Америчке власти само дале су сагласност за одлазак Срба-добровољаца које организовала “Народна одбрана”

576
слика: https://www.facebook.com/485378934926968/photos/српски-ратни-добровољци-из-америке-у-великом-рату/486287864836075/

У Београду је америчка амбасада  у заједници са фондацијом Халијард и универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“ отворила тематску изложбу о учешћу америчких Срба (нарочито наглашено!) у редовима добровољаца током Великог рата, наравно на страни сила Антанте!

Иако је отварање овакве изложбе за сваку похвалу, јер је током трајања браварове самовласти такав пројекат био незамислив, пошто су Хрвати учестовали samo минимално (једна чета!) а Словенци симболично (једанајст добровољаца!), па се никако не би могла експлоатисати лажна теза о братству-јединству joш и тада! Ипак, и сада се вешто заобилази истина која не одговара садашњој намени фондације Халијард, да Србима избрише из колективне свести учинак злочиначког бомбардовања 1999, године, које су без одлуке SB OUN  подузеле ваздушне снаге NАТО савеза!

Зато је неопходно познавати следеће детаље, како би се јасније сагледало оно доба када су Срби из Америке, али не као некакви “амерички Срби”, кренули преко мора да ослобађају своју будућу заједничку Отаџбину са војницима Српске војске на Солунском фронту!

Организатори ове добровољачке акције нису биле тадашње америчке власти већ руководиоци српског патриотског савеза „Народна одбрана“ Михајло Пупин и Никола Тесла, који јесу били амерички грађани са држављанством, али су само организовање подузели у сарадњи са делегацијом владе Краљевине Србије, у чијем саставу је био и пуковник српске војске Милан Прибићевић, један од четворице угледних банијских Срба ангажованих на остварењу заједничке државе на развалинама Двојне монархије! Америчке власти дале су сагласност за ову акцију, и то је било све од њих!                 

Велики одзив Срба у Америци, који су тада били држављани или царевине Аустрије или краљевине Угарске, али не и саме Америке, није никако резултат некаквог утицаја тадашњих америчких власти, јер је сама Америка још увек била неутрална у Великом рату, већ свести да је куцнуо час да се збаце окупаторски ланци, и то оружаном борбом у редовима новоформиране Југословенске дивизије!

Већина тих младих Срба није служила војску у Аустроугарској, и зато су превожени бродовима до тадашње француске луке Бизерте (Северна Африка), где је група српских официра организовала убрзану тромесечну обуку са оружјем, да би потом положили заклетву краљу Петру као његови новопримљени поданици, који ће кренути са Солунског фронта у септембру 1918.године да ослобађају будућу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца!

Видећи одушевљење које влада међу тим српским добровољцима, чим су ступили у рат одлучили су амерички генерали да не дозволе даљу акцију слања српских добровољаца на Солунски фронт, већ су у редовима америчке војске слати на Западни фронт, уз обећање да ће тако брже стећи право на америчко држављанство, као ветерани у својој новој постојбини!

Чисто да се зна мотив, јер ни америчка војска није тада имала довољан број обучених војника пошто није постојала стална војна обавеза, нити кадровски рок, већ професионална малобројна војска, која је као квасац била основа за формирање ратних јединица!

Срби који су тако доспели у америчку војску, стекли су завидна признања и ратна одликовања на Западном фронту, као и сами српски добровољци који су ратовали на Солунском фронту, а једина подршка од америчке власти је била могућност да се бродовима који враћају америчку војску после примирја натраг преко океана, бесплатно превезу као савезници!

Већина српских добровољаца се одлучила за ту могућност, чак ни не видевши своје родитеље или рођаке, јер је српска влада постигла договор са француском да њихови бродови из Боке Которске превезу те добровољце до Тулона,откуда су кретали амерички транспорзи!

Тамо у Америци, организовано су прихваћени од активиста „Народне одбране“ које предводе Пупин и Тесла, а не некакви амерички сенатори или конгресмени, како се увијено сугерише на самој поставци! Шлаг на торту је лагарија, како су ти амерички добровољци и непостојећи добровољци из других савезничких држава (Русија је изузетак!), после рата организовали низ насеља у новоослобођеној Отацбини, а истина је да је одлуком владе Краљевине СХС откупљивана земља од велепоседника, страних држављана који су напуштали државу СХС, и та земља је преко министарства одбране Краљевине СХС дељена добровољцима, јер им је одлуком скупштине Краљевине Србије ввећ 1914. године гарантована земља, и то 5 хектара оранице, те материјал за градњу куће!                                            

Тако су и настала колонистичка насеља у Банату, Бачкој, Западној Славонији, Космету и Македонији, као плански кордон патриота наспрам оних нових суседа који планирају отимачину те државе, у датом повољном тренутку за њих!

Једино америчко учешће у томе је индивидуална помоћ некадашњих добровољаца који су у Америци уплаћивали прилоге у фонд „Народне одбране“, који су потом упућивани одбору за колонизацију у Отаџбини, тешко пострадалој у Великом рату, али намерној да награди оне који су свесно кренули да дају свој живот за њен настанак и опстанак!                                                                                               

Потомци тих српских добровољаца биће активни учесници у два српска антифашистичка покрета у окупираној Отаџбини у Другом светском рату, те ће зато после победе партизанска власт организовати своју колонизацију, углавном у Банат, Бачку и Барању, али на имања протераних „фолксдојчера“ који су у рату били већински војници 7. SS  Divizien „Printz Еugen“, чинећи бројне ратне злочине над српским цивилима диљем Крајине, Херцеговине, Црне Горе, на Косову, у Западној Србији, те су као заједница протерани у Немачку, као што су протерани и из Пољске и Чехословачке, оправдано!