Свиће нам Видовдан, лета господњег 2023, браћо и сестре! Празник светог Вида. Јутро косовског завета. Дан молитвеног сећања на Светог Кнеза Лазара и све Свете мученике српске. Дан када је један земаљски владар својом храброшћу и жртвом свом народу отворио небеске капије заувек. И дан у коме се, вековима већ, у судбинском и историјском кругу за нас, Србе, сусрећу Смрт и Васкрснуће, Витештво и Издаја, Пролазност и Вечност. Увек изнова…
Кажу да је последњи српски државник, Слободан Милошевић, издат и од свих остављен, док су га лица под маскама, на данашњи дан 2001. године, убацивала у хеликоптер да га пребаце у Босну а потом у Хаг својим киднаперима рекао “Браћо Срби, остајте здраво, срећан вам Видовдан”…
Тај Видовдан, а не Кумановски споразум како нам представља режим Александра Вучића, симбол је бацања Србије на колена пред светском дубоком државом која је себе тада називала Новим светским поретком. Јер, тог дана, душмани наши постигли су оно што нису могли постићи за 78 дана бомбардовања – вредносни и правни систем ове земље практично су згажени и до дана данашњег нису успостављени, нити ће бити све док они који су учествовали у отмици и незаконитом испоручењу Милошевића Хагу, почев од Чедомира Јовановића до Бруна Векарића и Расима Љајића, не буду пред судом одговарали за ова дела. И док се не објави коме су американци исплатили 5 милиона долара награде за његову главу.
А да тај Кумановски споразум није био оно за шта га је Вучић представљао не постоји бољи доказ од чињенице да је он, колико јуче, са Куртијем, склопио онај Охридски, после чега је, буквално сутрадан, отпочео прогон косметских Срба и свега што је српско од стране шиптарске парадржаве и њених НАТО тутора. Отворен. Невиђен. Пребијања, хапшења, рањавања, упади у куће – то нам је између два Видовдана, овог и прошлог, донео Вучићев Охридски „споразум“ који није ништа друго него издаја оног Кумановског. Али, Видовдан је дан када се сви људи провиде и велика је порука Небеске Србије, свима нама, то што је издајник данас покуњено отказао помпезно најављивано оснивање некаквог свог Покрета за Србију, који је требало да ресетује све режимске издаје Милошевићеве косовске заоставшине и отвори простор за нове. Јер, данас је бар то јасно свима, Милошевић је оставио Косово везано за Србију много чвршће него што смо то онда веровали.
Да, ОН, председник издат од сопственог народа, који још живи у косовском завету и у Видовдану, дану данашњем. И Видовдану, сваком сутрашњем… А то испоручивање Милошевића баш на Видовдан, не би требало повезивати само са његовим историјским говором на Газиместану, оног Видовдана 1989, како се обично чини, већ је та „игра датума“ имала много дубљи смисао. Био је то почетак потирања нашег националног кода, сложене операције психолошких лабароторија Новог светског поретка предвођених злокобним Тависток-институтом, која се народу пласира као потреба „мењања свести“. Јер, Видовдан као свети празник неодвојиви је део косовског завета који подразумева жртву и веру, вредности којих се савремени глобализам плаши као ђаво крста. Није тог дана само часни кнез Лазар ударио темеље Небеске Србије, нити српски витез Обилић показао да освајачи српском земљом не могу некажњено шетати ма колико моћни и велики били.
Тај дан створио је нашег хероја и мученика Гаврила Принципа, надахнуо јунаштво Стевана Синђелића и све јунаке знане и незнане, од Кајмакчалана до Брегалнице, који су веровали да је за отаџбину умирати част и обавеза. По том дану познавали су нас и признавали и пријатељи и непријатељи. За оне који не знају, Видовдан се прослављао и у Лондону, а тога дана у Вашингтону пред Белом кућом дизана је српска застава. Тога дана зачета је и Југославија, масонски грех Карађорђевића, али и први историјски покушај да све српске земље постоје у једној држави.
Такође, за оне који не знају, прва прослава Видовдана на Косову одржана је на данашњи дан 1913. године, непуних годину дана пошто су Косово и Метохија, Рашка и Македонија ослобођене у Првом балканском рату. А највећа прослава Видовдана, до оне Милошевићеве, десила се 1939, када је обележавано 550 година од Косовске битке. Централна прослава, којој је присуствовао државни и црквени врх (али без кнеза Павла Карађорђевића), одржана је на Газиместану. Тамо је патријарх Гаврило Дожић служио молебан, после којег је одржана свечаност, а на њеном крају и велика војна парада. Овом догађају присуствовало је више од сто хиљада људи, па је извештач Политике приметио: „Приштина је јутрос осванула сва у знаку необичне ужурбаности. Целе ноћи стизале су нове и нове групе народа из свих крајева Југославије. Многи од ових ходочасника скоро су пробдели ноћ под ведрим небом, јер ова мала варош није била у стању да толики свет стави под кров.”
Дакле, Видовдан је вековна инспирација и темељ националне свести српског народа, место и време у коме се спајају стварност и мит, Човек и Држава, Вера и Бог. Гарант останка и опстанка!
И зато, они који нас уче да је смисао Живота број стечених квадрата, а не број здравих унука које имамо, број оргазама за које плаћамо а не љубав према мајци своје деце, вера у партију и њеног лидера а не у Бога, не воле Видовдан. И зато нам га отимају. Годинама већ. Почев од тог дана када су Милошевића испоручили хашким убицама, до дана данашњег, није било Видовдана да нам га нису пробали загорчати. Почев од оне објаве Ахтисаријеве контакт групе „да се прелази на решавање статуса“, преко оне сатанистичке седнице владе у Крушевцу 28.06.2013. када су две луде, које су још увек на власти, покушале да објавом лажног Датума сахране „стари“ (губитнички) и створе неки „нови“ (европски и победнички) Видовдан, до нове (срећом лажне) најаве да ће нам баш данас, за Видовдан 2023. запењени вођа, подарити некакав свој покрет „јединства“ у издаји.
Ова последња скаредност била је, после свега што се косметским Србима дешавало од безумне Вучићеве охридске авантуре, застрашујућа најава за сваког православца и светосавца који се бори да Душу сачува. Али, пре божија промисао и чистота Видовдана, него државничка мудрост нашег умишљеног Вође, утицали су да од тога данас одустане. Да не каља и срамоти највећи српски празник. Хвала му!
А упаљена бакља Вере митрополита Амфилохија, коју нам је подарио пре него се отиснуо у Небеску Србију, нека сваком од нас, па и њему, осветли Пут којим треба ићи у одбрани Светиња које имамо.
И зато, не губимо веру и наду. Присетимо се да је данас Видовдан, празник Светог Вида, дан Косовског завета, сећање на Светог кнеза Лазара и све мученике српске. Ко данас не осети Милошеву одлучност и Лазарево спокојство, ко заборави мученика Принципа и преко милион људи на Газиместану, ко не помене српску Црну Гору, није Србин и боље да се ни родио није.
А онај ко издајницима опрости везаног Слободана Милошевића кога воде у Хаг на погубљење, ко заборави оне који годинама покушавају да Небеску Србију угурају у бриселски Хад, све возећи џипове и јахте купљене Сорошевим парама и ко оћути хапшења косовских мученика који бране своју веру и право на живот земаљски, нека чека Лазареву клетву на свом породу.
Данас је Видовдан, браћо и сестре! Празник Светог Вида! Дан када се, по предању, сви људи провиде! И Обилићи и Бранковићи…!!!
Римејк текста „Видовдан, лета господњег 2020.“ објављеног 28.06.2020.
