАТО од Столтернберга. Постаје јасно зашто преговори о Косову нису успели, зашто је Брисел дозволио да Суд и Тужилаштво БиХ преузме породица Изетбеговић. Сав цинизам ЕУ долази до изражаја.
Мале су могућности да мисија Терезе Меј буде успешна. Трамп је неће послушати, нарочито када је реч о опстанку НАТО у садашњем облику, који је за Трампа гломазна и трома организација, попут ЕУ. Трамп је мајстор корпоративног управљања. Он је увек спреман на пословни ризик, али неспреман неће брзоплето предузимати акције. Трамп неће олако ризиковати ни сукоб са Русијом, нарочито не са непознаницом какав је НАТО у садашњим околностима. Трамп у погледу односа са Русијом неће предузимати ништа пре састанка са Путином, који ће се вероватно ускоро одржати. Где је опасност? У томе да Тереза Меј по повратку из Вашингтона у фрустрираном стању да сигнал да се запали Балкан, стављајући Трампа пред свршен чин и пред тежак избор. Наравно да ће Лондон учинити све да у тим активностима остане невидљив.
Хоће ли Мејове успети да Украјину увуче у директан сукоб са Русијом. И за то су мале могућности. То није успела ни Викторија Нуланд која је лично припремала инциденте украјинских снага са руском војском. Може се закључити да је Украјина издала Нуландову јер није смела да ризикује, свесна погубног развоја догађаја. Чак су и фашистичке фаланге устукнуле када им је предочена могућност да нападну руску војску. Да ли је сада ишта другачије? Сходно ранијој Обаминој наредби, трупе САД се гомилају на Балтику, али да ли ће добити Трампову извршну наредбу? Неће.
Трамп ће, као што је и обећао, прво средити стање код куће, стабилизовати унутрашњу ситуацију, подизати привреду, редефинисати стратегију и односе са Ријадом и Заливским земљама уопште, дефинисати односе са Ираном ради безбедности Израела, при чему је будућност Палестине као државе веома спорна. Затим следи обезбеђење Израела са Синаја, договор са Сиријом око Голанске висоравни, те неутралисање Муслиманског братства.
Сусрет Путина са Трампом показаће сав бесмисао хистеричних напада медија неокона на Путина и Русију. Тај сусрет ће вероватно открити Путина као човека који се разуме у вођење корпорација, што ће се Трампу допасти. Када амерички председник схвати да Путин види Украјину као економси проблем и жели олакшицама да реши економске проблеме у Украјини, дијалог ће се отворити унедоглед. Путин неколико година спашава Украјину од зиме и глади, допуштајући и даље доток гаса, док је Запад Украјину снабдевао само оружјем и лажним обећањима. Судећи по прагматизму оба државника реална је могућност проналажења решења за многе горуће проблеме. Али, то није циљ неокона који у хаосу виде једини начин свог опстанка.
