Отворено негирање геноцида кроз непримерене коментаре у штампи и на друштвеним мрежама у Америци још и пре приказивања филма „Дара из ЈАСЕНОВЦА“ није никаква случајна појава већ део стратегије наметања заборава, што је почело након објављивања оног Меморандума СПЦ о хрватским злочинима над српским народом у НДХ из 1941. године траје до дана данашњег, јер има за циљ сакривање суштине саме припреме почињеног геноцида!
Након одржавања Првог хрватског концила у Загребу 1900. године где је главни уводничар био Штадлер, надбискуп Врхбосански у Сарајеву, чланови HSP (Hrvatska stranka prava) такозвани „франковци“ (присташе Јозуе Франка) припремили су промеморију за команду 13. корпуса аустроугарске војске у Загребу, коју су још 1905.године службено упутили команданту корпуса, наравно аустроугарском генералу. Франковци су предлагали да се сви православни Срби у Двојној монархији убију као доказани непријатељи државе, и то да се закољу, како би се штедила муниција!
После анексије БиХ 1908.године, када је уследила оправдана бурна реакција српског народа у Србији, опсетио се господин генерал тога предлога, и уследили су даљи франковачки планови за стварање тзв Narodne garde као страначке војске, те ће ту идеју аустроугарске војне власти искористити да одмах по објави рата Србији у самој Двојној монархији створе помоћну полицију названу „шуцкор“ (заштитни корпус) састављену од Хрвата и муслимана, за прогон и многобројне злочине над Србима!
У новоствореној државу СХС, краљ Александар ће плански забранити законски прогон тих аустроугарских злочинаца, као би стварао наводне југословене!
После објаве краља Александра о преузимању власти и распуштању парламента, након бекства из Загреба склопио је Павелић у Софији пакт о рушењу Југославије са вођом ВМРО Иваном-Ванчом Михајловим, да би потом преко Беча отпутовао у Италију, где су га владајући фашисти прихватили као богомданог савезника за њихове антијугословенске планове.
Већ 1931.године, Павелић је у Италији објавио своја „усташка начела“ као писани програм терористичке организације UHRO (Ustaše – Hrvatska revolucionarna organizacija).
После покушаја оружане побуне у Лици која је изведена у септембру 1932.године, као налог талијанских фашиста да се у Друштву народа отвори тзв „хрватско питање“, уследио је налог поглавника Анте да чланови терористичке организације у Загребу, заједно са члановима у Госпићу, сачине „радну карту“ крашких јама на Велебиту, као будућем „опоравилишту за Србе у НДХ“! Вредне усташе су утврдиле да се у велебитским крашким јамама може „сместили“ око милион Срба, кад се створи усташка хрватска домовина!
Зато је већ у априлу месецу 1941. године и створен логор Госпић, где су железницом систематски довожени угледни Срби са целе територије NDH да би били поклани на Јадовном! Први управник тог логора учитељ Rudolf-Rude Ritz изјавио je да ће ту бити „fundamenat od Srba i Židova, a glazura od nepoćudnih Hrvata“, али су Талијани у јулу месецу 1941.године спречили даље убијање Срба на Јадовном, и тек је тада створен Јасеновац као централни логор за систематско истребљење Срба, Жидова и Рома у NDH!
Споразум о узајамној сарадњи са усташама, комунисти су потписали већ 1935.године јер су имали заједнички циљ рушења Југославије а „усташка начела“ су им била позната, саме усташе дале су им штампани примерак!
Иако су већ знали за систематско истребљивање Срба у NDH, представници KPH (Komunistička partija Hrvatske) договорили су 17.маја 1941. године формирање Komunističke partije NDH са усташким министрима у Загребу, јер су усташе планирале да кроатокомунисти лобирају за признање од стране Совјетског савеза, пошто је постојао споразум Рибентроп-Молотов а NDH је већ била савезница Трећег Рајха!
Сакривајући те своје прљаве трагове од српског народа током антифашистичке борбе, сакрили су кроатокомунисти и геноцид над Србима, Жидовима и Ромима у NDH, систематски склањајући компромитујућу документацију после успоставе браварове социјалистичке заједнице!
Журно судећи свим оним усташким злочинцима које су им изручили Енглези (јер су се њима предали код Блајбурга у мају 1945.године) а били су упознати са усташко-кроатокомунистичким споразумом из маја месеца 1941.године!
Зато свака осуда усташких злочина геноцида без да се детаљно изучи генеза планирања злочина геноцида, заправо је затрпавање мрачних тајни некадашњих господара над српским народом у Двојној монархији, али и комуниста, још од оног доласка бравара Броза у Београд 1945. године, и његовог упуства да се треба и мора у Србији понашати као окупатор!
