Ескалација политичке кризе у Македонији (БЈРМ) креће се полако али сигурно већ добро утабаним стазама које је овде на брдовитом Балкану још у прошлом веку уцртала осовина НАТО-ЕУ. Уочава се већ испробани сценарио који су креирале удружене злочиначке организације и институције НАТО, ЕУ и Сорош. Најпре политичка криза, па обојена револуција и на крају грађански рат. Ратни тапани (бубњеви) увелико најављују жестоке сукобе у Македонији.
Све је почело након ванредних парламентарних избора у Македонији одржаних 11. децембра 2016. године на којима су три највеће партије освојиле највише мандата за македонски парламент (Собрание*). Владајућа партија ВМРО-ДПМНЕ (лидер Никола Груевски) освојила је 51 мандат а опозициона партија Социјалдемократски савез Македоније – СДСМ (лидер Зоран Заев) 49 мандата, док је Демократска унија за интеграцију – ДУИ (лидер Али Ахмети) освојила 10 мандата. Остале четири албанске партије освојиле укупно 10 мандата. (1*)
Занимљив је податак да је ДУИ најјача политичка партија етничких Албанаца основана 2002. године у Тетову од дела припадника Ослободилачке националне армије (ОНА), која је одговорна за изазивање сукоба у Македонији 2001. године а њен садашњи лидер Али Ахмети био је тада командант ОНА.
Како ни једна политичка партије није успела да освоји већину а владајућа партија ВМРО-ДПМНЕ након избора није обезбедила коалициони споразум који би јој омогућио формирање владе решење су нашли западни ментори. Успели су да „убеде“, новчано или претњама, лидера СДСМ Зорана Заева да направи коалицију са албанским партијама и сакупи 69 мандата што га сврстава у главног и јединог конкурента за састав македонске владе.
Увидевши опасност која прети Македонији од будућег састава владе и договорене политичке платформе СДСМ и албанских партија, председник Ђорђе Иванов не жели да повери мандат за састав владе Зорану Заеву управо због поменуте политичке платформе која је штетна за Македонију. Тако је на самом почетку политичке кризе изазване циљно од нама добро познатих режисера са западне стране створена ситуација која прети да прерасте у грађански рат. (2*)
Сада се одвија препознатљив сценарио, долазак „миротвораца“ и „душебрижника“ из Брисела који притисцима желе да реше ситуацију у Македонији. Уколико се буде формирала нова влада СДСМ и албанских партија, грађански рат је неизбежан а Македонија је погодно тло за један такав сукоб. На ратну сцену би изашле разне политичке фракције које би биле носиоци паравојних формација. Рат би имао етнички, верски и политички карактер, уосталом већ виђено на простору СФРЈ. Срби у Македонији били би жртве а Србија вероватно увучена у сукоб. (У Македонији данас живи око 30.000 Срба са статусом националне мањине –прим аут.). (3*)
Коме се то жури да изазове грађански рат у Македонији не чекајући став нове америчке администрације и председника Доналда Трампа можемо веома лако да закључимо. Да ли ЕУ тиме покушава да докаже како јој је неопходна још већа НАТО заштита и пошаље поруку председнику САД да одустане од најављеног смањења утицаја Алијансе на простору ЕУ?
Како и чиме ће Македонија да дочека евентуални грађански рат који је неминован уколико се буде спровела најављена политика Зорана Заева и коалиционих албанских лидера?
Оружане снаге Македоније су организоване по НАТО стандардима и чине их Министарство одбране и Армија Републике Македоније – АРМ. (4*)
Основи националне одбрамбене политике и доктрине стратешки су опредељени ослонцем на политичку и економску интеграцију са ЕУ и интеграцију у систем колективне безбедности чији је носилац НАТО.
АРМ је формирана 1992. године након повлачења ЈНА са простора Републике Македоније. Организацијско-формацијска структура данашње АРМ:
- Генералштаб АРМ
- Копнене снаге
- Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана (РВ и ПВО)
- Команда специјалних снага
- Логистичка команда
Бројно стање АРМ је око 13.000 војника, од тога оперативни састав броји око 8.000 војника. Резервни састав броји око 48.000 припадника, што износи 10% од укупних могућности. Са веома скромним војним буџетом од око 200 милиона УСД и наоружањем које поседује, АРМ не представља озбиљну оружану силу која би могла да одговори актуелним безбедоносним изазовима и претњама. (5*)
АРМ је прва увела професионализацију војске у региону а 2006. године укинут је обавезан војни рок па се поставља питање из ког контигента се попуњава резервни састав и како се надокнађује пропуштена војна обука неколико генарација младих људи.
Веома су скромне ватрене могућности АРМ, свега 2 механизована пешадијаска батаљона из састава 1. механизоване пешадијске бригаде, један ренџерски батаљон из састава пука за специјалне операције и један тенковски батаљон (31 тенк Т-72) представљају професионални део који може да се употреби одмах у случају погоршања безбедносне ситуације у земљи. РВ не поседује борбене авионе већ у свом саставу има само хеликоптере (6 транспортних и 10 јуришних). Остали део АРМ организован као ратна резерва морао би након мобилизације да изврши додатну вишенедељну обуку како би могао да се употреби за борбена дејства.
Са друге стране шиптарски терористи су веома добро организовани у војне формације са модерним пешадијским наоружањем и лако преносним системима за ватрену подршку и ПВО заштиту. Обука се изводи у центрима за обуку несметано јер и данас постоје места у западној Македонији у које полиција не улази. Такво једно место и центар за обуку који датира још из ’80-тих година прошлог века је село Камењане код Тетова као и друга у околини. Након распада СФРЈ тај део Македоније који се граничи са Албанијом и Косовом је без граничне контроле и заштите тако да је пренос наоружања и опреме много једноставнији, као и обука терористичких јединица.
Шиптарски терористи би имали веома добар ослонац за извођење борбених дејстава ка унутрашњости Македоније. То је део територије западне Македоније са градовима и насељима у којима је албанско становништво у већини, Тетово, Гостивар, Кичево и Дебар. Терен је брдско-планински и пошумљен, што одговара терористичким групама за извођење брзих акција и скривање након тога. Контрола терена у овом делу западне Македоније изискује ангажовање великог броја јединица регуларне армије а то данас представља велики проблем за недовољно припремљене и бројчано мале снаге АРМ. Имајући у виду етничку насељеност Македоније и политичке поделе унутар државе ратом би била захваћена цела територија, тако да би контрола сукоба од стране АРМ била немогућа мисија.
До распада СФРЈ у Републици Македонији била је стационирана 3. Армија ЈНА са командом у Скопљу. Касније од 1989. до 1991. године Македонија је припадала 3. Војној области ЈНА, опет са седиштем у Скопљу. Јединице ЈНА у Македонији биле су организоване у три дивизије, касније у два корпуса, и са моћном РВ и ПВО, опремљене са најмодернијим наоружањем и опремом и добро обучене за одбрану јужног дела војишта СФРЈ. До 1992. године у Македонији је било стационирано око 30.000 војника (активни састав), 300 тенкова, 300 оклопних транспортера, ескадрила авиона типа „орао“, ракетни ПВО систем КУБ и др.
Данас када се Македонија налази у веома сложеном и опасном безбедоносном стању са могућношћу избијања грађанског рата нема другог решења већ окретање ка Русији и одржавање добрих односа са Србијом јер се ту налазе пријатељи који су спремни да пруже помоћ. Србија је искрен пријатељ Македонији, што је показала подршком овој држави која није међународно призната под именом Република Македонија већ као БРЈМ, иако тиме трпи критике од пријатељске Грчке, која није признала „Косово“, дој је, са друге стране, Македонија признала лажну државу Косово и гласала за њен пријем у УНЕСКО.
Да ли ће коначно руководство Македоније схватити одакле стиже опасност, где се налазе пријатељи а где непријатељи, остаје да видимо. Време је за узбуну.
РЕФЕРЕНЦЕ:
(2*)http://vecer.mk/makedonija/nema-mandat-za-platformata-od-tirana
(3*) http://informer.rs/vesti/politika/121641/LIDER-SRBA-MAKEDONIJI-STOILKOVIC-INFORMER-NATO-hoce-krv-Zaev-siptarski-placenik
(4*) http://morm.gov.mk/
(5*) http://www.arm.mil.mk/
*Собраније (Собрање) – Скупштина Републике Македоније, једнодоман парламент броји 120 посланика
