После окупације Косова и Метохије, од стране САД и НАТО, признавања лажне државе Косово, на ред је дошла федерализација Македоније, као наредна фаза у том процесу. Протести у Македонији и упад симпатизера „За јединствену Македонију“ у зграду Собрања били су испровоцирани насиљем које је спроведено по диктату Запада. Народ је јасно исказао вољу и бес због наметнуте политике протекционизма, и грубог мешања у унутрашње послове Македоније од стране САД, НАТО и ЕУ, као што су чинили и у Србији, на простору Косова и Метохије. Након што су окупирали Косово и Метохију, прогласили лажну државу Косово, на ред је дошла Македонија и постепено формирање тзв. Републике Илириде, која би била федерални део Македоније а потом намера је да се са Косовом и Метохијом у повољном тренутку уз јаку подршку, САД, Велике Британије, НАТО и ЕУ припоје Албанији. Такав сценарио неће моћи да се оствари у миру нити у рату.
Када се већ деси рат, питање је који ће његов исход бити. Стратегија о формирању тзв. Велике Албаније има тачно дефинисану динамику и не жели више једновремених сукоба у региону. Када је бујао тероризам на Косову и Метохији било је забрањено, од стране Запада, да се покреће албанско национално питање у Македонији. Под притиском Запада БЈР Македонија је признала лажну државу Косово, у нади и уз обећање да је то за њено добро и у функцији убрзања “евроатлантских интеграција”. Сада већина народа у Македонији види да је све била лаж Запада и боље разумеју своје грешке које су починили према Србији, због признања тзв. државе Косово.
Дошло је време да се суседне државе са Албанијом, које имају проблем због великоалбанског пројекта, боље разумеју, подржавају, заједнички делују на међународном, политичком, безбедносном и војном плану. Несме се дозволити Албанцима да “бирају плен” и делују интегрисано на појединачним тачкама, концентришући националне екстремисте и терористе из Албаније, Косова Метохије, Македоније, Црне Горе и дијаспоре уз свеколику логистичку, обавештајну и политичку подршку водећих чланица НАТО и ЕУ. Због такве великоалбанске стратегије коначно морају Албанци добити интегрисан одговор Македоније, Грчке, Србије и Црне Горе. Зна се нажалост да је власт у Црној Гори марионетски режим НАТО и ЕУ и да никада неће учествовати у томе, али има пуно народа који жели да се помогне Македонији. У случају грађанског рата у Македонији потребна је помоћ легалној власти у борби против терориста и побуњеника, који настоје да одцепе део те државе и припоје Албанији. Ако је власт Македоније огрешила душу и опрљала образ према Србији, признајући тзв. државу Косово и дајући глас у УНЕСКО-у, не треба враћати истом мером и остати пасиван у Македонској кризи која нараста, јер македонски народ није крив и потпуно је био солидаран са српским народом у току агресије НАТО на СР Југославију. То управо Запад и настоји да изолује македонску легалну власт и да јој спречи било какву помоћ. Срби су свесни да се одбраном Македоније бране и српски национални интереси. Зато Србија не треба да “забије главу у песак” и остане глува на евентуалне позиве за помоћ у колико их Македонија упути.
Све док сепаратистичке циљеве могу остваривати у миру Албанци у Македонији неће прибећи примени оружане силе, без налога са Запада, али се увелико спремају за такав сценариј у колико не уроде плодом притисци САД, ЕУ и НАТО да се формира власт Зајева и албанских странака. Више се Запад и не крије да отворено наступа и форма марионетске владе и то је видљиво свакодневно по емисарима из САД и ЕУ.
Након 11 година, Социјалдемократски савез Македоније (СДСМ), уз подршку Запада, добио је могућност да састави владу, а за мандатара је та партија предложила свог председника Зорана Заева. Али, да би постао премијер, Заев прво треба да прими мандат од председника државе Ђорђа Иванова, који је из сопствене земље и из иностранства, под великим и притисцима. На централном одбору СДСМ-а Заев је рекао да ће се његов рад на позицији премијера заснивати на Уставу и законима Републике Македоније. Али у пракси потврдио је и урадио све другачије, као марионета албанских партија.
Иванову неће бити лако да мандат преда Заеву зато што се томе противи партија која га је довела на место председника, ВМРО-ДПМНЕ и која је победник парламентарних избора и зато што зна да Македонија неминовно иде ка дезинтеграцији. До последњих избора владајућа странка, ВМРО-ДПМНЕ тврди да ће Заев редефинисати државу као конфедерацију у којој ће, између осталог, албански језик имати статус равноправног државног језика, као и македонски, да ће се променити застава, грб и химна, као и уређење власти у држави. Груевски се залаже за нове изборе, док његове присталице протестују широм Македоније. Иванов је и под притиском страних дипломатских служби и државника који траже хитно формирање Владе Македоније. Чим је Заева СДСМ изабрао за мандатара, огласио се еврокомесар Јоханес Хан саопштењем у којем је нимало дипломатским тоном нагласио да од Иванова очекује да, сагласно са Уставом, преда мандат кандидату који има већину у Собрању. Такав тон је непримерен и звучао је као упозорење уочи веома значајне посете шефице дипломатије Европске уније Федерике Могерини Македонији. И генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је саопштио да је скупљено довољно потписа за владу и да очекује од званичника у Скопљу да „испуне следећи корак у демократском процесу”. То је отворено мешање НАТО у унутрашњу политику Македоније и пример све веће осионости и бруталности те организације према државама на тзв. западном Балкану, које нису чланице те организације.
Начин избора председника Парламента није био јаван нити легалан и само је у функцији радикализације кризе и све отворенијег мешања страног фактора, пре свега НАТО и ЕУ. Истовремено предстојећи локални избори биће додатни простор за урушавање фунционисања државне власти и на локалу. Зоран Зајев је под потпуним утицајем Запада и локалних албанских лидера и сигурно и његови деманти поводом осуде и подизања оптужнице за геноцид против Србије и српског народа су једнократни. Већина медија из Македоније донела је информације да је Зајев са албанском партијом ДУИ постигао договор да Србе прогласи кривим за геноцид над албанским народом у Македонији за период 1912-1956.[2] По саветима Запада, Србе напрасно ословљава као “братски народ”
Један од кључних чинилаца који је утицао на креирање кризе у Македонији јесте бирократска структура ЕУ у Бриселу. Она слепо спроводи инструкције САД и водећих чланица. Комесар Европске уније за проширење Јоханес Хан позвао је председника Македоније Ђорђа Иванова да додели лидеру СДСМ-а Зорану Заеву мандат за формирање нове Владе. Заједно са три албанске странке ДУИ, Беса и Алијанса за Албанце, СДСМ има 67 потписа посланика за формирање парламентарне већине у Собрању Македоније које у овом сазиву има 120 места.
У писму македонским политичарима Хан је истакао да ЕУ очекује да све партије поштују демократске принципе и да приступе конструктивно, а не да поткопавају једни друге, истичући да су “промене у демократским друштвима природне и да их треба прихватити кад су резултат кредибилних избора.” Избори су све били али не и кредибилни јер су одлагани све док нису, кроз истраживање јавног мњења, видели да њихов кандидат са албанским партијама може формирати нову власт. „Прихватање и поштовање изборне воље и право лидера да покушају да формирају владу знак је зреле демократије. Опструкције и поткопавање таквих процеса немају место у демократском процесу. Такав приступ у прошлосит је гурао земљу у кризу. Ово морају да избегавају и власт и опозиција“, написао је Хан. Јоханес Хан је позвао све релевантне учеснике, укључујући и председника Собрања, да се понашају у складу са Уставом, да буду одговорни и да обезбеде брзо формирање владе, која ће спроврести закашнеле реформе. То је та демократија ЕУ, која не поштује већинску вољу македонског народа и прави различите комбинаторике да оствари свој циљ. На такав начин Македонија нестаје као суверена држава “мирним путем.” То македонски народ одлично зна и упорно 65 дана на масовним скуповима демонстрира своју вољу, али то Запад не види, него земљу гура у све већу кризу.
Странка ВМРО ДПМНЕ има 51 мандат, СДСМ 49, а албанске странке укупно 20 мандата. ДУИ је добио 10 мандата, Покрет Беса пет, Алијанса за Албанце три и ДПА два мандата. Парламент Македоније у овом сазиву има 120 посланика.[3] Из ових резултата јасно се види да је погажена воља македонског народа и да се недају нови избори јер странка Зорана Зајева након урушавања уставних и националних вредности пропала и не би представљала никакав фактор. То одлично зна и америчка администрација па због тога упорно инсистира на примени постојећег решења, које угрожава виталне македонске интересе.
Председник Македоније Ђорђе Иванов је заменику помоћника америчког државног секретара за европске и евроазијске послове Хојту Брајану Јију рекао да платформа из Тиране “…не може бити основ за формирање македонске владе. У саопштењу објављеном на званичном сајту македонског председника напомиње се да је Иванов затражио од Јија да САД, као стратешки партнер Македоније, помогну у уклањању препрека и омогућавању парламентарној већини да добије мандат за састав нове владе. Иванов је функционеру америчког Стејт департмента казао да „преседани којима се уводи пракса да нелегално постаје легално, поткопавају основне демократске принципе“. Наглашава се да је македонски председник затражио од лидера Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ) Зорана Заева да испуни оно што је јавно рекао да ће, заједно са „коалиционим партнерима, доћи и обезбедити гаранције за јачање унитарности и да ће све бити у складу с Уставом Републике Македоније“. У саопштењу стоји да је на састанку разматрана новонастала политичка ситуација и могућности за њено превазилажење у складу са македонским уставом и законима. Иванов је током састанка осудио политичко и физичко насиље у Македонији и казао да решења морају да се траже једино путем дијалога.[4]
Министарство спољних послова Македоније је приморано да, преко своје амбасаде у Вашингтону, затражи званично разјашњење Стејт департмента поводом изјаве конгресмена-републиканца и члана поткомитета за европске послове спољнополитичког комитета Представничког дома Конгреса САД Дејна Рорабахер, да је Македонија неуспела држава чију територију треба да поделе суседне земље. Министарство је изјавило да су Рорабахерове речи изазвале велику узнемиреност у Македонији и у региону и да су разбуктале националистичку реторику у суседству. Министарство спољних послова Македоније очекује да ће Стејт департмент јасно изразити свој однос према Рорабахеровој изјави и да ће потврдити своју досадашњу политику према Македонији и Балкану. Конгресмен Дејна Рорабахер је дао интервју албанском часопису VisionPlus, у коме је рекао да је стварање Македоније као државе доживело неуспех: „Сматрам да Македонија није држава. Жао ми је, али није држава. Толико су подељени да никада неће бити у стању да функционишу заједно. Зато македонски «Косовари» и Албанци треба да постану део «Косова». Док остатак државе треба да постане део Бугарске или било које друге државе с којом тврде да су у сродству”, рекао је он.[5]
Постављањем својих “ђака” наметањем тзв. “тиранске платформе” и других потпуно страних елемената пројекта “Велике Албаније”, САД, НАТО и ЕУ неодговорно намећу стање хаоса, перманентне кризе и формирање дуплих институција извршне власти. То је увод у разбијање државних институција па и система националне безбедности Македоније, што је увод у грађански рат.
Талац ових геополитичких пројеката Запада постаје народ Македоније, суверенитет и територијални интегритет македонске државе.
„Велика Албанија“ је иредентистички национални програм за који се сматра да чини националну окосницу у суседним државама где Албанци испољавају вишедеценијске националне претензије и отворени сепаратизам. Програм је заснован на критеријуму данашњег или историјског присуства Албанаца на тим подручјима. Поред Републике Албаније, појам укључује области у саставу сусједних држава: у Србији су то аутономна покрајина Косово и Метохија(самопроглашена Република Косово), и јужни део Србије; у Црној Гори југоисточни део државе; у Грчкој њен северозапад тј. окрузи Теспротија и Превеза, као и остатак територије која се некада налазила у саставу Јањинског вилајета (Чамерија) и западни делови Републике Македоније.
Уједињење још ширег подручја у јединствену државу под албанском власти је програмски, био замишљен кроз одлуке Призренске лиге. То је шовинистичка организација из 19. века која је за циљ имала уједињење тих области у један аутономни Албански вилајет у саставу Османског царства. При реализацији тих циљева примењивали су најсуровије притиске према српском народу, насиље, уцене, свирепа убиства, паљевине и друге перфидне методе терора и прогона. То су радили Албанци за време Турака, наставили у времену комунизма а желе да заврше уз потпуну помоћ САД, НАТО и ЕУ.
Сваки покушај стварања “Велике Албаније”, доводи до хаоса на Балкану и дестабилизације мира у Европи. Водеће силе НАТО, пре свега САД, УК и Немачка чиниле су и чине све да се тај пројекат реализује постепено у фазама и суштински створе претпоставке да простор Велике Албаније почне да живи и без формалног признања спољних граница те државе. А онда би време „учинило своје“ да се такво стање формализује и призна, као готово решење.
Отцепљење Косова и Метохије довело је до слабљења православних држава на Балкану, Србије, Црне Горе, Македоније и Републике Српске. За Србе и Србију насилна сецесија Косова и Метохије и стварање лажне државе Косово никада неће бити признато. Питање је само повољних околности када ће Србија повратити суверенитет над Косовом и Метохијом, миром или силом.
Остваривање пројекта „Велике Албаније“ довешће у проблем опстанак Македоније, као државе. Иако, по попису који је провела Европска заједница, у Македонији има 22,9 одсто Албанаца, они су интензивним ширењем и „обележавањем територије“ дали себи да полажу право на скоро половину њене територије, укључујући пола Скопља, па чак и делове Куманова, које се налази источно од Вардара. У случају остварења тог максималног албанског циља, Македонија би престала да постоји као јединствена држава.
Лидер Демократске уније за интеграцију (ДУИ) Али Ахмети поручио је да ће Албанци ући у коалицију са оном странком из македонског политичког блока која им понуди “будућност”. Према његовим речима, остају и захтеви да албански буде други службени језик, о продужењу мандата Специјалног јавног тужилаштва, равномерној расподели буџета и за одлучивање о свим питањима консензусом. „Само са заједничком платформом и уз учешће свих политичких представника Албанаца у Македонији можемо да се изборимо за права Албанаца“, нагласио је Ахмети. Албанске странке су, осим Демократске партије Албанаца, подржале заједничку платформу. Платформа је обелодањена свега неколико дана пошто су се албански лидери из Македоније у Тирани састали са премијером Албаније Едијем Рамом. Платформу је подржао и „косовски председник“ Хашим Тачи.
Зато би већински православне државе Балкана, пре или касније требале да направе савез који би заувек постао брана за албански шовинистички пројекат, који би могао да ескалира у нови Балкански рат. Истовремено на тај начин би се Балнске државе браниле од све већег продора ислама и турског утицаја на политичка, економска и безбедносна кретања и проблеме.
Основне информације и чињенице у чланку аргументују тврдњу да било који потез на простору тзв. Велике Албаније није изолован чин. Напротив, о томе се доноси јединствена национална одлука, коју усвајају водећи политичари Албаније, лажне државе Косово и албанских партија у Македонији и Црној Гори, уз менторство водећих сила Запада. Циљ актуелне политичке борбе у Македонији више није ни скривен и јасно се препознаје у прављењу федералне јединице Албанаца, на простору који су већ територијално, верски и политички омеђили. Слична је ситуација и у Црној Гори, само мафијашка власт Мила Ђукановића жмури на те проблеме.
Цео тај шовинистички великоалбански пројекат се увија у маску европских интеграција и мантру да ће се сви народи Балкана наћи заједно у ЕУ, па и у НАТО-у. Ако је то искрена намера Запада, чему онда самосталност лажне државе Косова и федерализација Македоније? То је само „успаванка“ за лаковерне и неодговорне поједине квази политичаре. Чак се и изјаве албанских политичара и аналитичара у новије време означавају синтагмом „Природна Албанија“.
Шта САД и НАТО планирају на Балкану?
Балкан је потребан Западу и све снаге су усмерене у том правцу да се на дуже време стави под њихову контролу. Сценарио је веома прост – све је режирано. Опозиција оличена у СДСМ (Социјалдемократски савез Македоније) изабрала је етничког Албанца Талата Џаферија, за председника Собрања, који има терористичку прошлост у тзв. Ослободилачкој војсци Косова. Огромни је конфликтни материјал и доовољно је да се запали искра, па да ствари се отму контроли и пројектованом моделу кризе. На овој бази изграђен је и читав Македонски сценарио. Даљи развој сценарија може бити у формирању паралелних институција законодавне и извршне власти, а потом формирање паралелних државних система, полиција и војски, као увод у грађански рат по “сиријском моделу”.
Посланици ВМРО-ДПМНЕ и коалиције „За заједничку Македонију“ окупили су се 2. маја 2017.године у председничком кабинету Трајка Вељаноског, који и даље седи на месту председника Собрања, јавља македонски портал „Вести“.
Посланици су на састанку потврдили став да је покушај избора председника парламента кршењем Правилника и Устава нелегитиман, преноси Македонска информативна агенција. Састанку је присуствовала већина чланова парламентарне групе коалиције „За бољу Македонију“ ВМРО-ДПМНЕ и лидер странке Никола Груевски, као и тренутни председник Собрања Трајко Вељаноски. „Македонији у овим тешким и осетљивим тренуцима није потребан незаконит председник парламента, незаконита влада и стварање озбиљних политичких преседана у циљу успостављања паралелних институција противних Уставу које могу да изазову штетне и неотклоњиве последице“, навели су посланици коалиције. Такође су указали да никакво политичко и физичко насиље у парламенту нису оправдани.
У међувремену, Талат Џафери, којег су посланици СДСМ-а и албанских странака изабрали за председника парламента, тражио је од генералног секретара Собрања да му створи услове да почне да обавља своју функцију председника. То говори у прилог тврдње да је Запад решио насилно да успостави паралелне органе власти. Џафери није ушао у кабинет председника Собрања у коме се налазе јединствени печати којим се званично оверавају документа. Џафери, који нема кључева кабинета, због тога не може да пошаље званично писмо македонском председнику Ђорђу Иванову у коме би га обавестио да је у Собрању обезбеђена парламентарна већина, наводе македонски медији. Према речима правних експерата, печати који се налазе у кабинету председника парламента Трајка Вељановског су неопходни да би писмо Џаферија добило форму легалног, званичног документа.[6] Није искључено да ће Зајев и Џафери направити дупле печате и основати своју владу и без мандата председника Иванова.
Џафери, међутим, тврди да не одустаје од свог плана и понавља да је Америка признала његов избор. Он је чак најавио и да ће, уколико председник Македоније не буде у року од 10 дана дао мандата за састав владе Зорану Заеву, покренути опозив Иванова у скупштини Македоније. То је део плана разбијања улоге председника, који ни по чему није споран у смислу легитимитета и легалитета. Изасланик Стејт департмента и чиновници ЕУ, уместо да смире страсти, стално “доливају уље на ватру која све више букти.”
САД и са новом администрацијом имају двоструке стандарде у међународним односима, јер у Албанији дозвољавају да се одрже избори без опозиције, што „јасно говори да им је стало да задрже Едија Раму, који подстиче “Велику Албанију” и продужава политику хаоса на Балкану. Да до хаоса заиста може доћи говоре и најновије информације на албанским порталима и на друштвеним мрежама, који пласирају информације да “Албанци у Македонији немају намеру да више толеришу” овакву неправду и да се спремају да одрже контрамитинге.
Европска унија се скоро на исти уцењивачки начин, као и САД, односи према званичним властима Македоније. “Ако се демократски процес буде даље кочио, нећемо више моћи препоручивати наставак преговора са ЕУ”, рекао је Хан.
ЕУ и НАТО показују у Македонији сву дволичност и пристрасност у пројектовању кризе и начину њеног решавања. Грађанска иницијатива „За заједничку Македонију“ свесна је стратегије САД, ЕУ и НАТО о федерализацији Македоније, кроз изградњу паралелних органа законодавне и извршне власти. Зато исказују истрајност и одлучност да неће допустити разбијање државе нити реализацију “тиранске платформе”. Режисер и продуцент Борис Дамовски је у свом обраћању грађанима на протесту 2. маја 2017.године истакао:„Ми смо платформа сачињена у Македонији, она која брани интересе свих грађана“.
Скоро да би се већ могао описати наставак модела федерализације а потом и разбијања Македоније “мирним или насилним путем.” Тешки дани и искушења чекају Македонију а потом и цео Балкан. Време је да се стане на пут фашистичком пројекту тзв. Велике Албаније. Последице тог насилног плана сносиће и сам албански народ, који је затрован шовинизмом и фанатизмом према суседним народима где се спроводи насиље и сецесија, пре свега према Србији и Македонији. Такође надати се да ће власт у Скопљу уочити стратешке политичке грешке и поништити признање лажне државе Косово. У супротном добиће исто решење на својој територији и на крају мировне снаге на граници нове лажне државе тзв. Републике Илириде, као делу “Велике Албаније”. Идеја тзв. Велике Албаније треба да буде “сахрањена” у Македонији а потом и на Косову и Метохији. Томе треба да дају допринос све православне државе на Балкану. Нека албански политичари размишљају о последицама политике коју спроводе самостално и уз подршку Запада. Ако се заиста жели мир у Македонији, онда су нови избори једино решење, јер је изманипулисана и злоупотребљена воља македонског народа.
[1] Спутњик, 1.мај 2017.
[2] Политика, 27.фебруар 2017.
[3] Бета, 26.фебруар 2017.
[4] Искра, 1.мај 2017.
[5] NEWS FRONT, 8.фебруар 2017.
[6] Спутњик, 2.мај 2017.
