Трамп је предсједнички мандат почео неопрезним нападом на ЦИА и ФБИ, организације које имају кредибилитет и уживају поштовање Конгреса и Сената, као и војног естаблишмента. Те организације имају мандат да укажу на непријатеља, и оне су Трампу узвратиле ударац. Истина, претходно је Трампу „бацио рукавицу“ Џон Бренан, директор ЦИА у Обамином мандату. Агенцији се није допало Трампово заговарање побољшања односа са Русијом, за шта се Трамп залагао током предсједничке кампање. Трамп је заправо реаговао на нападе из обавештајне заједнице, а онда су агенције вишеструко узвратиле и Трампову критику искористиле као „оправдање“ за нападе на њега.
Тако се Трамп нашао под оптужбом да је на изборима побиједио уз помоћ Кремља, што прати логика да и њему блиске особе сарађују са Русијом. ЦИА и ФБИ, по устаљеној пракси, нису обавезне било шта да доказују. Стога је Трамп посјету Арапском полуострву разрадио у танчине и у смјеру да политички притисак на њега ослаби. Опет, политичкој „омчи“ и сам је нехотице допринио, јер је подстакнуо ЦИА и ФБИ да активирају одбрамбене механизме и употребе своје ресурсе за истрагу против њега и његових сарадника, за шта су у Сенату и Конгресу добили подршку, на првом месту од Демократске партије али и неоконзервативног крила Републиканаца, које предводи Мекејн.
Осим плеса са сабљама Трамп је осмислио и други перформанс, онај са свијетлећом куглом која означава јединство сковано у краљевским ходницима Ријада. Саудијци су, пак, у Трамповој посјети видјели шансу да се извуку из „терористичке коалиције“ која је организовала и финансирала Исламску државу, и пређу на другу страну, у коалицију која се бори против тероризма. Данас је јасно да је Вашингтон дубоко инволвиран у пројекат звани Исламска држава. Исто тако, потпуно је извјесно да је саудијски принц Мохамед бин Салман, омиљени син краља Салмана, иначе министар одбране, уз помоћ Ал Каидиних оперативаца преузео пуну контролу над Владом Краљевства Саудијске Арабије. Тврдолинијаш, дизајнер повратка на ригидни ислам, такође је посвећен раду на повратку Муслиманске браће на политичку сцену (не треба губити из вида да је универзитет Ал Ахзар у Каиру снажно подржан саудијским новцем и да је постао расадник кадрова ове идеологије). Иницијатор је рата у Јемену, у чему га је снажно подржао Катар. Али, напад на Јемен Ријад није могао извести без америчког благослова. Да ли је инструкција дата Саудијској Арабији да оптужи Катар за подстреквање тероризма, што се догодило одмах по Трамповом одласку из Ријада, заснована на погрешној процјени? Друго, да ли је Трампове сараднике, прије свега Тилерсона, ЦИА подсетила о важним „детаљима“ попут оног да се у Катару налази америчка војна база од великог значаја за регион, и да би она у случају ескалације сукоба на полуострву могла бити изложена ратним дејствима? Могуће је да су накнадне сугестије утицале, те је Трамп кориговао заузети курс и Тилерсон је убрзо захтијевао дипломатско рјешење у односима између Катара и сусједа.
Трамп је Ријад напустио, а ускоро су Саудијци, Египат, Бахреин и УАЕ „екскомуницирали“ Катар, означивши га као јединог спонзора тероризма и Исламске државе, и поставили познате услове за скидање санкција. Пометњу је створило и Трампово твитовање по повратку у Вашингтон, када је написао да Катар заслужује изолацију због спонзорисања тероризма. И Трампов твит је доказ да је хаос на Арапском полуострву био планиран. Али, опет, Трамп као да је заборавио на америчку базу са десет хиљада војника, веома важну за операције на Блиском истоку, у Персијском заливу и Авганистану. Све у свему, операција Катар била је пуцањ у властиту ногу. Тилерсон је угасио пожар, понудивши уговор о куповини наоружања, што ће Катар коштати дванаест милијарди долара.
Изгледа да се слично догодило и током самита Г-20. Трамп и Путин су се лако договорили о прекиду операција у Сирији као и потреби да се подржи Мински споразум. Већ сутрадан Трамп и Тилерсон су показали политичку недослиједност. Док је Путин још био под позитивним утисцима, стигле су га изјаве да остају санкције Русији (иако се о њима, како ствари стоје, није ни разговарало), стигао је захтјев за повратак Крима у састав Украјине и за прекид у „уплитања“ Москве у прилике у Донбасу.
Наговјештај продаје америчког оружја Катару, што је Тилерсон договорио током недавне посјете овој земљи, којом приликом су САД и Катар потписали споразум о борби против тероризма и његовог финансирања, још један је показатељ неконзистентне политике. Након што Трамп изнесе став да је Катар спонзор тероризма, САД и Катар потписују споразум о борби против тероризма!? Тилерсон је након потписивања уговора са Катаром оштро упозорио Ријад да напетост са Катаром мора престати. Да ли Тилерсонов потез, потпуно опречан са Трамповим ставом, који је амерички предсједник објелоданио на свом твитер налогу, говори да Тилерсон ради по налогу генерала Матиса? Да ли Матис заиста има пуну слободу у процјени ангажовања америчких трупа, те на тај начин можемо објаснити изненадно појављивање америчких трупа на неколико врелих геополитичких тачака (бродови у Црном мору, на Балтику, амерички носач авиона у Јужном кинеском мору)? Да ли се, пак, у позадини свега налази главни играч – војно-индустријски комплекс? Висина износа уговора о продаји наоружања које је Трамп склопио са Тајваном, Пољском, Саудијском Арабијом и Катаром, указује на то. Атмосфера хаоса највише погодује тржишту оружја и овладавању нафтним и гасним пољима, што одређује будућност Арапског полуострва и Блиског истока.
Могућност сарадње САД и Русије, што је обећавао Путинов сусрет с Трампом, нарушила је Тилерсонова изјава да санкције Русији остају на снази као и диктирање обавеза које, по Тилерсону, Русија треба да испоштује у Украјини. Обавјештајна заједница САД од почетка Трамповог мандата у приличној мјери бојкотује америчког предсједника, те је именовање Матиса за министра одбране био изнуђен потез. Све указује да је теза о умијешаности Русије у америчке изборе, низ оптужби на рачун Трампа и његових сарадника за сарадњу са Русијом, и теза да Русија лансира сајбер нападе, производ медија и обавјештајне заједнице која с медијима уско сарађује. Стога је јасна Трампова фрустрираност медијима, нарочито са CNN, што доказује монтирани снимак Трампове „борбе“ са CNN. Ипак, шоу мора ићи даље.
Како на америчку неконзистентност гледа руски предсједник? Путинова изненадна одлука да активира флоту са конкавним 25-метарским антенама помоћу којих ће Русија, након дуже паузе, поново мотрити космос и сателите, довољно говори. Рјечита је и Путинова наредба о хитној серијској производњи ракетног комплекса С-500. Москва је прочитала Пентагон и неоконе, који одуговлачењем мирнодобских рјешења желе омогућити војно-индустријском комплексу да достигне технологију Русије, како би Пентагон реализовао планирани продор према Каспијском базену и политичко редизајнирање подручја богатих нафтом. Том циљу биће подређен медијски рат и санкције против Русије.
И на крају, питање, шта ће у контексту Трампове политике бити са тзв. Исламском државом? Одговор је једноставан, она ће ускоро капитулирати, али то ће бити само привремено. Покрети јединица ове квазидржаве, суштински терористичке организације, регистровани су према Африци, Закавказју и ЕУ. Међутим, забрињавајуће велики број бораца је једноставно нестао са „радара“ и обрео се у Саудијској Арабији. Тај контигент могао је бити евакуисан само ресурсима озбиљне силе. Много тога указује да слиједи фрагментација држава на Блиском истоку, а питање је само редослиједа, односно да ли ће први на удару бити Египат или Иран. Трампова политика и даље је подређена политици неокона и биће у знаку фрагменатације Блиског истока и продора према Каспијском базену.
