Иако је хистерична кампања KOVID-19 доминантно присутна у медијима и јавности Србије, нека од догађања битно обележавају протеклу годину, зато што њихово провођење има далекосежне последице за српске националне интересе.
Стога се та дешавања морају сагледати као репери који обележавају протеклу годину, груписана у жаришта дешавања на и око КиМ, дешавања у и око Р Српске, те дешавања на унутрашњој сцени друштвених збивања која надилазе политичке игре које АВ вешто усмерава, као што је самоникли покрет неколико еколошких удружења која су неопажено промакла „бризи“ АВ, али га сада угрожавају активношћу против РИО ТИНТО, што видљиво прераста у борбу српских грађана против колонизације Србије којој се отимају природна богаства, за чију експлоатацију се еколошки уништава цела држава!
*************
Збивања везана за игре око КиМ, у којима отворено наступају ЕУ и САД као шиптарски лобисти, а АВ сарађује у пузајућој реализацији антисрпског пројекта, притом своју сарадњу маскирајући тобожњом борбом за формирање ЗСО, чиме је оштро поделио територију КиМ на део који „брани“, док је јужни део (већински!) у потпуности препустио шиптарским сепаратистима, а управо тамо се налази већина цркава и манастира СПЦ, који су српско средњовековно наслеђе делимично и под заштитом УНЕСКО, те тако Србија ипак мора да реагује јер су те светиње кандидоване за УНЕСКО још у време постојања државе Југославије, чија је правна следница данас Р Србија!
Током протекле године, АВ је доследно примењивао одредбе из Вашингтонског споразума којима се систем електропреноса (високонапонска и нисконапонска мрежа) као власништво Србије у потпуности предаје шиптарским сепаратистима на газдовање, укључујући и предају вештачког језера Газиводе, које је на територији централне Србије.
Самом језеру је још у Вашингтону одмах насилно промењено име, те је названо Трампово језеро!
Али, шиптарска страна је унапред подузела кораке који компликују ова решења што је видљиво из развоја догађања у јужној српској покрајини.
*************
Зорана Михајловић, министарка рударства и енергетике, изјавила је да је КОСТТ турском оператору продао дистрибутивни систем, тачније мрежу која је у власништву Србије, а претходно је инсистирао да буде оператор преносног система (пристанак у Бриселу дао АВ!). КОСТТ је пријавио да је до децембра 2020.године дуг за електричну енергију четири општине са Севера Косова 17.милопна евра и да дистрибутер инсистира на наплати дуга! Михајловић тврди да је то лаж, и да је снабдевање севера Косова ишло директно из Србије до децембра месеца 2020.године, те се марифетлук са испоруком струје додатно компликује.
Није нимало случајно да се наком овог проблема који је сада међудржавни (Турска Србија), одједном „спонтано“ почну дешавати хаварије у ТЕНТ и самом копу Колубара, како би се потиснуо тај проблем са КОСТТ !
*************
Упркос неколико евидентних покушаја шиптарских сепаратиста да лобирају директно или уз видљиву америчку помоћ даље признање „независности“ чиме се крше одредбе Вашингтонског споразума, АВ није дозволио да се покрене акција даљњег повлачења признања лажне државе Косово, упркос чињенице да су неке афричке државе спремне на тај корак.
Нарочито је амерички и немачки притисак био усмерен на Грчку, која је ипак изврдала да директно призна независност Косова, јер је велики број српских туриста директно пунио буџет те државе, а оправдани страх од спонтаног бојкота је надвладао притисак, пошто ни амерички ни немачки лобисти нису понудили неко материјално обезбеђење, те је млако реаговање службене Србије на ове активности приказано као грчевита борба АВ, да се то предупреди!
Реагујући на признање Израела лажне државе Косово ,није Србија преместила амбасаду у Јерусалим као обавезу из Вашингтонског споразума, али је отворила канцеларију Привредне коморе као некакво представништво у Јерусалиму, иако америћка Администрација није реаговала на изврдавање обавезе из Вашингтонског споразума!
*************
Организовање јубиларног сусрета земаља Покрета несврстаних у Београду обележила је активност на лобирању евентуалног повлачења признања лажне државе Косово,што је изазвало забринутост и ЕУ и САД,те је АВ у неколико наврата давао изјаве медијима да поштује Вашпнгтонски споразум,иако га садашња Бајденова администрација третира као неку споредну спољнополитичку активност!
Међутим, и ЕУ и САД су замериле АВ да је дозволио да сам јубиларни сусрет у Београду искористи руски министар ЛАВРОВ, за сусрете на маргини са свим представницима афричких земаља које су од примарног интереса за руску спољњу политику, притом знајући да АВ нема тежину да као домаћин може обуздати такве активности Лаврова.
*************
Током протекле године видљива је континуирана активност АВ да се икако крене у реализацију пројекта “ОПЕН БАЛКАН”, како је преименована идеја „Мини Шенген“ из Берлинског споразума, упркос трзавица изазваних оставком северомакедонског премијера Зорана Заева, те је напокон у децембру месецу потписано неколико споразума којима ово мртворођенче треба и да оживи.
Та иницијатива је отворено подржавана од појединих држава ЕУ, као намера очите антисрпске штете у односима са Русијом и земљама ОДКБ, што је детаљно елаборирано у анализи Срђана Перишића – Ко је прави „отац“ Отвореног Балкана и колико је уопште у српском интересу? — где се наглашава:
Постојање јединственог царинског система, диригованог од стране Брисела, отежава међународну позицију Београда, и знатно онемогућава унапређивање сарадње са Русијом и Евроазијским економским савезом на пољу слободне трговине, као и економске сарадње са Кином, поготово на кинеском мега економском пројекту Појас и пут!
Србија треба да одустане од огромног тржишта Русије (145 милиона људи), у коме су јасне економске рачунице и нема условљавања, а да заузврат добије мало тржиште Западног Балкана (свега 18 милиона људи) у коме ће економски односи да буду диктирани од стране Брисела или Вашингтона.
Пројекат директно спречава Републику Српску да се искаже у свом потпуном капацитету, који јој омогућава Дејтонски споразум јер преко царинске уније на посредан начин елиминише значај и утицај РС.
Царинска унија ће се појављивати као целина, а њена чланица је БиХ као држава и ту нема места за Републику Српску.
Царинска унија ће се појављивати као целина, а њена чланица је БиХ као држава и ту нема места за Републику Српску.
Поред тога, царинска унија Западног или Отвореног Балкана афирмише албанско Косово као државу чланицу!
*************
Спонтано самоорганизовање грађана у Мачви и Јадру који су угрожени агресивним наступом фирме РИО ТИНТО која нетранспарентно врши истраживање налазишта литијума, као и сазнање из саме Аустралије, да та фирма безобзирно загађује животну средину, јер користи јефтину прљаву технологију, прерасло је у грађанске протесте и захтев влади Р Србије да се одговори на битна питања око ангажовања те фирме у Србији, као и обелодањивање услова под којим је она дошла у Србију. Додатно је ова самоорганизована акција српских грађана исполитизована, али у Немачкој, пошто су Зелени као еколошка странка тај протест искористили за постизање бољих услова у коалиционој влади.
Међутим, у самој Србији ниједна странка не стоји у позадини ових дешавања, те зато АВ не може организовати неку колатералну акцију борбе са опозицијом, како би скренуо настали проблем, због кога је хитро повукао предлог новог закона о експропријацији приватне својине у интересу државе, који је лако прошао скупштинску процедуру, али је он превентивно одбио да га потпише, плашећи се последичне прозивке од немачких Зелених, пошто га баба Меркел више не штити јер њена странка нема власт!
*************
Прошлу годину су обележила и последична збивања у Р Србији која су директно изазвана бруталним покушајем гашења Р Српске, како не би ушла у четврту деценију свог постојања као ентитета, коме је призната самобитност у оквиру договорене заједнице назване БиХ!
Најпре је Валентин Инцко као Високи представник донео незакониту одлуку о наводном „геноциду у Сребреници“, који се не сме негирати, а потом је ЕУ наметнула Кристијана Шмита као новог представника, који није добио сагласност СБ ОУН, те је тако нелегалан и узурпатор, али га је у почетку АВ прихватио на захтев Меркелове као новог Високог представника, те је дошао у прикривени сукоб са Милорадом Додиком који има отворену подршку и Русије и Кине око става да је ШМИТ нелегалан и да нема овлашћења за ту договорену функцију која ни не постоји у изворном Дејтонском споразуму.
АВ је чак подузео и неке закулисне активности око подршке опозицији у Р Српској, јер скупштина града Београда сарађује са градоначелником Бањалуке који је отворени противник Додика, али и доказани британски промонтер, а британска група за дестабилизацију Р Српске координише активности против Додика.
Када је то испливало у јавност, АВ је подузео читав низ активности ангажујући чак и патријарха Порфирија, да прикаже како су то инсинуације против њега.
Евидентно је да провладини медији у Србији, као и плаћени медији у страном власништву, свако мало објаве неку причицу која компромитује Додика, који сигурно и плански води активности на ресуверенизацији Р Српске која је објективно угрожена, јер америчка „дубока држава“ мора да оствари икакву победу на половини мандата, наком доживљеног пораза у Авганистану, који је у темељима уздрмао НАТО, као некакву силу која нема премца!
Борба за Р Српску је заправо борба за принцип поштовања међународног споразума у ком је и Русија гарант (Дејтон), те се очување Р Српске и Резолуције 1244 СБ ОУН претварају у директну борбу за принцип очувања међународног права као регулатива опстанка независности сваке државе понаособ, насупрот покушаја наметања некакве „изузетности“ као у случају самопроглашења КОСОВА, као принципа натурања аргумента силе, који задовољава циљеве групе држава (ЕУ) или војног савеза (НАТО).
Те се тако АВ сада налази у процепу између та два супростављена принципа, јер су угрожени национални интереси српског народа као целине на његовом целокупном етничком простору, али и државе Србије чији је неотуђиви део јужна покрајина КиМ.
*************
Протеклу годину су обележили догађаји у Црној Гори који директно подривају целовитост СПЦ као последњег чувара свесрпске целовитости, коју упорно руше и Ватикан и САД као потписници споразума PAX AMERIKANA, којим је насилно разорена тадашња заједничка држава Југославија у којој је живела већина верника СПЦ.
Брутални покушај оспоравања хиротонисања митрополита МЦП на Цетињу, насилно одлучивање о некаквом власништву СО ЦЕТИЊЕ над вековном имовином СПЦ,као и покушај изврдавања потписивању правног споразума владе ЦРНЕ ГОРЕ са СПЦ, иако такав споразум већ постоји са две друге верске заједнице (католичка и муслиманска), а све у отвореној режији НАТО као извршиоца PAX AMERIKANA, довео је последично до сукоба на релацији АВ – МИЛО ЂУКАНОВИЋ, уз коришћење криминалних кланова за дестабилизацију јавног мира у Србији, што нарочито у Београду изазива незадовољство наспрам АВ.
***********************
Посета државног секретара Ватикана (енглески католички надбискуп) Polа Galagerа показала је да АВ покушава да помогне у узалудном напору римокатоличког папе да икако буде позван у посету Србији,у којој само припадници неких националних мањина (али не свих!) исповедају католичанство!
После разговора са државним званичницима, Галагер је обишао храм Светог Саве, а приређена му је и званична вечера у Парохијском дому, где је уз патријарха Порфирија присустовао и владика Бачки Иринеј.
По тврдњама листа БЛИЦ, разговарано је и о евентуалној посети папе Србији, која не може да се оствари уколико СПЦ не упути званични позив за посету, јер папа нигде не долази само као суверен државе Ватикан, већ и као РКЦ првосвештеник који одржи проповед за вернике! Да су разговори ипак мучни (због нерешених питања учешћа РКЦ у геноциду над Србима у НДХ), показује и детаљ да је Галагер након заређивања бискупа коадјутора Сремске бискупије у Сремској Митровици одмах отишао у манастир Ковиљ, где му је домаћин био патријарх Порфирије, те су разговори настављени далеко од очију јавности!
Индикативан је детаљ да је том разговору присустовао и амбасадор Србије при Светој столици, али и професор Богословског факултета који је експерт за црквено-правне односе, те се може претпоставити да је тема разговора евентуално био и конкордат између Ватикана и републике Србије!
Индикативно је да у хрватском ГЛАСУ КОНЦИЛА (службено гласило!) није било коментара ове посете, што казује да ватикански кувари не дозвољавају никакво таласање око за њих битне теме, која је отворена за дијалог, који ће се наставити иако неће тећи глатко, јер ватиканци морају повести рачуна да не разјаре хрватске бискупе, које ни кардинал Бозанић, али ни сам римски папа у целости не држе под контролом, а камо ли један енглески надбискуп!
У хрватској штампи су потом пажљиво анализирани разговори надбискупа Галагера и патријарха Порфирија, а верски аналитичари су изнели сазнања да би папа Франциско могао у Србију да дође након посете Хрватској (где још није боравио), притом истичући да свети отац вероватно неће одбити посету Јасеновцу, која је код дела српских првосвештеника и даље услов који се једноставно мора испунити.
Хрватски аналитичари видљиво наглашавају да патријарх Порфирије зато има нарочиту улогу у том, јер је током свог боравка у Загребу успоставио скоро пријатељски однос са надбискупом Јосипом Бозанићем, који видљиво нема потпуну контролу над тврдим језгром хрватских бискупа који се противе папиној посети Јасеновцу, те тако блокирају и папин евентуални долазак у Србију, без обзира дали српско актуелно руководство жели то као некакав доказ да се и тако приближава ЕУ!
