Муслимански вектор Вучићеве изборне победе

340

Да поједноставним, Бошњаци су урадили свој део посла и сада очекују од изабраног председника Вучића и његове политике да одради други део посла.(1)

Муамер Зукорлић

 УМЕСТО УВОДA

Прочитајте добро горњу реченицу Муамера Зукорлића, муфтије који је еволуирао у политичара, власника бесправно подигнутог бошњачког Универзитета са стрељаном који се преметнуо у народног посланика и Вучићевог коалиционог партнера на председничким изборима, дату у интервју за режимски „Ало“. Прочитајте је више пута. Промислите је. И добро, добро, запамтите! Да не будете изненађени када нам њено значење експлодира у национално лице, односно када један од рачуна Вучићеве победе, ускоро, стигне на наплату. А има их још. Неке нам је ономад испоручио Мекејн, друге ће нам испоставити човек за све режиме Ненад Чанак, треће Мађари из Војводине… И тако редом. Сви који су, по први пут у новијој историји, подржали Вучића.

Онај Зукорлићев, да се њему вратимо, зове се „Прекогранична регија Санџак“ и значиће почетак још једног косовског сценарија у Србији. Али и у Црној Гори. Још једну рану на телу српског националног бића.

О томе како је тај рачун настао биће овај текст. Да не кажемо сутра како нисмо знали. И да нас је политика опет преварила.

ГОВОР ЦИФРИ И НАМЕРА

Када је Вучић у изборној ноћи, негде око 22 часа и 35 минута отворио победнички шампањац и објавио своју победу у првом кругу, истакао је како је поносан што је у Новом Пазару добио преко 65% гласова изашлих бирача (према узорку – касније се испоставило да је тај проценат био и већи) и нагласио да се у неким мањим бошњачким срединама тај проценат пео и до 90%. Покушавао је да уз шампањац то „прода“ као некакав успех своје политике. Да ли је то баш тако?

Хајде да прво изборне резултате у Новом Пазару погледамо у контексту цифара. Као центар региона, Нови Пазар је за ове изборе имао 85.565 уписаних бирача, који су гласали на 96 бирачких места. На биралишта је изашао 39.981 гласач, односно 46,70 % бирачког тела (што је око 8,5 % мање од републичког просека). Од тога подршку Вучићу као председничком кандидату дало је њих 29.433, односно импозантних 74,43 одсто. (2) 

Слично је било и у околним мањим местима. Тако је у Сјеници, са нешто нижом излазношћу него у Пазару, Вучић добио 75,36 % подршке бирачког тела, а у Новој Вароши где је излазност била чак 62 % (Срби већина), Вучић је освојио нешто преко 53 одсто подршке бирача.(3)

Како би јасније видели шта ови резултати заправо значе упоредићемо их са резултатима локалних избора 2016. године, за новопазарску општину као политички центар Рашке области, коју Вучићеви коалициони партнери неуставно, а уз његов пристанак, упорно називају Санџаком (или Северним Санџаком). Највише гласова на тим изборима освојила је Санџачка Демократска Партија (СДП) Расима Љајића 36,07 одсто, док је друго место заузела СДА (Странка Демократске Акције) коју предводи Сулејман Угљанин са 22,48 % гласова, а трећа је била Бошњачка Демократска Заједница Санџака (БДЗС) муфтије Зукорлића са 20,48 одсто бирачког тела. Занимљиво је да је на тим изборима СНС наступио самостално и да је његова листа “Александар Вучић – Србија побеђује” освојила 9,66 % гласова и партиципира у локалној власти са пет одборника.(4) 

Да погледамо и националну структуру, која итекако утиче на изборе у мешовитим срединама. Према последњем попису, из 2011. године, у Новом Пазару Бошњаци и Муслимани чинили су 81,2 а у Сјеници 78,5 % становништва. У исто време, Срба и Црногораца било је 16,17 % у Новом Пазару, односно 19,95 % у Сјеници. Општина Нова Варош има супротан национални састав, Срба и Црногораца 88,55 %, а Бошњака и Муслимана 7,9 %, али пошто има мали број становника (око 17 хиљада) њен утицај на изборе није велики.(5) Али, занимљиво је као тренд да је, на овим изборима, у муслиманским срединама излазност мања а подршка Вучићу убедљиво већа него тамо где су Срби већина.

Такође, упоређујући резултате ових председничких избора са резултатима локалних избора из 2016. и узимајући у обзир национални састав Рашке области, чини се да подршка Вучићу од преко 70 одсто на простору тзв. „Санџака“ није могла бити остварена без подршке све три велике муслиманске странке, односно њихових лидера – Расима Љајића, Муамера Зукорлића и Сулејмана Угљанина, с тим да је подршка овог последњег, како то дефинишу „Санџачке новине“, била прећутна.(6) Он, за разлику од прве двојице, није директно лобирао за Вучића, али није ни сметао, нити нападао као издајнике оне који су то чинили, што је до сада увек био случај.

Ма колико имала кратко сећање, јавност у Србији ваљда памти да су Расим Љајић и Сулејман Угљанин директни политички ученици Алије Изетбеговића и следбеници његове „Исламске декларације“ који су, као председник и секретар СДА, делујући кроз тзв. „Муслиманско национално веће Санџака“ 25.10.1991. организовали „референдум о аутономији Санџака“, са намером рушења уставног поретка Р.Србије и СФРЈ,(7) чиме су итекако допринели крвавом расплету југословенске кризе. У још свежијем сећању су и доскорашњи отворени националистички, анти-српски, испади муфтије Зукорлића, посебно тзв. „Поход на хаџет“ у коме младићи обучени у униформе злогласне Ханџар дивизије, праћени муфтијиним присталицама, парадирају кроз Нови Пазар како би обележили годишњицу и одали пошту злочинцу Аћиф-Ефендији, убици Срба и носиоцу Хитлеровог ордена. Уосталом, ни после готово пет година Вучићева влада не спроводи сопствену одлуку о уклањању спомен обележја овом нацистичком злочинцу, које се и даље руга суверенитету Србије на овом простору. 

Шта је, дакле, тајна веза која спаја три бошњачка/муслиманска лидера позната по анти-српским испадима у ближој и даљој прошлости, са некада љутим противником, српским националистом који се преметнуо у посвећеног германофила и европејца?!?  

ВУЧИЋ КАО ТАЧКА УЈЕДИЊЕЊА МУСЛИМАНСКИХ ИНТЕРЕСА У СРБИЈИ?

Да одговор на горње питање буде сложенији, међу поменутим муслиманским лидерима већ годинама постоји отворена политичка дисхармонија и међуљудска нетрпељивост, тако да сем жеље да свој „Санџак“ политички и административно одвоје од Србије нису имали баш ни једну додирну тачку. Сада имају Вучића. Како? Зашто?

Свакако да део одговора на ово питање може бити чињеница да су се током Вучићеве владавине сва тројица згодно политички позиционирала како се, у деоби утицаја и плена, не би међусобно превише сударали. Расим Љајић као потпредседник владе, муфтија Зукорлић као народни посланик и председник скупштинског одбора за образовање и културу, а Сулејман Угљанин као председник Бошњачког националног већа. То сигурно није случајно, и тешко да је могло без Вучићевог посредовања, али то је део ширих договора у којима захвалност није политичка константа.

Можда није без утицаја ни Вучићево дружење са шеиком Мохамедом Бин Заједом, али ни оно не може бити одлучујуће.

Основни разлог, дакле, треба тражити у сфери чисте политике, односно показаној спремности Вучића да прави националне уступке зарад своје власти. А комадање Србије неће престати док год буде имало шта да се комада. 

Пројекат се зове „Прекогранична регија Санџак“, а као и обично иницирали су га Енглези а гурају Американци, који су током јануара 2009. године на иницијативу тадашњег америчког амбасадора у Србији, Камерона Мантера, формирали тзв. неформалну групу “Пријатељи Санџака” коју су сачињавале дипломате десетак западних земаља и организација (САД, Британија, Немачка, Француска, Швајцарска итд.) плус Турска. Ово је уобичајена форма коју Запад користи за дестабилизовање области у којима форсира сепаратизам (сетимо се само “Пријатеља Косова”, “Пријатеља Сирије”, “Пријатеља Тибета”, „Пријатеља Украјине” итд.). Костур оваквих група “пријатеља” увек сачињавају дипломате истих западних земаља и представници истих организација, а разликују се једино по евентуалном учешћу локалних глобалистичких испостава (НВО, институти, регионалне организације). 

Група је активна и данас а састаје се према потреби за политички притисак или обликовање одређене фазе пројекта, који је формулисан тако да може одговорити на основни технички проблем у осамостаљивању “Санџака”, а то је чињеница да се он територијално простире на две државе, Србију и Црну Гору. Предвиђени мирни сценарио за “Санџак” (постоји и онај други) очигледно ће ићи у неколико фаза, о чему сам већ писао на овом порталу,(8) а одвијаће се следећим редом:

  • пристанак Србије да тзв. “Србијански Санџак” добије канцеларију у Бриселу, за шта је Угљанин већ покренуо иницијативу
  • условљавање Србије и Црне горе да током процеса европеизације и натоизације омогуће стварање тзв. европске прекограничне регије Санџак, која ће имати пуну аутономију и чиме ће практично бити успостављено јединство ове области какво је формирала Турска империја (сматра се да је Ђукановић ово већ прихватио као један од услова Запада да Црна Гора добије независност) (9)
  • формализација независности овако успостављеног простора и евентуално његово чвршће повезивање са БиХ.

Наравно, могућа су одређена одступања и међуфазе, али смер и циљ су дате константе.

Има ли спремнијег да ово спроведе од Александра Вучића?

Дакле, подршка Вучићу од стране Расима Љајића, Сулејмана Угљанина и Муамера Зукорлића, три вишедеценијска борца за прво аутономни, а затим и независни „Санџак“ има своју цену. Да ли је Вучић спреман да је плати, као и до сада, одрицањем од националних и државних интереса? Да ли је за Бошњаке/муслимане подршка њему била стратешка инвестиција у политичку будућност? 

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

… Да поједноставним, Бошњаци су урадили свој део посла и сада очекују од изабраног председника Вучића и његове политике да одради други део посла…(1)

Муамер Зукорлић

слика http://www.slobodnaevropa.org/a/sandzak-vucic/28395842.html

_____________________________________

Одреднице:

(1) http://www.nspm.rs/hronika/muamer-zukorlic-opozicija-je-nesposobna-da-se-suoci-sa-gubitkom-nije-bilo-nikakve-kradje-na-izborima-ponosan-sam-sto-su-bosnjaci-glasali-za-vucica.htm

(2) http://www.blic.rs/vesti/politika/vucic-osvojio-7443-odsto-glasova-u-novom-pazaru/61myzjk

(3) http://www.sandzacke.rs/featured/uz-veoma-malu-izlaznost-ubjedljiva-pobjeda-vucica-i-u-sandzaku/

(4) http://informer.rs/vesti/izbori/68043/NOVI-PAZAR-Ubedljiva-pobeda

(5) http://sandzakpress.net/sjeverni-sandzak-na-popisu-2011demografska-analiza

(5) http://www.sandzacke.rs/featured/uz-veoma-malu-izlaznost-ubjedljiva-pobjeda-vucica-i-u-sandzaku/

(6) http://www.sandzacke.rs/featured/25-godina-od-referenduma-o-autonomiji-sandzaka/

(7) http://www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/kirbijeve-sandhadhke-poruke/

(8) http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/82547/Dukanovic-dogovorio-Sandzak-kao-prekogranicnu-regiju

Драган Милашиновић, рођен 27.03.1961. године у Подујеву, Космет-Србија. Дипомирани економиста. Био финансијско-комерцијални руководилац највећих привредних система у Србији (Шар, Фероникл, Комграп, Нибенс-Група, Партизански пут, Предузеће за путеве Београд итд). Практично искуство у процесима приватизације и као део тима Продавца (Комграп) и као део тима Купца (Нибенс-групација). Учествовао у стручним тимовима за писање разних макро и микро економских програма, инвестиционих пројеката и бизнис планова за конкретна предузећа. Вишегодишњи аналитички рад на тему глобалистички процеси, политика, економија и привреда, као и вишегодишње уредничко искуство на уређивању аналитичког антти-глобалистичког портала „ЦЕОПОМ-Истина“.