Трамп хитно враћа трупе у Авганистан након сазнања ЦИА да талибани успостављају контакте са Русима. Руси су морали размишљати о заустављању Ал Каиде и заузимању пограничног појаса према Пакистану, како се Исламска држава (ИД) не би ширила на подручје Пакистана, чији су атомски силоси и А – главе прави мамац за терористичку квазидржаву. Упливом у Авганистан Руси уједно штите Киргистан, Узбекистан и Туркменистан од „преливања“ Исламске државе. Руски интерес је и заштита Русију од садашње владе у Кабулу која активно учествује у кријумчарењу дроге у Русију и ЕУ преко Косова. Талибани су након више година схватили ко су им истински непријатељи и ко је Исламска држава. Тако се родила идеја о контактима са Русима, што је изазвало забринутост ЦИА и хитну Трампову реакцију. Америчке војне операције против талибана званично су завршене још 2014. године, а подршку влади у Кабулу у борби против талибана наставиле да пружају само америчке специјалне снаге. Талибани тренутно контролишу трећину Авганистана.
На међународном састанку у Астани, одржаном 04. маја, делегације Русије, Ирана и Турске постигле су сагласност о стварању четири зоне деескалације на подручју Сирије. Зоне би чиниле провинција Идлиб са неколико дијелова сусједних провинција Алепа, Латакије и Хаме, рејон сјеверно од града Хомса, Источна Гута и јужне провинције Дара и Ел Кунејтра. Након што је Русија Савјету безбједности УН поднијела на разматрање нацрт резолуције за подршку меморандуму о стварању зона деескалације у Сирији који је потписан на састанку у Астани, тај потез је затекао Вашингтон и Лондон, иако је америчка делегација била присутна у Астани, али без права гласа.
Док Москва искрено жели сарадњу са САД у борби против тероризма, САД такође желе преговоре и договор са Путином, али само до тачке док не створе услове за долазак својих трупа у Сирију и остваре директну контролу над Курдима, који већ по америчком налогу нападају Исламску државу и приближавају се њеном сједишту у Раки. Американци желе и непосредан надзор над одредима Исламске државе, које намјеравају претворити у опозицију која би учествовала у преговорима о будућности Сирије. Убрзао би се процес „пресвлачење“ бораца Исламске државе у „праву, аутентичну опозицију“, коју с обзиром на тај статус, ни Турска не би смјела напасти. САД наоружавају Курде тешким наоружањем јер желе да помоћу Курда у Сирији створе имагинарну опозицију у виду ширег фронта за будуће преговоре о Сирији, с намјером да преко такве опозиције на изборима збаце Асада. Америчка рачуница гласи да би у том случају нова влада из Сирије избацила Русе.
Док Турска жели блиску војну и економску сарадњу са Саудијском Арабијом, са Израелом и са Јорданом, са Јорданом други воде преговоре о укључивању ове државе у блискоисточне сукобе. Хашемитска краљевина је испрепадана Ираном и подацима да ће шиити бити на јорданским границама и постати стална пријетња. Уласком Јордана у сукоб на Блиском истоку рат би се продужио и проширио према Ирану, што је операција по жељи Израела. Паралелно, одвијају се америчке операције дестабилизације Ирана на дијелу у којем живе Курди. Израел не жели сиријске војне снаге на својој граници нити њихов долазак на Голанску висораван. Тел Авив не жели у близини ни Хезболах при чему показује нервозу нападима на базе сиријске армије у којима се налазе снаге Хезболаха. Путин је упозорио Нетанијахуа и критиковао праксу Израела да попут САД без доказа Дамаск оптужује за нападе гасом.
Обама је разочарао велике корпорације, тј. нафтне гиганте, као и Клинтонова великим грешкама у Бенгазију. Стога корпорације и водећи банкари преко Трампа желе исправити Обамину инертност. По доласку трупа у Сирију, САД би вјероватно успоставиле своју зону забране летова. На тај начин би се створиле претпоставке за напад на Иран. Ради заштите интереса нафтних гиганата САД желе одсјећи Иран од Руса из правца Турске, а уједно Иран затворити са мора. Званични Ријад у неколико наврата најављује могућност поморске блокаде Ирана. Очито је да САД желе ширу платформу за напад на Иран, а изолација је припрема за такав сценариј.
Банкарски картел и корпорације прижељкују распад и економски пад ЕУ. Према њиховим стратезима сукоб са Русима донио би смрт ЕУ, бар у облику у којем је ЕУ сада. Стога се жели инсценирати конвенционални рат преко Балтика или Украјине на чему раде генерали – јастребови. Сукоб би донио велике економске посљедице и по ЕУ и по Русију, што је пожељан сценариј за САД, које желе искључиво са Кином трговинску сарадњу на међународном плану.
ЕУ се може дестабилизовати и преко Балкана, гдје је на сцени рестаурација фашистичке карте Албаније из доба балиста као и фашистичке Хрватске из доба Павелића, која је у свом саставу имали Врбаску бановину, са Бања Луком као „столним градом“.
