Племенит је гест дати међусобну подршку европским државама које су погођене учинком КOVID-19, те не чуди да се руководство београдских колабораната придружило тој акцији која ипак делује некако отужно, јер се понајпре видљиво испољио државни егоизам и себичлук унутар „заједнице срећних народа“ када је ненајављено изненада насрнуо вирус!
Али, када се затечени еуробирократи опсетише да већ деценијама успешно глуме тобожњу хармонију, притом негујући и успешно размножавајући бриселску бирократију ко нарочито изабрани сој лабораторијских вируса, брже боље уведоше тај бојени спектакл за око!
Биће да је свакодневни напор у одржавању ванредног стања, где стотине обавеза морају да се ускладе, случајно изазвао нежељени превид, те се баш уочи годишњице немачког злочиначког бомбардовања Београда 6.априла 1941.године, српска престоница обоји у немачку заставу!
Јесте да драга Mutti Аngela даје безрезервну подршку за некакав дијалог између шиптарских сепаратиста који су подржани од ЕU и NАТО самопрогласили „своју државу“ у јужној српској покрајини, и легално изабране београдске владајуће коалиције, јер наводни пут у „заједницу срећних народа“ нема алтернативу, што упорно понављају београдски колаборанти!
Јесте да ко ради, тај и греши, каже народ, ал` има грешака које не смеју да се згоде, па ма каква била ванредна ситуација или не!
Тога незаборавног 6.априла 1941.године, немачки авиони звани „štuke“ разарали су Београд неселективно, како се то данас каже, убијајући београђане на спавању, у склоништима, у црквеним портама, у породилиштима, у парковима, без милости јер је та злочиначка акција названа кодним именом „СТРАШНИ СУД“, што само већ све казује, зар не!
Злонамерно су гађали и уништили Народну библиотеку и то фосфорним бомбама, тежећи да тако убију писане трагове српског народа на његовој земљи, што је културоцид, једнако као што су широм Европе уништавали писане трагове Жидова, који су толико тога дали европској заједници, још од оног времена када су их римски владари по казни намерно раселили из њихове Отаџбине широм свога царства, као први злочин намерног етничког чишћења.
Јесте да је тадашња југословенска влада прогласила Београд за отворени град, баш као и пољска Варшаву, тежећи да икако ограничи очекивани нацистички злочин макар на војне објекте, не рачунајући ипак на такву бруталност, олако превиђајући већ виђену страшну судбину Гернике и Варшаве, јер Немци су културан народ, толико су дали свету!
Српски народ није заборавио тај 6.април, али нажалост нису ни потомци немачких нациста, те је тако усхићени немачки репортер радосно узвикнуо током злочиначке агресије NАТО на Србију 1999.године – LUFTWAFFE поново над Београдом! — ,када су немачки ратни авиони учестовали у бомбардовању Србије, и то као први борбени лет немачког ваздухопловства =после Другог светског рата, у саставу милосрдног NАТО!
Српска подршка немачком народу је гест који свакако казује о величини српске душе, али не и уочи шестоаприлског јутра, јер то вређа потомке невиних српских жртава нацистичке Немачке.
Умеће вођења политике је сложена дисциплина, која мора да се научи практично као и све дисциплине, само је ова нешто пипавија, јер се притом не сме никако свој народ вређати, зарад тобожњег пута од хиљаду миља за „заједницу срећних народа“ која баш видљиво показује намеру да се увек изнова измакне, ко пустињска фатаморгана жедном путнику који жељно сања своју оазу спаса, притом заборављајући да је почесто пут у пакао поплочан добрим намерама!
Мало, мало, па изнова ко чупоглавац из кутије поново искоче оне диктирајуће ставке немачких парламентара који их ономад надмено донеше у српску престоницу, а једна гласи да се заборави историја, што свакако није случајност, јер у ту историју спадају и „СТРАШНИ СУД“ и ТЕРАЗИЈСКА ВЕШАЛА, и ЈАЈИНЦИ и ШУМИЦЕ, и ………….!
Историја учи да онај који заборави, несвесно тежи да понови, те не чуде ставови немачких парламентара, али чуде немачке боје над српском престоницом баш уочи незаборављивог 6.априла!
