Од Газиместана 1989.године, ЕU, Ватикан, NАТО и Америка упорно прозивају Србију за сваки Видовдан, када се обавезно сете да је неумрли Гаврило својим чином у Сарајеву обновио српски принцип за окупаторе, који ревизионисти узалудно намећу као једини узрок Великог рата!
Тако се плански и упорно потискује сећање на један други Видовдан, онај који данас мало ко у ЕU помиње у правом историјском светлу, иако се управо навршио тачно један век од потписивања Версајског споразума (28. јуна 1919.године), којим је тек осам месеци после склопљеног примирја и стварно окончан до тада највећи светски ратни сукоб!
Као утврђени злонамерни изазивач ратног пожара који је однео милионске жртве и разорио знатан део европског континента, срушио три царства, и омогућио настанак и последични развој фашизма, социјализма и нацизма, као тоталитарних режима, царска Немачка је прибијена на стуб срама!
Царска Немачка је осуђена да плати одштету од 132 милијарде марака, изгубила је све своје колоније у Африци, Азији и Пацифику, и морала је да одступи са 13% своје територије у корист других држава (Елзас и Лорена су враћени Француској а Западна Пруска највећим делом Пољској), а Порајње је већ било окупирано од Француза, и вагови угља су кренули пут њихових фабрика, градских топлана и железничких стоваришта!
Огорчени Немци ће зато почети да говоре о „диктатури мира“, стварајући тако подлогу за нагли развој националсоцијализма, који упорно називају скраћеницом нацизам, а десничари су 1922. године у Берлину убили министра иностраних послова Valterа Rateuа, као симбол „политике испуњења“ захтева земаља победница у Великом рату, jeр Немачка није имала право суделовања у припреми Версајског споразума, већ само обавезу да га потпише!
Победници су ипак ускоро ревидирали део својих захтева, и већ 1931.године смањили немачку одштету на само 36 милијарди марака, али је од 1932.године потпуно обустављена исплата одштете, а долазак на власт Адолфа Хитлера је ревидирао многе одлуке из Версаја.
Добри Адолф је од самог почетка јавно истицао да га не занима Европа у Немачкој, већ Немачка Европа, изграђујући је успешно, док није кренуо на Исток у нови немачки суноврат!
Немачка војска је надмоћно умарширала у Порајње, као предигру за Минхенски споразум и растурање државе Чехословачке зарад „мира и светле будућности“ у Минхену, па потом заштите Источне Пруске, и тако редом!
Биће да се зато немачки „добронамерници“ данас толико и труде, да икако убеде београдске колаборанте да су војнички поражени на Косову од снага NАТО, иако су тек после потписивања Кумановског споразума, али не и капитулације, натоовске колоне радосно кренуле из Албаније на територију дела Србије, али претходно стављену под међународни протекторат Резолуцијом 1244 ОUN!
Модел покушаја видљиве примене некакве „диктатуре мира“ над Србијом, коју ЕU и NАТО упорно покушавају да постигну користећи домаћу пету колону у виду NVO, плаћених лобиста у медијима, наводних „истакнутих интелектуалаца“, пропалих политичара постпетооктобарске Србије, све теже се може одржавати!
Промена међународних односа, јачање места и улоге земаља које се боре за примену принципа међународног права, насталих после стварања ОUN као наследника стерилне Лиге народа, јасно указују на све недоречености Версајског споразума, кога немачки ревизионисти тако радо мењају за своју причу о српском Видовдану, и наводном оправданом страху од неког новог „неразумног“ Гаврила, који не може да схвати да је некадашња Аустро-Угарска била претеча ЕU у којој су царовала само законска решења, а не никаква диктатура!
То што су Богдану Жерајићу после неуспелог атентата на генерала Варешанима, отсекли главу и послали на институт за судску медицину у Бечу, та то је било само у научне сврхе, срам га било ко помисли да је то терор окупатора и убијање видовданске заветне значајке, што је окупаторима било добро познато!
Уместо Србијом, нека се наводно добронамерна ЕU мало забави версајском „диктатуром мира“ и њеним повампиреним последицама, које и данас искачу на сваком кораку, век после!
